„јер сумњају
неки носи нас погрешан ток,
Јер слушамо
плоче и свирамо рок..“
( Рачунајте
на нас, Ђорђе Балашевић)
Позоришни комад Одлазни терминал своју премијеру
имаo jе на сцени КУЛТ Установе културе Вук Стефановић Караџић. Комад је настао
по тексту Јелене Палигорић, у режији Тее Пухарић, а реализован је у продукцији
УК Вук Стефановић Караџић и организацији “ИСПАД” Центра за интерактивну
уметност.
Овај викенд обележиле су две представе које се баве животом младих и које се не мире са постојећим, већ одлучно позивају на побуну. Једна је ова, Одлазни терминал која обрађује перспективе младих у овој земљи, а друга Бетон махала се осврће на живот хришћана и муслимана, Срба и Бошњака у Новом Пазару.
Ауторски тим Одлазног терминала чине млади
уметници из различитих бранши, окупљени око једне увек актуелне теме – отићи
или остати у овој земљи. Одлазни терминал као метафора свих наших одлазака и
чекања. Одлазака са овог света, одлазака у други град, државу. Место случајних
или плански заказаних сусрета. Место са којег се одлази, или место на којем се
чека, стоји и остаје. Прича о младим људима и за младе људе. Али не само за
њих. Актуелизован је проблем готово свих генерација. Свако је бар једном
помислио, а онда и отишао. Макар из везе или пријатељства. Ту, на одлазном
терминалу, ликови ће укрстити своје приче, дилеме, заблуде. Једноставно, своје
животе и спремност да преузму одговорност и донесу одлуке. И да воле.
Борис, Драган и Мања су сасвим обични
млади људи. Који то нису. Они одлазе, мењају животе, покушавају да се помере.
Правац и смер час знају, час не знају. Отићи или остати није дилема, већ
потреба да се докучи живот. Овде где се
живот да се плате рачуни, наручи пица и напије. Где ваш омиљени глумац мора да
рекламира чипс, а омиљени бенд свира на Шабачком вашару. Да ли бити штребер или нешто муљати. Зашто је
толико бесна да не жели да се скраси у најбољем од свих светова? Шта оно желе, чему се надају и заболе ли некога за то?
Слоба Цевка има оркестар за певање, плакање
и пуцање. И Слоба Цевка је једном отишао са оркестром из рата у мир. Стјуард и
Стјуардеса вас воде кроз лет. Као и увек, само овај пут правац не знамо. Одлазни
терминал је текст о одлукама и одласцима. И о љубави.
Одлазни терминал није класични генерацијски крик. То је
представа у којој се глумци труде да објективно сагледају ситуацију. О томе где су им емоције.
Колико мисле својом главом. Одлазни
терминал је представа коју су радили млади аутори са људима изабраним на
аудицији. На аудицији на коју је могао доћи свако. Видели су десетине младих и
талентованих људи којима се прилика пружа ретко или никада. Они су део ове
приче.
Јелена Палигорић
ОДЛАЗНИ ТЕРМИНАЛ
Режија:
Теа Пухарић
Композитор:
Матија Анђелковић
Сценограф:
Јелена Бранковић
Костимограф:
Ирина Сомборац
Асистент
режије: Никола Исаковић
Извршни
продуценти: Наташа Новаковић и Александра Стојановић
Играју:
Богдан
Богдановић
Стефан
Урош Тешић
Јелена
Пузић
Александар
Јовановић, Горица Регодић, Предраг Котур, Лука Лопичић, Михаило Живојиновић,
Марија Лукић, Стефан Ковачевић/Урош Пекмезовић и Матија Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар