PREMIJERA KOMEDIJE KOFERČE NA VELIKOJ SCENI OPERE I TEATRA MADLENIANUM

Premijera 12. april 2019. u 19:30

Reprize 14. i 19. aprila 2019. u 19:30

Uskoro nas očekuje premijera „apokaliptične“ komedija KOFERČE, kako je sam autor nazvao, Jurij Poljakov (1954) - jedan od najčitanijih pisaca u Rusiji i najizvođeniji savremeni ruski dramski pisac. Sa jasnom svešću koliko je postavljanje komedije odgovoran potez u pozorištu koje je izgradilo publiku dramskih projekata, negujući najčešće melodramu i biografske komade, gospođa Madlena Zepter je veoma pažljivo birala komediografski naslov za svoj Teatar. Uporište za ideje kojima se vodila, po pitanju komada koji bi publiku nasmejao, a istovremeno bio i topao i mudar, gospođa Zepter je našla upravo u delu Koferče Jurija Poljakova, koji će se prvi put premijerno izvodi na beogradskoj sceni. Sam autor će prisustvovati premijeri 12. aprila, dok su reprize 14. i 19. aprila u 19.30 na Velikoj sceni Madlenianuma.

Komedija Koferče uspešno se igra već četvrtu sezonu u Moskovskom teatru satire. Smešne i mudre replike pozorišni posetioci pamte i prenose od usta do usta. Nastavljajući satiričnu tradiciju Krilova, Gogolja i Bulgakova, autor se bavi večnom temom: vlast i mali čovek. Jurij Poljakov silinom svog ubojitog humora potvrđuje da snaga šefa države nije u „atomskom koferčetu“, već u poštovanju prema vlastitom narodu. Rediteljka Olja Đorđević je u radu na predstavi, između ostalog, prenela misao da je planetarno važno da se ukaže dostojanstvo svakom pojedincu. Ona je, gradeći humor, ne iz žuči i jeda već iz životne radosti, ponela glumce u građenje jedne pitke, pomalo bajkovite, a ipak snažne i društveno odgovorne predstave. Jer, šta bi bilo kada bi zaista došlo do, ne bilo kakvog, već atomskog rata?

Komedija u kojoj glavni junak predsedniku Rusije, tačnije Ruske Federacije, krade tajno koferče sa dugmetom za pokretanje atomskog rata, nudi neverovatno duhovite situacije. Ono što je dragocenost Poljakovljevog komada, i što je za Madlenianum bilo privlačno, jeste to što se u itekako državno-političkom kontekstu, vide ljudske duše, sudbine pojedinaca koji, bilo da su predsednik Rusije lično ili tek tinejdžer izbačen iz školske klupe, podsećaju na činjenicu da smo svi samo ljudi, jednaki pred bogom. 

Rediteljka Olja Đorđević je mnogostruko nagrađivana autorka upravo u žanru komedije. Na ovogodišnjem festivalu Dani komedije u Jagodini, njena predstava Tenor na zajam NP Sombor osvojila je nagradu za najsmešniju predstavu po oceni publike, kao i druge brojne nagrade. Njeni bliski saradnici na ovom projektu su scenograf Vesna Popović, kostimograf Milica Grbić Komazec, kompozitor Irena Popović Dragović, koreograf Andreja Kulešević. 

„Pobuna malog čoveka protiv represivne vlasti i nepravednog sistema, koji guta upravo takve male ljude, večita je tema počev od najvećih dela svetske književnosti do holivudskih filmova. Taj mali čovek koji se, nekom iznenadnom, često i njemu nerazumljivom hrabrošću izdvoji – daje i nama nadu da je pobuna moguća, da i mi možda možemo uticati na tok istorije“, kaže rediteljka.

Mihail Stražarenko, koga tumači Marko Gvero, jedan je od tih ljudi. Pogrešan izbor profesije, pogrešan izbor žene (Jelena Ćuruvija Đurica) sa kojom će provesti život, pogrešna noga na koju je ustao tog dana, sve to dovodi do odluke da je neophodno učiniti nešto, preseći začarani krug sumorne svakodnevice u kojoj mu jedino zadovoljstvo pričinjavaju pecaroški izleti i povremeni tanjir loše skuvanog boršča. Mihail, kao uzor svima nama, jednog dana odlučuje da kaže „ne” tom svetu koji ga guši ali, kako to biva u dobro napisanim komedijama, on to čini na neprimeren, nedovoljno isplaniran i pomalo trapav način koji dovodi do niza komičnih situacija.

Pored dvoje supružnika glumačku podelu u ovoj urnebesnoj komediji čine: Gorica Popović, Ivan Bekjarev, Miljan Prljeta, Vanja Nenadić, Danina Jeftić, Saša Latinović, Vukašin Jovanović, Bogdan Bogdanović i Dubravko Jovanović.

Jurij Poljakov (1954) smatra se najizvođenijim savremenim ruskim dramskim piscem. Njegove drame igraju se širom Rusije, bivših sovjetskih republika, kao i u drugim zemljama. Trenutno je samo u Moskvi na repertoaru sedam predstava po njegovim delima: Homo erektus i Koferče igraju se u Moskovskom teatru satire, Kontrolni hitac, Kralj gljiva i Kao bogovi u pozorištu „Gorki“, Školski drugovi u Teatru ruske armije, On, ona, oni u pozorištu Moderna. Mnoge predstave ostaju na repertoaru po više godina, pa čak i decenija. Apokaliptička komedija Koferče uspešno se igra već četvrtu sezonu u Moskovskom teatru satire, pod umetničkim rukovodstvom Aleksandra Širvindta. Predstava redovno puni dvoranu od hiljadu mesta i završava se ovacijama gledalaca. Od novembra 2015. godine u Moskvi se održava međunarodni pozorišni festival Smotrine (Gledanje), jedini u Rusiji koji je u celini posvećen stvaralaštvu živog autora. Smotrine 2019. održaće se u Moskvi u novembru ove godine i biće posvećene šezdesetpetom rođendanu pisca. Od 2017. godine Jurij Poljakov je predsednik Saveta ministarstva kulture Ruske Federacije, koji čine javne ličnosti. Isto tako, na čelu je Nacionalnog udruženja dramskih pisaca Ruske Federacije. 

Olja Đorđević (1971.), rediteljka rođena je i odrasla u Beogradu. Završila je Trinaestu beogradsku gimnaziju, tri godine, a zatim Jefferson Performing Arts High School u Portlandu, Oregon. Diplomirala je na odseku za multimedijalnu režiju u klasi prof. Bora Draškovića, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.  Radila je u organizacionim timovima festivala BITEF, Sterijino pozorje i Radost Evrope. Od 2006. direktor je Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici. Značajnije režije: MOMCI IZ BENDA - Mart Krouli;  PRAVO NA RUSA – Uglješa Šajtinac ; BOMBARDOVALI SMO NJU HEJVEN – Džozef Heler;  OTELO – Vilijam Šekspir;  IZA KULISA – Majkl Frejn ;  MRAČNA KOMEDIJA – Peter Šefer ;  APARTMAN  - Nil Sajmon ;  MNOGO VIKE NI OKO ČEGA – Vilijam Šekspir ;   OŽALOŠĆENA PORODICA – Branislav Nušić;  TERAPIJA - Durang/Đorđević (specijalna Sterijina nagrada za predstavu u celini), BUBA U UHU – Žorž Fejdo, GLASINE – Nil Sajmon; EUFEMMEIZAM, autorski projekat, HASANAGINICA – Ljubomir Simović; SUMNJIVO LICE – Branislav Nušić (nagrada za najbolju režiju na festivalu „Mostarska liska“) ; PRS'O – Remi de Vo ; VEČERA BUDALA – Fransis Veber; BRAK BET I BU-a – Kristofer Durang; POTPUNO SKRAĆENA ISTORIJA SRBIJE – autorski projekat, Obradović/Pelević (nagrada "Miodrag Petrović - Čkalja" i statueta "Jovanča Micić" za najbolju predstavu po glasovima publike, specijalna diploma dnevnog lista "Politika" i specijalna nagrada "za kolektivnu igru"); DOK TE JA HRANIM I OBLAČIM – autorski projekat, Danica Nikolić Nikolić (statueta Ćuran za najbolju režiju, Dani komedije u Jagodini); BARONI DI MAKARONI – D.Nikolić Nikolić (nagrada za najbolju režiju na Zimskom pozorišnom festivalu za decu u Aleksincu); TENOR NA ZAJAM – Ken Ludvig; UKROĆENA GOROPAD – V. Šekspir.