22. FAF - Srca sa ožiljcima

 

Rumunski film kafkijnske provenijencije „Srce sa ožiljkom“ nastao je po romanu Maksa Blečera (1909-1938). Književni podlošak duhovit i tužan u isti mah, promišljen svakako, prikazuje pokušaje mladog obolelog pisca da izvuče najviše od svog života u najgorim uslovima. Rulet sa životom. Emanuel, tako se naime zove naš junak, muškarac je u ranim dvadesetim godinama života, koji boluje od tuberkuloze kostiju (Potove bolesti)  i svoje dane provodi u sanatorijumu „Carmen Sylva“ na obali Crnog mora, rastrzan između dve bolne punkture i dve opuštajuće masturbacije. 

Tema teška i turobna ali sa tračcima životne radosti koji iskrsnu iznenada poput fleševa. I pored mučnog stanja, ovi pacijenti, ili baš zbog njih, žive život intezivnije radujući se svakom danu koji ne garantuje noć i noći koja ne garantuje dan. Ovde me asocijacije neminovno vode ka Remarku. Naime i Emanuel, pun duha i specifičnog humora, spreman je da se proveseli, ali –što da ne? i da se zaljubi u jednu pacijentkinju i to srpskog porekla (maestralna Ivana Mladenović). Ne sprečava ga u tome ni gipsani oklop, svojevrsni okovi u koje je upregnut. 

Iako je tokom celog filma vezan za bolničku postelju, naš protagonista ne očajava već smelo započinje strastvenu romansu i ne staje uprkos evidentnim problemima.  A njegova devojka, Solanž, izlečeni pacijent, posle vođenja ljubavi postavlja ključno pitanje: 

Šta ako bog postoji, ali ne nudi opciju večnog života? 
Šta ako je ovaj život jedan jedini i nema više?

Nema reprize, nema ponavljanja scene. Premijera i to je to. Tom prilikom Ivana (Solanž) pravi i duhovitu opasku da će bog, kad se i ako se pojavi na Zemlji progovoriti na srpskim! 

Ovaj film, prikazan u kasnom večernjem terminu, veliku salu Doma omladine Beograd pretvorio je u klaustrofobični prostor dva sata i dvadeset minuta, ispunio je mirisima fistula i sumpora i fizičkom ali i mentalnom teskobom. Na trenutke ovaj film je neodoljivo podsećao na ekranizaciju čuvene Rembrantove slike „Čas anatomije“. Tek na momente protagonistu ovog filma će uskim hodnikom dogurati na plažu, na Sunce, na prostor ispunjen slobodom. Na prstor nade.

Iako mučan ovaj fim poručje da u životu treba uživati koliko god je moguće. Voditi  ispunjen život čak i kada telo pruža otpor i propada. Uprkos okolnostima. Jer snaga klade valja, a um ipak caruje. Onima koji nisu malodušni i koji od života hoće više.

To što se radnja dešava u vreme procvata fašizma i što je oboleli mladić Jevrej svakako nije slučajno. Fabulu, ako želite, možete slobodno tumačiti i metaforično. Njegove realne, fizičke patnje i beg od bola u sferu hedonizama možete posmatrati kao otpor onih koji su prvi na udaru jednog zverskog režima. A to što mu je ugrožena baš kičma, fizički oslonac svakog čoveka ukazuje na vremena kada je čovek nesposoban da korača uspravno da ima svoje ljudsko dostojanstvo. 

Već mora da se prilagođava istorijskim i društvenim okolnostima i u tom prostoru i okolnostima traži perspektivu za sebe i sebi drage. Ali zar to nije uvek i svugda? Zar to nije sudbina na koju smo osuđeni već od trenutka kada nam preseku pupčanu vrpcu i kada prvi put zaplačemo. A onda se trudimo da živimo uz što više smeha. 

Najavu filma možete pogledati OVDE.

Originalni / međunarodni naziv: Inimi Cicatrizate / Scarred Hearts

Režija: Radu Jude

Scenario: Radu Jude

Uloge: Ilinca Harnut, Lucian Teodor Rus, Ivana Mladenović

Direktor fotografije: Marius Panduru RSC

Montaža: Cătălin Cristuțiu

Zemlja produkcije: Rumunija, Nemačka

Trajanje: 141’

Jezik: rumunski

Nagrade: Hamburg 2016 – Nagrada za najbolju produkciju

Lokarno 2016 – Don Kihot nagrada