четвртак, 1. децембар 2016.

Voz u Zvezdara teatru



Da li ste čuli za voz za koji se čeka karta više? Kao nekad za one koji su prevozili švercere: u Trst, Budimpeštu, Sofiju ili na letovanja po Jadranu i Egeju. Vozovi koji lagano jezde brzim prugama. Sa i bez voznog reda. Sa i bez vagon- restorana. 

Ovde govorimo o Vozu o koji je Voja Brajević spominjao već obolelom Draganu –Gagi Nikoliću. Kada je Prle pokazao interesovanje, Tihi mu je obećao da će predstavu za njega igrati u njegovom domu. Otišao je, ali nije verovao da Nikolić to misli ozbiljno. No, onda ga je nazvao Sergej i rekao da Dragan baš želi da pogleda tu predstavu. I odigrali su je za njega, dok ga je Milena Dravić držala za ruku. Čudni su ljudi ti glumci. Izgleda da baš žive svoju profesiju. Do poslednjeg daha. Ako to nije za divljenje, ja stvarno ne znam šta je. 

Stoga sam ja pribavio karte za večernji brzi sa perona Zvezdara teatra.  

Dođem ja u Zvezdara teatar, ljubazno osoblje kaže možete ući u salu, a tamo Sergej na sceni već prebira neki bluz na gitari. Voz je duodrama (već spomenuti Voja Brajović i Sergej Trifunović) koja na uzbudljiv, potresan, na mahove i duhovit, jamačno umetnički snažan način otvara danas goruća (večita) pitanja o (be)smislu, (ne)verovanju, (ne)odgovornosti čoveka za sebe i svet oko sebe. Čovekove provenijencije. 


A onda kada predstava otpočne, ugledate i Brajovića na sceni koji je do tada bio nepomičan. Sve se zakuva munjevitom brzinom. Iz scene u scenu nižu se duboka filozofska pitanja, dileme, sučeljavaju (ne)moguća gledišta, koja kroz  scenski izraz postaju tako bliska, gotovo svakodnevna, bazična, životvorna-da ne kažem suštinska. Glumci se ne libe ni da zađu u publiku kako bi svoje stavove snažnije odbranili svoje smisaone koordinate, svoje životne stavove. 


Predstava "Voz" po delu "The Sunset Limited", američkog pisca Kormaka Makartija adaptirao je i režirao Vojislav Brajović. On se pojavljuje ovde u ulozi Belog, profesora filozofije koji je spoznao sve ponore i sagledao sveokupno ništavilo. I zaključio da nema razloga za dalji život. Njemu se konfrotira Sergej Trifunović u roli Crnog,  čoveka koji  je svestan da duhovno bankrotstvo nije nešto najgore što čoveku može da se desi. Susret dva čoveka različitih, čak polarizovanih shvatanja i karaktera. I kako to samo život može da izrežira ništo tu nije crno-belo. 

Profesor ateista bacio se pod voz, a spasao ga je bivši robijaš, vernik. Oni vode raspravu o smislu i besmislu, mogućnostima i htenjima, svrsi samog života. Ovde dolazimo do jednog sličnog komada -drame "Posetilac" Erika Emanuela Šmita, koja se igrala u Ateljeu 212. Ulogu Frojda tumačio je Voja Brajović. Njega iznenada posećuje tajanstveni gost, možebiti i bog sam). Tog misterioznog neznanca tumačio je Dragan Nikolić. Tako da se krug na svojevrstan način ovako zatvara. Čudni su putevi u božijoj bašti umetnosti.  


Za autorska prava pobrinula se Ambasada SAD. Uzgred, da vas podsetim Kormak Makarti je čuveni pisac koji je iznedrio romane poput „Nema zemlje za starce" (po kome su braća Koen snimila film), „Put"  i „Krvavi meridijan“ (srpsko izdanje potpisuje Dereta, te ne oklevajte da je pročitate!).

Uvek sam smatrao da se u teatar ide da se „izbedačite“, da se zapitate, da vas "razdrma i prodrma snažno poput struje“. Izgleda da slično rezonuje i Sergej Trifunović: 

"To su pitanja koja nas sve proganjaju, Mislim da prava predstava počinje kada ljudi izađu iz sale i krenu da razmišljaju".

Najavu predstave možete pogledati OVDE

VOZ-ZVEZDARA TEATAR

Pisac: Kormak Makarti
Prevod: Milica i Branislav Mihajlović
Režija i adaptacija: Voja Brajović
Adaptacija scene i kostima: Jelisaveta Tatić Čuturilo
Organizator: Dragiša Ćurguz
Trajanje: 90 minuta
Igraju:

VOJA BRAJOVIĆ, Beli
SERGEJ TRIFUNOVIĆ, Crni

Нема коментара:

Постави коментар