Balada meda i krvi je zastrašujuće-satirična vizija sveta u kojem živimo
a koja nam dolazi iz budućnosti. Pisac Milan
Aranđelović nam slikovito dočarava postapokalitični svet, svet posle
ekološke kataklizme, u kojem padaju kisele kiše iz njegovog predhodnog romana („Labudoliki
paunovi moraju umretii“), u kojem vlada modifikovano pravoslavlje, u
kojem su starlete svetice (i slušaju Šestakoviča).
Svet u kojem su vidljive aluzije
i posledice danas uzetih kredita i započetih ratova. Pisac svoj izraz gradi na
kontradiktornim pojavama, poigrava se sa delimično izmenjenom stvarnošću. U
svetu koji nam dočarava caruje verski
fanatizam ukomponovan sa poslednjim naučno-tehnološkim dostignućima, srednovekovni
mitovi, ljudi iz podzemlja i kockanje na tragedije koje će se tek desiti.
Dedinje, rezidencijalni deo
Beograda, visokim zidom i širokim kanalom odvojen je od ostatka grada. Prošlost, sadašnjost i budućnost deluju u
nekoj čudnoj simbiozi.
Radnja se dešava 2168. godine. Mladi
bračni par Dušan i Alda Majer
zajedno sa svoje dvoje dece, blizancima Višnjom
i Kiršeom, svojim kolima sa kamp prikolicom odlaze na višednevni izlet u
maleni Argentopolis.
Ono što je zamišljeno kao
porodično-pravoslavno hedonizam u prirodi ispostavlja se kao avantura kada
Višnja i Kirše nestaju bez traga.
Roditelji kreću u potragu za
decom, pri kojoj nailaze na mnogobrojne, najčešće apsurdne prepreke, da bi se u
daljem razvoju radnje došlo do toga da nije u pitanju obična otmica, već se krije nešto mnogo krupnije i opasnije,
nešto to može dovesti u pitanje i sudbinu
celog čovečanstva. No nije sve tako crno.
Rasplet dostojan najpoznatijih
pustolovnih romana i filmova. Meni lično, na trenutke budi asocijacije na „Istrebljivača“ (Blade Runner, 1982.-
Sanjaju li androidi električne ovce? 1968.). Ne fali ovde ni zombija,
android kurvi, osveštanih atomskih bombi...
Da li ći nas, zaista, spasiti
tradicija. Da li nešto moramo žrtvovati da bismo nešto važnije sačuvali? Da li
smo spremni da prelomimo i donesemo pravu a tešku odluku?
Ako vam se ovako postavljena
matrica učini poznata, ne varate se, pripovedač izmešeten u neko buduće vreme
slika nas naš svet ovde i sada. I ako vam se učini da je takav svet sarkastično
prenaglašen, apsurdan i groteskan, pogledajte naslove tabloida po kioscima,
upalite vaše male TV-prijemnike, otisnite se na krstarene Internet talasima.
Shatićete s gorčinom u ustima da svet koji opisuje ovaj mladi pisac je upravo
naš svet. Karikiran ali tako trasiran.
Svidelo vam se to ili ne.
Roman Balada meda i krvi objavila
je izdavačka kuća Otvorena knjiga, a
može se naći u svim većim knjižarama.
Milan Aranđelović je novinar, književni kritičar, satiričar i urednik
online magazina „Bookvar“, satiričar i superheroj. Prvi roman izdao je pod
pseudonimom „Neverovatni Miki“. Sa
smehom odbacuje „optužbe“ da bi mogao da avanzuje u književnika:
„Razmišljam da podnesem tužbu protiv takvih
ljudi, često kaže o ovim zlonamernim govorkanjima.“
Voli kokice, koka-kolu i
stripove. Diže 120 kilograma iz benča, pretrči najmanje deset kilometara svakog
dana i cilj mu je da istrči maraton. Kada poraste voleo bi da piše scenarija za
stripove.
Нема коментара:
Постави коментар