ЏУДИТ ЛЕВИТ "Исусове свештенице" - Изложба фотографија
Галерија Артгет – 15. година, Трг републике 5/I
15 - 31.
децембар 2016. године - сваког дана од 12:00 до 20:00, недељом затворено
Џудит Левит, и сама католкиња, у серији фотографија под
називом „Исусове свештенице“ не само да преиспитује однос жене према цркви и
свештеничкој улози већ и сопствени доживљај цркве и религије коју проповеда
жена. Дубока емпатија, несебичност и љубав коју ове жене-свештенице преносе
кроз црквене обреде, како сама каже, дубоко је дирнула и пореметила до тада
никада преиспитану перцепцију да свештеник може бити само мушкарац. Преко сто
жена-свештеника данас служи мисе, посмртне обреде, крштава, венчава, помаже болеснима,
запостављенима, заборављенима широм Европе и САД... чини милосрђе, баш како Бог
заповеда.
Као и сваки фоторепортер, Џудит Левит је добро истражила ову
тему пратећи дуго неколико жена у њиховом професионалном животу свештеника/ца,
успевајући да дискретно дотакне и њихову приватну сферу. Црно-беле фотографије
у стилу класичног истраживачког документаризма са религијских обреда
кулминирале су серијом портрета у боји ових „Божјих изасланица“ с јасном
импликацијом на фреске и сакрално сликарство. Обасјане светлом, мудрог и
достојанственог изгледа, оне „зраче“ световном светлошћу, наслањајући се на
традицију средњевековног приказивања Христа и његових апостола. У ове портрете,
као отклон класичном документаризму, Џудит Левит је инкорпорирала традиционалну
западноевропску естетику – држећи се
класичне форме приказивања сакралних тема, учинила је све да нам се ови
портрети учине „нормалним“ и „природним“, баш као што они то и јесу.
Из текста Поглед милосрђа мр Иване Томановић
Програм
уз изложбу
Петак, 16. децембар
18:00 – Предавање-разговор: Џудит Левит, Документарна
фотографија као средство истраживања и разумевања
ЉИЉАНА
ШУЊЕВАРИЋ - Сеобе: Слика призора, слике и цртежи
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6,
15 - 31. децембар 2016. године- сваког дана од 12:00 до 20:00,
недељом затворено
Сеобе: Слика призора Љиљана Шуњеварић се бави умноженим
референцама митског наратива из националне историје, како у свом тексту у
каталогу пише историчарка уметности Маја Ћирић „...конструкцијом вредности
Сеоба као општег места у српској историји, историји српске уметности,
изложбеној историји Ликовне галерије Културног центра Београда, и савременим
друштвено-политичким околностима које се односе на мигрантску кризу... Сеобе су
и као део српске историје и као збег народа уопште, догађај, у Бадијуевом
смислу, јер их можемо одредити као онтолошки поремећај. Оне су истовремено и
трауматично и трансформативно место чији се траг уз помоћ уметности може даље
конструисати.“
У даљој рецепцији рада ове београдске сликарке средње
генерације у тексту се наводе примери могућих читања изложених дела “...
Индиректне референце на историју српске уметности и књижевности успостављене су
према монументалној слици Сеоба Србаља Паје Јовановића (1896), роману Сеобе
Милоша Црњанског (1929, 1962) и филму Сеобе Александра Саше Петровића (1988).
Апропријацију познате историјске теме коју Љиљана Шуњеварић користи на изложби
која представља и њен докторски рад на ФЛУ у Београду, носе карактер
препознатљиве ауторске ликовности и естетике и указују на актуелни глобални и
национали проблем.
ПАЗИ УМЕТНОСТ*: ПРИЧА
О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ-ЋИРА
Галерија Подроом, Трг републике 5/-1
15 - 31. децембар 2016. godine- сваког дана од 12:00 до 20:00,
недељом затворено
Малобројни су посетиоци галерија Културног центра Београда
који не знају ко је Ћира. Његов лик и дело свакако су допринели живописности
идентитета саме институције. Посебан однос који је издрадио са читавим
генерацијама уметника који су излагали у Ликовној галерији од седамдесетих
година прошлог века па до данас, утицао је и на комплeксност његове личности
али и буђење посебног интересовања према
уметности.
Прве изложбе које је Слабољуб Ћирић поставио крајем
шездесетих биле су изложбе Петра Лубарде и Воје Димитријевића из Сарајева. Од
тада, захваљујући сталном присуству уметника али и аутора из других области,
добром положају галерије и великој фреквенцији посетилаца, Ћира је постао
равноправни учесник дугих разговора који су се седамдесетих и осамдесетих
водили у задимљеној галерији између уметника, кустоса, писаца, редитеља,
уредника и сл. током којих би, према његовим речима, „Олга Јеврић и ја на
пример попушили за кратко време по две пакле цигарета“. Временом је и сам почео
да црта, слика и излаже, а често су настајали и „радови у четири руке“, такозвани
уметнички дијалози реализовани у сарадњи са другим уметницима и уметницама.
Баланс који је произилазио из две различите руке, потеза, рукописа сведочио је
о једној врсти „братства“ које је настајало као резултат безусловне љубави
према уметности, уметницима и самом запослењу. (овај скромни опус био је
приказан на изложби у Ликовној галерији 1996. године).
Укратко, пазио је на
уметнике и уметност који они стварају.
У покушају да сачува
успомену на део једног времена, постао је и колекционар уметничких предмета:
слика, скулптура, керамике, цртежа, графика, фотографија, књига и каталога са
посветом, који ће бити представљени на изложби.
С обзиром да институцију пре свега чине људи који у њој
раде, ова изложба се организује у част скоро пола века радног односа једног
галеристе али и у сусрет обележавању шездесетогодишњице Културног центра
Београда.
*хвала Предрагу Пеђи Нешковићу на предлогу за назив ове
изложбе
Програм
уз изложбу:
галериста је присутан сваки дан од 12 до 20 сати у галерији
Подроом
Нема коментара:
Постави коментар