Kratka istorija čokolade

Priča o mračnom i slasnom predmetu ljudske požude vodi nas u drevnu prošlost, u neku dvehiljaditu godinu, ali pre nove ere i to na obale moćne reke Amazon. Tada je po istraživanjima nekih dokonih naučnika tamo nastao kakao, od kojeg se spravlja njegovo veličanstvo ČOKOLADA. Svakodnevno iskustvo, hrana ljubavnika - aktivnih i razočaranih, ono što uzimamo podrazumevajući da je uobičajno, a tako je dragoceno. 

Prvi zapisi o čokoladi pronađeni su na jugu današnjeg Meksika. Tamo je u IV veku p.n.e. živelo pleme Maja. Otkrili su drvo kakaoa i nazvali ga ''cacahuaquchtl''. Verovali su da je drvo sveto, a plodovi sa njega božiji (Quetzalcoatl) dar ljudima. Od njega su napravili gorak napitak Xocoatl kome su dodali čili papričice. Beše to piće privilegovanih: kraljeva i gospode. Maje smenjuju Tolteci, i kasnije Asteci.

Običan narod u doba Asteka kakao zrna koristio je kao najvredniji novac, te se  za sto zrna kakaoa mogao kupiti zdrav i jak rob, za 4 zrna zec, a mlada i zgodna devojka za zabavu naplaćivala je svoje usluge 10 zrna kakaoa. Zidovi njihovih palata bili su oslikani kakao plodovima.  

Po tadašnjem verovanju čokoladni napitak je ulivao mudrost i moć, pa je redovno bio korišćen i u religijskim ritualima. Ratnici su pre bitke takođe pili Xocoatl, jer su verovali će im dati božansku snagu i izdržljivost, što je razumljivo zbog velike koncentracije teobromina u jakim kakao napitcima. Po istorijskim spisima asteški vladar, Montezuma ispijao je iz zlatnog pehara dnevno po pedeset vrčeva kakao napitka, a ispijen vrč bacao u jezero. 

Kristifor Kolumbo, pored toga što je otkrio Ameriku i prvi je sa Starog kontinenta probao čokoladni napitak, ali ga nije proslavio u Evropu. Uradio je to 1519. godine španski konkvistador Hernando Kortes. On je odmah uočio veliki potencijal kakao zrna, uveren da je pronašao zlato za kojim je tragao. Ceremonijalno ga je predstavio 1528. godine španskom kralju Karlu V. 

Shvativši potencijal kakaoa, Španija je držala monopol u proizvodnji čokolade za potrebe tadašnjeg evropskog tržišta. Magija čokoladnog napitka bila je, u prvo vreme, dostupna samo vlasteli i plemićima, doduše sa promenjenim ukusom od prvobitnog. Evropljani su mu dodavali šećer i cimet. Kakao zrno su i u Španiji postali sredstvo plaćanja (200 malih kakao zrna vredela su jedan španski real ili 4 centa). Čokolada je Evropu i svet osvajala mnogo bolje i temeljnije od bilo koje vojske. Jednostavno, otpora nije bilo! Godine 1657. u Engleskoj je otvorena prva od niza „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak. Kazanova je čokoladu koristio kao neprevaziđeno sredstvo za zavođenje, uveren da je ona afrodizijak. 

U Meksiku se pojavila i prva knjiga potpuno posvećena čokaladi - „Libro en el cual se trata del chocolate“ 1609. godine. Holanđanin Konrad J. van Houten je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaoa te je nastao kakao prah. Englez Džozef Fraj je 1847. otkrio kako da takav kakao prah pomeša sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem. Tako je nastala prva gotova čokoladna poslastica, koja je stekla veliku popularnost širom sveta. Švajcarac Daniel Peter je eksperimentisao s mlekom kao sastojkom u čokoladi i 1875. godine napravio prvu mlečnu čokoladu. Kao vrhunski majstori u pravljenju čokolade, Švajcarci su usavršili njenu proizvodnju i 1879. godine Rudolf Lindt („Lindt“ je jedna od najpoznatijih fabrika čokolade) je napravio čokoladu koja se topila u ustima, 'chocolat fondant', u kojoj danas svi rado uživamo.

U naše krajeve čokolada stiže sa Eugenom Savojskim čija se vojska okrepila čokoladnim napitkom pred Senćansku bitku 1697. godine. Svi smatramo da sve znamo i da smo veliki ljubitelji čokolade. Međutim, prosečni Srbin godišnje smaže samo 1,6 kg čokolade, dok se u razvijenom svetu pojede jedan kilogram mesečno. Kaskamo eto i u tome. 

 Pa šta čekate, otvorite tu čokoladu. A onda se udobno zavalite i otvorite Kratku istoriju čokolade, u izdanju Arhipelaga. Knjiga je objavljena nedavno, a potpisuju je autori Ivana Vasiljević i Đoko Maljenović. Ovo je knjiga o istoriji jedne strasti, jednog ukusa i jednog umeća. Uz obilje fotografija, od kojih je značajan broj u koloru, ova knjiga oblikuje uzbudljivu priču o istoriji proizvoda koji u različitim izdanjima dugo traje. A koji u ukupnom konidotskom kolaču učestvuje sa 30 %.

Kratka istorija čokolade je neobična, zanimljiva, istraživačka, podsticajna i neodoljiva knjiga koja govori o tome kako je nastala čokolada, kako je, potom, stigla u Evropu, ali i kako su se kroz istoriju menjali tehnologija i proizvodi, kako su se osvajali novi prostori za ukus kakvog ranije nije bilo, kako su nastajala otkrića koja su ispunila i promenila istoriju i svakodnevicu privatnog života. Na kraju knjige nalazi se i kratak pregled istorije čokolade u Srbiji.

Ivana Vasiljević i Đoko Maljenović, dvoje stručnjaka s dugogodišnjim iskustvom u oblasti konditorske industrije, kako u naučnoistraživačkom radu, tako i u neposrednoj proizvodnji, predstavili su u knjizi Kratka istorija čokolade svoja iskustva i iz prve ruke nam pokazali lepotu i značaj, tajne i najuzbudljivije epizode u istoriji čokolade.

Knjiga Kratka istorija čokolade u drugom delu govori o najpoznatijim vrstama čokolade, o najznačajnijim proizvođačima u njenoj istoriji i u sasvim savremenom trenutku, kao i o najboljim čokolaterijama.

Otuda je ovo veoma pouzdana, praktična i korisna knjiga. Ona, na jednoj strani, otkriva istoriju proizvoda koji je neodoljivi deo naše svakodnevice, istoriju privatnog života, a na drugoj strani ona pokazuje kako je svaka istorija, pa i istorija čokolade, sačinjena od tajni i preokreta, velikih otkrića i uzleta, ali i padova i sumnji, mnogobrojnih imena i hrabrih i sposobnih ljudi koji su u svom vremenu pravili razliku, da bi nas, pri kraju, suočila sa svojevrsnom geografijom zadovoljstva i uživanja, predstavljajući nam najbolje fabrike čokolade i izuzetne čokolaterije, te se može koristiti i kao specifični bedeker po ovom zavodljivom (čokoladnom) pitanju. 

Ivana Vasiljević (Novi Sad, 1955), doktor tehničkih nauka s dugogodišnjim profesionalnim iskustvom u oblasti konditorske industrije.Završila je Prirodnomatematički fakultet u Novom Sadu, gde je i magistrirala iz oblasti hemije.Tokom profesionalne karijere radila je na poslovima rukovodioca laboratorije, komercijalnog i generalnog direktora u Fabrici biskvita „Jaffa“ iz Crvenke, kao i na poslovima direktora prodaje i marketinga, strategije i razvoja u koncernu „Bambi“ iz Beograda. Od 2008. godine radi kao direktor laboratorije „A BIO TECHLAB“ iz Sremske Kamenice. Dobitnica je više priznanja, među kojima se nalaze i Diploma od Institut Communataire Europeen pour la Promotion des Enteprises Commerciales asbl Bruxelles (2004), Tante Molis Erat, MERITE DE L INVENTION, Bruxells (2004) i Nagrada Regionalne privredne komere Sombor za razvoj i uspešno poslovanje fabrike biskvita „Jaffa“ Crvenka (2005). Živi u Novom Sadu.

Đoko Maljenović (Rječica kod Maglaja, 1946), diplomirani inženjer tehnologije. Završio je Tehnološki fakultet u Beogradu. Bavio se proizvodnjom i naučnoistraživačkim radom, a potom se posvetio radu u privredi. Za naučnoistraživački rad i za rad u privredi dobio je više priznanja. Živi u Milanu.