Film koji otvara 12. Slobodnu zonu, nije slučajan izbor - život i progon „najvećeg čileanskog komuniste", njegov odlazak u ilegalu, logori u pustinji za protivnike režima kojima upravlja budući čileanski diktator Augusto Pinoče, podrška Pabla Pikasa, citati iz nekih od najznačajnijih Nerudinih pesama - svi istorijsko-biografski elementi legende o Nerudi su tu - pa ipak NERUDA je sve samo ne biografski film.
Reditelj
Pablo Larain sa puno ironije kombinuje biografske elemente sa
ikonografijom detektivskog romana i film noir-a, tako da NERUDA u mnogim
scenama podseća i na „Malteškog sokola" i na „Bulevar sumraka". I
Nerudu (Luis Gneko) i njegovog suparnika i progonitelja Oskara Pelušena
(sjajni Gael Garsija Bernal) Larain konstruiše kao likove jednog od
detektivskih romana koje je Neruda i sam voleo da čita - film je zbog
toga, kako sam kaže u jednom od intervjua - „nerudijanski" - umesto
biografskih podataka u potpunosti se koncentriše na pesnikov kreativni
univerzum i maestralno balansira između stvarnosti i fikcije. Neruda i
Pelušano su kao lik i njegov odraz u ogledalu, pesnik i njegova senka.
Nerudin odlazak u ilegalu, Oskar, sin prostitutke i šefa policije vidi
kao priliku da postane Neko i Nešto - uvažen, privlačan, mudar i lukav,
na kraju, (zašto da ne?) obožavan - poput čoveka koga progoni.
Maestralnom fotografijom, muzikom, sjajnim rediteljskim rešenjima i
inteligentnim promišljanjem ne samo Nerudinog lika i dela, već i suštine
(filmskog) jezika, Pablo Larain nas vodi u Čile 1948 - gde se intrige
na najvišem nivou vode po skupštinskim toaletima i javnim kućama, gde
fašizam, samo tri godine posle završetka Drugog svetskog rata, ulazi na
velika vrata u parlament a u ime „poniženih i uvredjenih" najiskrenije i
najvatrenije govori salonski komunista - Neruda - pretenciozan,
sujetan, hrabar i neosporno genijalan - ne (samo) nobelovac i heroj
radničke klase kakvim ga istorija pamti. Film NERUDA je velika filmska
avantura, nepredvidiva poput najboljih detektivskih romana, film koji se
autorski suvereno bavi suštinom i smislom angažovane umetnosti i
kompleksnošću politike, istorije i ljudske prirode.
Posle
filmova No! i Klub, prikazanih na prethodnim izdanjima našeg festivala,
film NERUDA će u četvrtak 10. novembra publici u Beogradu, Novom Sadu i
Nišu otvoriti vrata Slobodne Zone - sa željom da narednih pet
festivalskih dana budu dani kreativnih (dnevnih i noćnih) razgovora,
sučeljavanja mišljenja, otvaranja novih perspektiva i potrage za novim i
drugačijim načinima kolektivnog i ličnog angažovanja u društvu.
Festival
Slobodna Zona, koji će biti otvoren od 10. do 15. novembra, publici će
predstaviti bogat filmski program, kao i brojne prateće sadržaje poput
Noćnih razgovora, masterklasova, Cross-media zone i razgovora „Na kafi
sa autorom". Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja,
Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Srbiji i Sekretarijat
za kulturu Grada Beograda.
Нема коментара:
Постави коментар