leonardo da vinči (1452-1519) spasitelj sveta, salvator mundi,ulje na
platnu, 65,7 x 45,7 cm, naslikano oko 1500.
Najviša cena koja je plaćena za jedno
umetničko delo do sada bila je 152 miliona evra, za sliku španskog umetnika
Pabla Pikasa verziju O „Žene iz Alžira” u maju 2015, takođe na aukciji kuće
Kristi u Njujorku. No, taj rekord je oboren 15. novembra 2017. kada je slika velikog renesansnog umetnika Leonarda da
Vinčija prodata za rekordnih 380 miliona evra, muzeju Luvr u Abu Dabiju. Garantovana
cena slike „Salvator Mundi” na aukciji je bila najmanje 85 miliona evra.
Rekordna cena prodate slike za 380 miliona evra uključila je i naknadu koju je
kupac platio aukcijskoj kući.
Slika „Salvator Mundi”, jedna je
od skoro 20 slika Da Vinčija za koje se zna da postoje i jedina koja se nalazi
u privatnom vlasništvu. Nekada je bila u
vlasništvu Kralja Čarlsa I Stjuarta, a nestala je sa vidika sve do 1900.
godine. "Kristiz" je sliku Hrista eteričmog i zamišljenog lica, kako
drži kristalnu kuglu u levoj ruci, dok desnom blagosilja, nazvao "najvećim
otkrićem XX veka". Sliku je prodavao ruski oligarh Dimitrij Ribolovljev
(50), vlasnik fudbalskog kluba "Monako". On ju je kupio od francuskog
dilera Iva Buvijea za 127 miliona dolara, a Buvije ju je nabavio na privatnoj
prodaji u aukcijskoj kući "Sotbiz" (Sotheby's) 2013. za 50 miliona
manje. Pre toga "Salvator Mundi" je bio u vlasništu konzorcijuma
dilera uključujći i Aleksandra Periša koji ju je nabacio za oko devet hiljada
dolara prilikom prodaje jednog američkog imanja 2005. Kada ju je Periš
"očistio" i odneo stručnjacima na proveru, imali su šta i da čuju. Potvrđeno
je da je autor slike Leonardo da Vinči. Bila je to prva slika pripisana
Leonardu još od 1909. godine.
"Šanse da pronađete neku
nepoznatu Leonardovu sliku manje su nego da otkrijete neku novu planetu",
izjavio je Loik Gozer, ekspert "Kristiza".
Slika visoka 66 centimetara koja prikazuje Isusa
Hrista, pripisuje se velikom umetniku, a naručena
je za francuskog kralja Luja XII. Umetnik je na njemu koristio najmanje pet
tankih slojeva glazure za dobijanje željene nijanse kože na Hristovom licu –
istom tehnikom koju je koristio i prilikom slikanja Mona Lize.
Kada su svi pomislili da je sve
jasno, novu buru podigao je oksfordski istoričar umetnosti Metju Landru
konstatacijom da je sliku ipak završio jedan od Leonardovih pomoćnika.
Naime
Leonardo je imao običaj da oslika 20-30% slike i ostatak prepustio asistentima. No ovu je i
potpisao. Deluje da je bio zadovoljan njenim izgledom.
Нема коментара:
Постави коментар