52. BITEF: SHOWCASE DOMAĆIH POZORIŠTA

Svake godine, Showcase domaćih pozorišta organizuje se s ciljem da se stranim gostima Bitefa pruži uvid u produkciju srpskih pozorišta. U koncipiranju programa, umetnički tim najviše obraća pažnju na visoke umetničke domete odabranih predstava, pri čemu one ne moraju nužno da odgovaraju umetničkim ili tematskim okvirima selekcije glavnog programa. Ipak, čini se da svaka od četiri predstave u ovom programu na određeni način korespondira s temom ovogodišnjeg festivala, uspostavljajući tako svojevrsni dijalog sa glavnim programom.

Posle prošlogodišnjeg „izleta“ programa u Suboticu, kada je publici predstavljena produkcija pozorišta na mađarskom jeziku, Showcase 52. Bitefa je osmišljen tako da predstavi produkciju najznačajnijih beogradskih pozorišta. Imajući u vidu činjenicu da je jedna predstava Narodnog pozorišta u Beogradu u glavnom programu festivala, dok će Showcase sadržati produkcije Ateljea 212, Bitef teatra i Beogradskog dramskog pozorišta, zainteresovana publika imaće priliku da stekne uvid u savremenu beogradsku pozorišnu produkciju.

16. septembar, 17:30

Atelje 212, Scena „Petar Kralj“

Tanja Šljivar

REŽIM LJUBAVI

Režija: Bojan Đorđev

Trajanje: 1h 50’

Igraju: Sofija Juričan, Miloš Timotijević, Aleksandra Janković, Dejan Dedić, Jelena Ilić

Dramaturgija: Dimitrije Kokanov, Tanja Šljivar; Lektorka: Dijana Marojević; Scenograf: Siniša Ilić; Kostimografkinja: Maja Mirković; Kompozitor: Luka Papić; Scenski pokret: Čarni Đerić

Fotografije: Boško Đorđević

Režim ljubavi je komedija kojom autorka teksta istražuje, analizira, komentariše i kritikuje različite aranžmane ljubavnog sparivanja u savremenom kulturnom kontekstu instant komunikacija na društvenim mrežama, onlajn dejting sajtovima i aplikacijama, te probleme uspostavljanja komunikacije među partnerima, onima koji participiraju u određenom ljubavnom aranžmanu: monogamna veza, serijska monogamija, veza sa preljubama, trijade, celibat, brakovi… do suočavanja sa fenomenom poliamorije (aranžmana koji podrazumeva ljubavni odnos – seksualni i emocionalni – u kome učestvuje više subjekata u najrazličitijim vrstama sparivanja). Režim ljubavi je komad koji je Atelje 212 naručio autorki Tanji Šljivar, a u sklopu repertoarske strategije razvoja i negovanja savremenog domaćeg i stranog dramskog teksta.

BOJAN ĐORĐEV je pozorišni umetnik iz Beograda, obrazovan u polju pozorišta i teorije umetnosti u Beogradu na Fakultetu dramskih umetnosti i Univerzitetu umetnosti, i u Amsterdamu na DasArts. Pored Beograda, njegovi radovi prikazivani su u Berlinu, Briselu, Amsterdamu, Njujorku, Šangaju, Beču, Cirihu, Lisabonu, Zagrebu, Rijeci, Ljubljani... Inscenirao je tekstove  E. Gibera, E. Jelinek, Dž. Džojsa, G. Ferčeca, I. Sajko, ali i tri opere, uključujući Les enfants terribles  Ž. Koktoa i F. Glasa. Član je uredničkog kolektiva i suosnivač platforme Teorija koja Hoda i TkH časopisa za teoriju izvođačkih umetnosti 2001–2017. U recentnoj umetničkoj praksi,  Đorđev istražuje potencijalne javne, performativne formate marksističke misli i nasleđa levice. Njegov performans Diskretni šarm marksizma izvodi se već pet godina u Evropi, a sad i u Aziji, i preveden je na  deset jezika. U proleće 2016. putovao je do Buenos Ajresa teretnim brodom da bi za potrebe performansa Said to Contain proučavao zapetljanu koreografiju svetske trgovine.

17. septembar, 18:00

Bitef teatar

Milena Bogavac

JAMI DISTRIKT

Režija: Kokan Mladenović

Koprodukcija: Centar za kulturu Tivat, Crna Gora; Bitef teatar, Beograd, Srbija; Asocijacija Maszk, Segedin, Mađarska;

Trajanje: 1h 40’

Učestvuju: Isidora Simjonović, Nina Nešković, Jelena Graovac, Vanja Nenadić/Nemanja Dragaš, Jamal al Kiswani, Marko Grubić

Originalna muzika: Marko Grubić; Grafički dizajn: Branko Tmušić; Video: Jana Bjelica, Aleksandar Sarapa; Kostim: Ivana Nestorović

Fotografije: Dejan Lalić

 

Jami distrikt je pozorišna predstava koja problematizuje pitanja nacije i nacionalnih država, u hi-tech svetu 21. veka. Polazeći od činjenice da je nacija konstrukt i pojam izmišljen u 19. veku, ova predstava postavlja pitanje: kako je devetnaestovekovnom izumu pošlo za rukom da izgleda kao da je bio tu od uvek? Da li su nam, u eri interneta, veštačke inteligencije i savremene medicine, još uvek potrebne stare,  “dobre” nacije? Šta će smeniti nacije i nacionalne države? I ko je gori: nacije ili korporacije?  Do kraja 21. veka, očekuje se da će većinu intelektualnih i fizičkih poslova obavljati roboti. Da li će roboti imati nacionalnu svest? Da li će biti robo-rodoljubi i robo-patriote? Da li će ideja nacije završiti na smetlištu istorije, ili će tamo završiti oni koji u nju veruju? Da li ćemo u 22. vek ući u cipelama iz 19. veka? I da li nas žuljuju te razgažene cipele? One odavno nisu lepe. A da li su udobne?

KOKAN MLADENOVIĆ (1970), rođen je u Nišu, Srbija. Završio je srednju glumačku školu u Nišu u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 1995. godine u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića. Bio je umetnički direktor pozorišta „Dadov“, stalni reditelj i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Somboru, direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu i upravnik pozorišta Atelje 212 u Beogradu. Sa uspehom je režirao u pozorištima Srbije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Predstave su mu pobeđivale na svim festivalima profesionalnih pozorišta u Srbiji, kao i na značajnim međunarodnim festivalima u Mađarskoj, Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Ove godine, pored predstave Jami distrikt, publici će predstaviti i svoju treću saradnju sa Beogradskim dramskim pozorištem, predstavu Klošmerl.

20. septembar, 20:30

Atelje 212, Scena „Petar Kralj“

Volfram Loc

URNEBESNA TAMA

Režija: Jovana Tomić

Trajanje: 1h 15’

Igraju: Ana Mandić, Dejan Dedić, Jovana Stojiljković, Marko Grabež, Ivan Mihailović, Vučić Perović

Koreografija: Maja Kalafatić; Dramaturgija: Dimitrije Kokanov; Kostimografija: Darinka Mihajlović; Kompozitor: Draško Adžić; Prevod: Jelena Kostić-Tomović

Fotografije: Vedrana Vukojević

 

Mislim da je ples zaista relevantan. U mogućnosti ste da radite s kompleksnošću koju nikad ne biste mogli da postignete ako radite samo sa slikama ili tekstovima. Mislim, možeš se služiti osećanjima i apstrakcijom, možeš ulaziti u mnoge fizičke svetove, ili istraživati način na koji sebe vidimo kao ljude, koliko smo živi ili… Da li je ovo moje telo? Zašto se krećem? Ko koga pokreće? Postoji složenost koju je teško artikulisati rečima.

Meg Stjuart (Jonathan Burrows, Interview with Meg Stuart, Luna Café, Brussels, March 12th 1998)

Prazan prostor i prazno vreme ne postoje. Nešto uvek vidimo i čujemo. Zapravo, koliko god da pokušavamo, ne možemo stvoriti tišinu.

Džon Kejdž (John Cage, Silence: Lectures and Writings; Published June 1st 1961 by Wesleya)

Razotkrivanje Zapadne hipokrizije – zar može biti očiglednija? Koje pristojno ljudsko biće na Zemlji ima bilo kakvih zabluda o tome? Istorije ovih ljudi natopljene su krvlju drugih. Kolonijalizam, aparthejd, ropstvo, etničko čišćenje, biološko i hemijsko oružje – oni su to izmislili.

Arundati Roj (Arundhati Roy, The Cost of Living)

JOVANA TOMIĆ rođena je u Beogradu 1990. godine. Osnovne diplomske i master studije završila je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku pozorišne i radio režije u klasi Alise Stojanović. Režirala je predstave Gospodin Biderman i piromani (Atelje 212), Kabare Nušić (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar), Lolita (Madlenijanum), Bosonogi u parku (Narodno pozorište Subotica), It twice rotates the weather  vane (Paolo Grassi), Izlaženje (Teatarmaher). Dobitnica je prve nagrade Radio Beograda 2 na konkursu „Neda Depolo“ za radio-dramu.

21. septembar, 20:00

Beogradsko dramsko pozorište, Scena „Rade Marković“

Gabrijel Ševalije

KLOŠMERL

Režija: Kokan Mladenović

Trajanje: 1h 30’

Igraju: Ivan Tomić, Vesna Čipčić, Paulina Manov, Milica Zarić, Slađana Vlajović, Milica Milša, Anja Alač, Milorad Damjanović, Jovo Maksić, Branko Janković, Aleksandar Jovanović, Nikola Malbaša, Boba Stojimirović

Dramatizacija: Kokan Mladenović, Dimitrije Kokanov, Maša Stokić; Dramaturgija: Dimitrije Kokanov, Maša Stokić; Scenografija: Marija Kalabić; Kostimografija: Dragica Laušević; Kompozitor: Irena Popović Dragović; Scenski pokret: Andreja Kulešević; Scenski govor: Dr Dejan Sredojević; Video-radovi: Goran Balaban; Jezička adaptacija: Dr Dejan Sredojević, Maša Stokić, Dimitrije Kokanov

Fotografije: Marija Ivanišević

Nastala po motivima istoimenog satiričnog romana Gabrijela Ševaljea, Klošmerl je predstava o pokušaju kvazimodernizacije tradicionalne sredine kao obliku političke strategije. Narativ romana, nastalog u kontekstu modernističkog razvoja zapadnoevropskog društva prve polovine prošlog veka, poslužio je kao svojevrsni poligon za identifikaciju aktuelnih društvenopolitičkih sadržaja u tranzicionim društvima, kakvo je i naše. Sukob tradicionalnog i modernog promišljanja razvoja društva objašnjava se rupturama u funkcionisanju jedne uslovno rečeno izolovane zajednice. Ove su pukotine, kao hiperbole,  predstavljene u predstavi, kao i u romanu, kroz različite mehanizme kritičke trivijalizacije progresa u konstrukcijama sociokulturnih fenomena poput slobode građana, njihove jednakosti i pitanja identiteta. Jezik predstave se, tako, razvija kao stilizovani scenski izraz (govorni, koreografski i glumački) omogućavajući jednu vrstu analitičkog i kritičkog detektovanja, imenovanja i diskutovanja tema iz romana i naše političke stvarnosti.