Izložba posvećena Palmiri u muzeju u Akvileji

Lice Palmire u Akvileji

Nacionalni arheološki muzej u Akvileji (Udine), Via Roma 1

od 2. jala do 3. oktobra 2017.

Ratovi i prirodne katastrofe razarali su, a ponekad i brisali sa lica zemje ahritekturu, umetnost i artifekte svetskih populacija u svim epohama. Još nam je sveže sećanje na bombardovanja u II svetskom ratu, ali i docnije, koje su nanela nenadoknadive rane evropskoj i svetskoj umetnosti i arhitekturi. Varvari su postojali i postojaće u svim epohama i na svim meridijanima. 

No, nikad dosad nismo prisustvovali tako sistemtskom razaranju kulturne baštine, brisanju sećanja, uništavanju ostataka koji definišu naše postojanje i misao, svojevrsnom „kulturnom čišćenju“, kako to definiše Irina Bokva, generalni direktor UNESCO-a, prisećajući se živih slika ikonoklasičnog besa u Palmiri, još nas užasava potresni kraj Halida al Asada, generalnog direktora Službe za antikvitete u Palmiri, kojem su 18. avgusta 2015. džihadisti brutalno odrubili glavu, pošto je odbio da napusti grad i sarađuje sa teroristima.  

A vaš izveštač Palmiru rado pamti kao grad sazdan na pesku, grad prijatnih porodičnih ljudi i grad u kojem je probao jednu od najboljih čokolada. Ali beše to nekad davno, u srećna vremena kada je tamo vladao mir. 

Izložba Lica Palmire u Akvileji biće otvorena 2. jula u Nacionalnom arheološkom muzeju u Akvileji, a predsednik Fondacije Akvileja i nekadašnji ambasador Italije u Beogradu Antonio Zanardi Landi kaže da ovom izložbom žele da se i Evropljani osete povređenim kao i Iračani, Sirijci, Egipćani, Tunižani zbog razaranja koja pogađaju njihov ali i naš kulturni identitet. Ovo je saopšteno na konferenciji za medije u Italijanskom kulturnom centru, a interesantno je što je ovo premijerno saopštenje, izdato pre rimske konferencije za štampu zakazane za 28. juni. Izložba će u Nacionalnom arheološkom muzeju u Akvileji biti otvorena do 3. oktobra 2017 u okviru ciklusa Ranjena arheologija. Ovaj ciklus je 2015. godine započeo izložbom posvećenom Muzeju Bardo u Tunisu.

„Ova izložba je znak nepristajanja na tragediju i uništenje. Sećanje i kultura su vrednosti koje prevazilaze svaki rat i nasilje. Srbija je izabrana za najavu izložbe jer je duboko ukorenjena u našoj istoriji sa 17 imperatora koje je dala Rimu, a sama je vrlo često preživljavala nasilje i razaranje“ istakao je je Nj. E. Đuzepe Manco, ambasador Italije u Srbiji.

Biće ovo prva izložba u Evropi posvećena antičkom gradu Palmiri u Siriji iako formalno pod zaštitom UNESCO-a, koji je pretrpeo značajna razaranja i dvaput padao u ruke tzv. Islamske države. Palmira, antički grad se prostire na površini od čak šest kvadratnih kilometara. Mesto na kojem su se ukrštali putevi karavana, grad mističnih kontura, „pustinjska nevesta“. Njeno originalno ime potiče iz aramejskog jezika i glasi Tadmor, što prevodimo kao „palma". I lokalno stanovništvo koristi ovaj naziv. Grad je imao strateški značaj na putu svile, koji se protezao od Kine do obala Mediterana. Japanska arheološka ekspedicija je u pećinama istočno Palmire pronašla dokaze postojanja paleolitskog čoveka na ovom tlu. Ispod Belovog hrama pronađeni su materijalni dokazi da je ovde postojalo naselje oko tri hiljadite godine pre nove ere. 

Pod imenom Tadmor prvi put se pominje u asirskim spisima (pronađenim u Kapadokiji) u ranom drugom milenijumu pre Hrista. U Starom zavetu se navodi kao deo Solomonovog carstva. Jevrejski istoričar Flavije Josif tvrdi da je Palmiru osnovao baš Solomon. Možda se baš ovde nalaze rudnici cara Solomona. Odavde potiče ulje kojim su balsamovane egipatske mumije. I još postoje termalni izvori koje su koristili stari Rimljani. Palmira se nalazila u sastavu moćnog Persijskog carstva, koje je srušio i pripojio svojoj helenskoj državi Aleksandar Veliki. Ne zaboravimo da se i poznati francuski pesnik, Šarl Bodler u svojoj poemi Cveće zla divio nakitu Palmire.

"Razaranja, koja su odnela značajan deo umetničke baštine čovečanstva i pogađaju ne samo kulturni, verski, misaoni i umetnički identitet Sirijaca, Iračana, Egipćana, Tunižana, već i naš i na taj način nanose ogromnu i nepopravljivu štetu nama kao Italijanima i Evropljanima", konstatovao je Antonio Zanardi Landi.

Izložba, koju su priredili Marta Novelo i Kristijano Tiusi, a realizovala je Fondacija Akvileja u saradnji sa Direkcijom muzeja pokrajine Friuli Venecija Đulija i Nacionalnim arheološkim muzejom Akvileje, zahvaljujući pozajmicama muzeja Terra Sancta iz Jerusalima, Vatikanskog muzeja  i Kapitolskog muzeja (oltar sa posvetom na latinskom i aramejskom), Muzeja civilizacika- Kolekcije orjentalne umetnosti „Đuzepe Tuči“, Muzeja antičke skulpture „Đovani Baroko“, Gradskog arheološkog muzeja u Milanu i jedne privatne kolekcije. 

Obuhvata sedamnaest originalnih komade iz Palmire, objedinjenih po prvi put. Biće predstavljena i fatalna žena Palmire, kraljica Zenobija, koja se suprostavila moćnom RImu. Izloženo je i osam artifekata iz Akvileje, čime se nagoveštava isti kulturni supstrat, slični ikonografski formati ova dva geografska i formalno-stilski udaljena grada, prikazuju forme i modalitete svakodnevnog života i rada koji su zajednički od Palmire do Akvileje, od Niša do Kostantinopolja i inicira dijalog. Baš kao i Palmira Akvileja je pogranični grad orjentisan na trgovinu.

Mogu se videti i karakteristike tipične za istočni deo Rimskog carstva koje je znatno ojačalo počev od Dioklecijanovih reformi, a upravo u tom periodu iz Srbije, sa tog teroara, dolazi čak 17 rimskih imperatora. Još jedna linija povezivanja, zbog čega je izabran Beograd za predstavljanje ove izložbe je i podatak da je I Srbija često bila žrtva ratova. Tako Srbija iz prošlosti, povezuje se sa Srbijom iz budućnosti, kao ravnopravne članice Evropske unije. Naši sagovornici napominju da je baš u Srbiji, više nego igde, upravo italijanska kultura, taj ključ koji otvara srca stanovnika Srbije. Svesni su da privući posetioce u Akvileju nije lako, ipak se nadaju i raduju posetiocima sa ovih prostora.

Pored arheološke izložbe, biće prikazana i izložba fotografija Pogledi na Palmiru Elija Čola koje su nastale pre nedavnih razaranja, a obuhvataju dvaedesetak probranih radova. Na trgu Kapitolo biće izložena skulptura Sećanje Zenobije, savremenog sirijskog umetnika Elijasa Namana. Biće organizovano i predavanuje Danijela Marandija Bonakosija,profesora arhiologije Bliskog istoka na Univerzitetu u Udinama i direktora arheoloških misija u Palmiri i Ninivi (Irak) u nedelju, 2. jula s početkom u 17:30, a taj niz predavanja biće produžen s drugim predavačima i temama. Raspravljaće se i o ilegalnoj trgovini antikvitetima, koja je jedan od načina finasiranja terorista. U okviru Filmskog festivla u Akvileji 26. jula biće prikazan film Onaj dan u Plmiri, Alberta Kastelanija u kojij je pojavljuje i pogubljeni Halid al Asad. Premijerno će biti prikazan i film Uništavanje sećanja, Tima Slejda.

 

Zahvaljujući tome što predstavlja svedočanstvo svetske kulturne baštine kao i svojoj izuzetnoj građanskoj vrednosti, izložba je dobila pokroviteljstvo Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Italije, Ministarstva kulturnih dobara, kulturnih aktivnosti i turizma i Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije.

„Akvileja je "majka rimskih gradova na Balkanu" a građena je kao vojni logor i "kapija ka Istoku". Međutim, posle izvesnog vremena ona je postala "kapija sa Istoka" kojim su dolazili kulturni uticaji iz tog dela Mediterana, rasadnik mulikulturalnosti i tolerancije. Važno je da naglasimo te "porodične veze" Srbije i Italije“, zaključio je svoje izlaganje Landi uz napomenu da mu je uvek prijatno kad se nađe u Beogradu.

Direktor Fondacije Akvileja Kristijano Tiusi  ističe:

„I Palmira i Akvileja bila su mesta tolerancije i uspešnog suživota različitih kultura i religija, a takođe svedočanstvo da je Mediteran pre osamnaest vekova predstavljao integrisanu celinu ne smo kada je trgovina u pitanju, već i protok ideja, aspiracija, običaja, umetničkinh i narativnih kanona.“

Na ovo podseća i Debora Serakjani, predsednica Autonomne regije Friuli Venecija Đulija u predgovoru kataloga koji prati ovu izložbu:

„Palmira je razvila veštinu trgovanja prodavajući Rimljanima ona luksuzna dobra koja je kupovala od Persijanaca i koja su dolazila iz daleke Indije i Arabije. Tamjan, mirisna smolam biber, slonovača, biseri i tkanine su razmenjivani za pšenicu, vino, ulje i garum*. Razmena sa svetom dala je ovoj aramejskoj oazi poseban karaketr, otvoren i kosmopolitski, upravo ono što je, vekovima kasnije, odredilo karakter Venecije."

*antički začin neopisivog smrada. Delikates od ribljih creva podvrgnutih bakerijskoj fermentaciji. Usoljeni delovi riba bi fermentisali i dobijala bi se ljigava masa. Iz nje bi se izdvajala prozirna tečnost i mešala sa raznim aromatičnim biljem. Krajni proizvod bio je hranjiv, pun belančevina i aminokiselina, izvor minerala i vitamina B. Kao riba koristile su se masne morske, inćun, papaline, sardine, skuše i tuna. Ovaj antički proizvod bio je skupljo od tamjana, vina, soli ili bibera. Ostatak ovog procesa zvao se alek i namenjen je bio sirotinji. Mešanjem garuma sa vinom dobijao se oenogarum, poznati vizantijski sos, a u mešavini sa uljem koristio se kao pojačivač ukusa.

Posle ovog, gastronomskog osvrta, vratimo se u daleku prošlost i prelistajmo Poznavanje prirode (Naturalis Historia) Planija Seniora. Ovako on opisuje Palmiru:

„Palmira je uzvišeni grad uslovljen njegovim položajem, bogatstvom njegovog tla, prijatnošću njegovih voda. Sa svih strana površine peska okružuju njegova polja, a ona je izolovana od sveta, zahvaljujući delovanju prirode. Uživajući privilegovanu sudbinu, na razmeđu dva cartsva, Rimskog i Parćanskog, ona biva favorizovana i od strane jednog i od strane drugog, kada među njima dođe do nesuglasica..“

I na kraju malo tehničkih informacija: 

Radno vreme muzeja: od utorka do nedelje 8:30-19:30

Izložba fotografija Pogledi na Palmiru-fotografije Eklija Čola načinjene 29. marta 1996. u Domus i Episkopskoj palati, trg Kapitalo.