Nastavljajući
praksu uvedenu prošle godine da prvu konferenciju za medije za
predstojeći festival
održi negde u regionu, tamo gde postoji neki konkretan razlog, Bitef je
ove godine imao prvi susret s novinarima, našim i slovenačkim, u Drami
SNG-a u Ljubljani, 12. juna.
Na konferenciji su govorili, kao domaćin, Igor Samobor, direktor Drame,
Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa,
Željko Hubač, v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i reditelj
Jernej Lorenci.
Otvarajući ovaj susret, Samobor je izjavio kako je Drami SNG-a velika čast da će ponovo gostovati na Bitefu, jednom od, kako je istakao, najznačajnijih regionalnih, evropskih i svetskih pozorišnih festivala.
Na 51.Bitef pozvana je predstava Bibilja, prvi pokušaj u režiji upravo Jerneja Lorencija. Rad jednog od vodećih slovenačkih reditelja, čije su predstave s velikim uspehom nekoliko puta igrane na Bitefu, a neke su dobile i nagrade festivala, bio je glavni razlog zašto je prva konferencija 51. Bitefa organizovana baš u Ljubljani.
Pored predstave SNG, još jedna Lorencijeva predstava, Carstvo nebesko (radni naslov) biće izvedena u glavnom programu festivala i to premijerno: koprodukcijia Bitef teatra i Narodnog pozorišta iz Beograda, a za koje probe počinju ovih dana u Beogradu. Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica objasnio je da ova dva projekta ne vezuje samo to što imaju istog autora, već i to što se obe baziraju na "velikim naracijama", na bazičnim pričama/tekstovima naše civilizacije: projekat koji Lorenci počinje da radi u Beogradu zasniva se, naime, na srpskoj epskoj književnosti. Medenica je dodao, otkrivajući tako jednu liniju ovogodišnje selekcije, da se obe predstave tematski nadovezuju i na treću predstavu, Planina Olimp, čuvenog flamanskog reditelja Jana Fabra, za koju se već u javnosti zna da će svečano otvoriti 51. Bitef, 23. septembra u Sava Centru. Ovaj scenski spektakl koji traje 24 sata, a koji su neki kritičari proglasili za najznačajniju predstavu nastalu u poslednjih nekoliko decenija, zasnovan je na celokupnoj grčkoj mitologiji, obrađenoj u njihovim epovima i tragedijama.
Željko Hubač, Ivan Medenica, Jernej Lorenci i Igor Samobor foto: Varja Jovanović |
Željko Hubač je istakao da mu je veliko zadovoljstvo zbog toga što
će Jernej Lorenci režirati u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali i
zbog toga što je napravljen koproducentski projekat između ove kuće i Bitef teatra, ističući da je predstava Rodoljupci u režiji Andraša Urbana, posle učestovanja na
prošlom izdanju ovog festivala, dobila pozive za još neke važne festivale. On
je irazio želju da Narodno pozorište uspostavi kontinuiranu saradnju i sa SNG-om, te naveo imena glumaca koji će
igrati u predstavi Lorencija: Olga
Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Bane Vidaković, Bojan Žirović, Branko
Jerinić, Hana Selimović, Milutin Milošević i Slaven Došlo.
Lorenci je izjavio da ga vrlo
raduje što će prvi put raditi sa srpskim glumcima i da ga je ovom projektu privukla
lepota i snaga srpske epike, što je vrsta književnosti koja ga i inače
poslednjih godina najviše interesuje u pozorištu. Ipak, svestan je i svih
rizika koji stvaraju potonje političke manipulacije ovom tradicijom, a tema
koja njega u ovoj materiji najviše zanima jeste stalno identitetsko osciliranje
između pozicije junaka i žrtve, bez mnogo šansi da se zauzme neka srednja,
uravnoteženija pozicija.
51. Bitef održati od
22. septembra do 30. septembra 2017. godine. Festival će svečano otvoriti predstava „Planina Olimp“ („Mount
Olympus“), proslavljenog flamanskog reditelja i
koreografa Jana Fabra, 23. septembra u Sava Centru.
Jernej Lorenci (1973) je pozorišni reditelj i viši predavač na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Predstave su mu osvojile mnogobrojne nagrade: Grand Prix za najbolju predstavu i najbolju režiju na festivalu Borštnikovo srečanje, Šeligovu nagradu za najbolju predstavu na Nedelji Slovenačke drame, nagradu Politike za najbolju režiju na 47. Bitef-u 13, nagradu za najbolju režiju na Međunarodnom pozorišnom festivalu Zlatni lav, nagradu za najbolju predstavu po izboru slovenačke sekcije AICT/IATC. Lorenci je radio za sve slovenačke pozorišne ustanove, kao i za ZKM, HNK u Zagrebu i druga inostrana pozorišta.
PLANINA OLIMP
Jedan
od glavnih događaja 51. Bitefa je Planina
Olimp, Jana Fabra. Posle gostovanja na najvećim svetskim festivalima u
Beču, Berlinu, Avinjonu, Amsterdamu i Jerusalimu, beogradska publika će biti
među odabranima koje će imati priliku da uživa u ovom nesvakidašnjem umetničkom
spetkaklu.
Svetska
kritika je ovu predstavu proglasila najznačajnijom u XXI veku, dok je ugledni
kritičar Fredi Dekruz izjavo da će se istorija pozorišta od sada deliti na
period pre i posle Planine Olimp.
Radi
se o dvadesetčetvoročasovnoj predstavi koja tretira rođenje tragedije u svojoj
fundamentalnoj formi.
Učestvuje dvadeset sedam vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja; od gledalaca se ne traži nikakav napor, samo da se oslobode svakodnevnih stega i prepuste zajedničkom energetskom, emocionalnom, spiritualnom i estetskom iskustvu.
Učestvuje dvadeset sedam vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja; od gledalaca se ne traži nikakav napor, samo da se oslobode svakodnevnih stega i prepuste zajedničkom energetskom, emocionalnom, spiritualnom i estetskom iskustvu.
Prepoznajemo
događaje i priče iz Grčke tragedije, poznate, ali ipak daleke. Fabr ne stvara
modernu verziju grčke tragedije, već istražuje nemogućnost prikazivanja onoga
što nas prvo unakazi, da bi nas potom pročistilo. Pored tragedije, ovde glavnu
ulogu igra i vreme. Fabr intenzivira sadašnji trenutak, večito ’’ovde i sada’’
pozorišta, u vrtlogu prizora koji guraju publiku u drugačiji oblik doživljaja
vremena, u svojevrsni vremenski lavirint.
Pošto
Planina Olimp traje 24 sata bez
prekida, organizator će gledaocima omogućiti da spavaju i odmore se tokom noći
u foajeima Sava Centra. Zahvaljujući narukvicama koje će se deliti pri ulasku u
salu, oni će moći da izlaze i ulaze u salu.
Više informacija OVDE.
CARSTVO NEBESKO
Šta će nastati, kada se izmešaju ljubav i mržnja, ženidba
i sahrana, nežnost i nasilje, čežnja i osveta, istorija i mit, stvarnost i
mašta, lepota i smrt? U kakvom ćemo se vrtlogu naći?
Zašto postojimo samo kao junaci ili žrtve? I zašto
menjamo pozicije junaka i žrtve s takvom neverovatnom lakoćom? Koji će ritam
takve šizofrenije nastati?
Koje praznine sadašnjice može punoća epskih pesama
ispuniti? Koje rane isceliti? Koje rane otvoriti?
Da li smo se u instinktima i nagonima išta promenili? Da
li manjak naših sopstvenih priča, i verovanja i rizika, ispunjavamo tuđim
pričama? Pa onda verujemo da su zapravo naše?
Katastrofa, kada pripovedanje postane propovedanje. A
granica je tako tanka.
Jernej Lorenci
Biblija, prvi pokušaj u režiji Jerneja Lorencina
Poslednja od premijera sezone 2016/17 je usredsređena na velike utopije čovečanstva
i prvo je izvođenje adaptacije „knjige
nad knjigama“.
U
sredu 19. aprila u 20:00 časova je na velikoj sceni Drame premijerno prikazana Biblija, jedna od najčitanijih i
najčešće prevođenih knjiga svih vremena, koja je značajno uticala na istoriju
čovečanstva, odnosno koja i danas
značajno utiče na društvene i individualne kontekste u najrazličitijim
kulturama širom sveta. Stvaralačka ekipa reditelja Jerneja Lorencija, koja kao
autor potpisuje teatarsku adaptaciju takozvane „knjige nad knjigama“, pri svom pokušaju prikaza Biblije za ishodište je uzela različite tekstove Svetoga pisma.
Među njima su Pesma nad pesmama, Knjiga propovednikova ili Kohelet, Jezekilj i
Knjiga o Jovu. Tekstovi Biblije su raznoliki. Svaki otvara neko pitanje, problem, i svaki na svoj način izaziva
stvaraoce prilikom postavljanja na pozornicu. Da li se negde skriva neka
univerzalna poruka? Možda je to večita potreba čoveka za bližnjim, njegova žudnja,
krhkost, potreba da bude prihvaćen, poštovan, cenjen, potreba da ne ostane sam,
njegov odnos prema Bogu, prema drugome…Karakteristika prvog prikazivanja Biblije, prvi pokušaj je izvanredan
ansambl u kome glumi, odnosno glume Janez Škof, Marko Mandić, Nina Ivanišin,
Nataša Barbara Gračner, Gregor Zorc, Jernej Šugman, Pia Zemljič, Aljaž
Jovanović i Tina Vrbnjak, uz ekipu saradnika reditelja Lorencija: scenograf Branko Hojnik, kostimografkinja Belinda Radulović, kompozitor
Branko Rožman, majstor svetla Pascal Mérat, lektorka Tatjana Stanič i koreograf
Kaja Lorenci.
O Bibliji je mnogo teže
govoriti nego je pokušati adaptirati uz sudelovanje jedinstvene ekipe. Na samom
početku istraživanja nisam imao neke velike i motivirane ideje, nikakav poseban
uvid ili veliku spoznaju koje bi me uvlačile u taj projekat. Više je to bio
osećaj da se radi o logičnom nastavljanju dosadašnjih ostvarenja, odgovor na
privlačnost tih starih kanonskih tekstova koji me je uznemiravao veoma dugo.
Upoređivati to što je bilo „na početku“ – a što je kasnije neprestano i ponovo
prevođeno i zapisivano – s današnjim zapisima i usredsrediti se na razlike i
sličnosti. Zanimao me je kontekst. A on je danas najznačajniji, ne samo u
teatru. Čini mi se da je dobro pomešati sadržaje koji bi na prvi pogled o nečem
da prosuđuju. Svi ti sveti tekstovi su pokušaji. Zajedno s koautorima
adaptacije tražili smo ključ kako zaustaviti trenutak, stvarati sad. I to je
pokušaj – objašnjavao je proces nastajanja
predstave Biblija, prvi pokušaj pre
premijere reditelj Jernej Lorenci.
Dramski tekst predstave Biblija,
prvi pokušaj je nastao
iz segmenata koje su sastavili glumci. U tom smo procesu pregledali, prikupili
i delimično upotrebili sve prevode Biblije
od Dalmatinovog do standardnih,
najnovijih verzija. Tekstovi koje glumci pripovedaju usklađeni su s poetičnim
elementima biblijske naracije i žanrovskim razlikama svake pojedinačne priče –
rekla je na konferenciji za štampu lektorka Tatjana Stanič.
O Bibliji je
napisano mnogo rasprava, a knjiga je inicirala i mnogobrojne interpretacije i
akademske rasprave, čak i sporove. Sveta knjiga jedne od dominantnih svetski
religija je prevedena na više od 2400 jezika. U ime Boga i Boga jedinog se u
ljudskoj istoriji dogodilo mnogo što šta, kako dobrog tako i zlog. Biblija je postupno pridobila veliki
broj čitalaca, odnosno slušalaca. Na početku svog puta, dok je bila još
proganjana i nepoželjna njeni čitaoci i promoteri su gubili i živote. Biblija je prešla dug put kroz ljudsku
istoriju i u sebi udružuje sve što je ljudsko: najkrhkiju usamljenost,
izgubljenost i duševni bol, čovekov eros, žudnju i potrebu za ljubavlju,
potrebu za usavršavanjem kroz drugog, savršenijeg, a sa druge strane je najokrutnije
nasilje, neprijateljstvo i zatiranje drugog ili samoga sebe. Prikazivanje Biblije je samo po sebi megalomanija. Interpretacija kraćih delova i
fokus na pojedine motive ne može nas osloboditi razmišljanja o celini koja je u
slučaju Biblije kao svete knjige zapadne kulture nešto zaista sveobuhvatno
– zapisao je Tjaša Mislej u članku naslovljenom Čovek je biće koje gleda na gore objavljenom u pozorišnom listu
koji je izdala Drama povodom prvog prikazivanja adaptacije.
Po rečima Nine
Ivanišin svaka predstava zahteva svoju atmosferu, svaka priziva nešto
drugo. „Ovaj sveobuhvatni stari tekst je često izazivao drugačije prisustvo u
odnosu na druge, radimo skromno i sa radošću bih zadržala taj osećaj“ rekla je
na konferenciji za štampu pre premijere. Marko
Mandič studijski proces upoređuje s radom hora: „Na probama smo
mnogo puta čitali Bibliju i
proučavali je da bismo došli do tačke kada smo bili u stanju da se otvorimo
sami pred sobom, a zatim se to dogodilo na bini sa glumcima učesnicima i na
kraju pred gledaocima u sali “. Tina
Vrbnjak dodaje da Bibliju pre
toga nikada nije čitala, tekst je nije privlačio. I sada konstatuje da je ta
knjiga veoma funkcionalno usmerena. Ali privukao ju je proces stvaranja
predstave u kome je s kolegama tražila i našla u Bibliji brojne veoma lepe stvari i saznala mnogo o odnosu čoveka i
boga. Aljaž Jovanović kreativnu
energiju na bini opisuje kao intimu „koja se ostvarila i koja se još ostvaruje,
iskrenost i osećanje da je najbolje i najlepše kada se čovek prepusti i dozvoli
da postoji“.
U procesu nastajanja predstave učestvovali su i
asistenti reditelja Dorian Šilec Petek i Jan Krmelj.
Izvođaći snimljene muzike u predstavi su Branko
Rožman, Štefica Stipančević
(sopran), Eva Jurgec (oboa,
kljunaste flaute) in Kaja Novosel
(flauta).
Jernej Lorenci
Jernej Lorenci (1973) je pozorišni reditelj i viši predavač na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Predstave su mu osvojile mnogobrojne nagrade: Grand Prix za najbolju predstavu i najbolju režiju na festivalu Borštnikovo srečanje, Šeligovu nagradu za najbolju predstavu na Nedelji Slovenačke drame, nagradu Politike za najbolju režiju na 47. Bitef-u 13, nagradu za najbolju režiju na Međunarodnom pozorišnom festivalu Zlatni lav, nagradu za najbolju predstavu po izboru slovenačke sekcije AICT/IATC. Lorenci je radio za sve slovenačke pozorišne ustanove, kao i za ZKM, HNK u Zagrebu i druga inostrana pozorišta.
Jernej Lorenci na Bitefu
Jernej Lorenci se prvi put predstavio na 47.
Bitefu predstavom Oluja u produkciji
Mestnog gledališta Ljubljanskog. Predstava je dobila Nagradu Politike.
Naredne godine, na 48. Bitefu, gostovao je sa
predstavom Poludela lokomotiva u
produkciji Slovenskog narodnog gledališča
Drama Ljubljana.
Na 49.Bitefu, gostuje sa
predstavom Ilijada Slovenskog
narodnog gledališča Drama Ljubljana, Mestnog gledališča ljubljanskog i
Cankarjev dom. Predstava je dobila Nagradu Politike
i Nagradu Publike.
O BITEFU
Bitef festival je osnovan 1967. godine, na inicijativu Mire
Trailović i Jovana Ćirilova, BITEF (Beogradski
Internacionalni Teatarski festival ) je neprekidno pratio i podržavao
najnovije pozorišne tendencije. Rastući i razvijajući se, postajao je jedan od
najvećih i najvažnijih evropskih festivala.
Već pola veka Bitef prevazilazi sve političke i
kulturne barijere i uspešno ide u korak sa burnom evolucijom pozorišne
umetnosti.
Zbog toga istoriju Bitefa možemo nazvati istorijom savremenog teatra.
Revolucionarnih 60-ih i 70-ih godina, gledaoci su
imali priliku da vide neke od najhrabrijih scenskih eksperimenata, koji su
vodili ka razaranju dramske forme, ali takođe i značajna klasična ostvarenja,
kao i predstave klasičnog orijentalnog teatra. Tokom 80-ih i 90-ih, Bitef je
predstavio najviše domete postmodernog teatra i plesa. Čak i u vreme
političko-ekonomske krize i embarga, Bitef je uspevao da promoviše najviše
kulturne vrednosti i dovede u Beograd neka od najvećih imena svetske izvođačke
scene. U prvoj deceniji 20.veka
Bitef prikazuje nova i inovativna dostignuća svetskog mejnstrima,
predstave postdramskog i neverbalnog scenskog izraza, kao i one realizovane uz
pomoć novih tehnologija, otvorivši tako
vrata virtuelnoj stvarnosti sajber teatra.
Tokom ovih godina, Bitef je sačuvao svoje mesto u
porodici najznačajnijih svetskih festivala. Za kontinuitet i kvalitet njegovog
nastojanja, Evropska fondacija „Premio Europa per il Teatro“ 1999. godine
Bitefu je uručila Specijalnu nagradu.
Osnivač Bitefa je Skupština grada Beograda, a
produkcijom i organizacijom festivala bavi se Bitef teatar, pozorište osnovano
1989. godine, sa ciljem da otkriva i podržava nove pozorišne tendencije u
lokalnom kontekstu.
Нема коментара:
Постави коментар