KulturniK: 42. ФЕСТИВАЛА МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ

понедељак, 26. јун 2017.

42. ФЕСТИВАЛА МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ

29. ЈУН - 2. ЈУЛ 2017. ГОДИНЕ

Фестивал се традиционално одржава првог викенда у месецу јулу сваке године на сцени Позоришта лутака Пинокио као и на другим локацијама у Земуну, а ове године ће се одржати од 29. јуна до 2. јула рекао је, на данас одржаној конференцији за штампу, директор Фестивала Бора Балаћ.

Фестивал додељује укупно пет награда. Трочлани стручни жири додељује две Златне колајне: Златну колајну "Маја Димитријевић" за најбољу монодраму и Златну колајну најбољем пантомимичару.

Жири публике додељује Златну колајну "Синиша Дашић" најуспешнијем учеснику Фестивала, жири за инвентивност додељује Награду за инвентивност, а гласови публике одређују победника Награде “Љуба Мољац” за стенд ап.

Фестивал сваке године издаје Каталог који садржи све информације о такмичарском и пратећем програму, као и друге важне информације о збивањима везаним за Фестивал.

Током Фестивала свакодневно се штампа Билтен у коме се објављују актуелне и сервисне информације везане за програм Фестивала.

Неопходна средства за одржавање Фестивала дају Градска скупштина Земун, као оснивач и најкључнији донатор, Секретаријат за културу Скупштине града Београда у износу од 150.000 динара и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

Први Фестивал монодраме и пантомиме одржан је 1973. године у Народном позоришту, сцена у Земуну. У то време цео Земун био је украшан љубићасто-нараџастим заставицама Фестивала, а финансијсу инекцију пружала му је у то време јака индустија Земуна (телеоптик, Инса, Геомашина...).

Идејни творац био је Љубиша Ружић, свестрана позоришна личност. У тиму који је осмислио концепцију фестивала налазили су се истакнути театарски ствараоци: пре свих, једна од најзаслужнијих и најиницијативнијих, проф. ФДУ Огњенка Милићевић. Фестивал је уживао велику подршку Народног позоришта и одржавао се на његовој сцени у Земуну, а такође велику логистичку подршку давало је Позориште лутака Пинокио. Од 1993. до 1996. Фестивал монодраме и пантомиме се није одржавао. Разлоге томе ваља тражити у општој друштвеној, политичкој, материјалној и економској кризи у којој је тада била Југославија, која се те године и распала.

Група театарских ентузијаста покренула је 1995. године иницијативу да се Фестивал обнови. Тој групи припадају Борислав Балаћ, Иван Бекјарев, Љиљана Благојевић, Ивица Клеменц и Радомир Путник, који су, уживајући подршку Даринке Матић Маровић, у то време ректора Универзитета уметности и председника Савета фестивала, успели да оживе Фестивал 1996. године, и да га упркос бројним тешкоћама одрже, унапреде и развију, да га уведу у међународну породицу монодрамских и сродних фестивала и да му обезбеде одговарајућу медијску подршку.

На овогодишњем Фестивалу монодраме и пантониме појавиће се студенти Никите Миливојеевића, али и из Хонг Конга и објаснити нам како се носе са проблемом скученог простора. Својом представом Фестивал ће отворити глумац Позоришта на Теразијама Александар Дунић.

Радује да све већи број позоришника узима ствар у своје руке, негује предузетнички дух. Баштинимо европску културу, те ћа нас Јелена Пузић увести у историју, а нарочито занимљива позоришна остварена долазе и са Блиског али и Далеког Истока. Турци су сашили Гогљев "Шињел", а гост из Хрватске, Озрен Грабовић нас упознаје са "Дневником једног лудака" истог аутора. Татјана Казановски из Израела у монодрами "Естер" о царици која је својим хабитусом спасила Јевреје, од свога мужа, вавилонског цара, Ахасвера (Артаксеркса) пре више од 2.400 година. Пантомима се опет осврће на историју, али не занемарује ни најмлађе гледаоце.

Селекција 42. Фестивала монодраме и пантомиме

На основу 67 пријава из земље и иностранства, од чега 22 пантомиме и 45 монодрама, селектор Милован Здравковић је одабрао следеће представе за званичан програм 42. Међународног фестивал монодрама (8) и пантомиме (4):

Монодрама

1. Мудри и јуначни војвода Јанко Катић, Александар Дунић
2. Пу спас за све нас, Јелена Пузић
3. Производ, Иван Томић
4. Јунак ђевојка, Јелена Мила
5. На дан свођења рачуна, Марија Ђајић
6. Шињел, Кадри Озчан
7. Дневник једног лудака, Озрен Грабарић
8. Естер, Татјана Казановски

Пантомима

1. Машта и мим, Позоришни студио Нада
2. No ECOment, Роберт Рутонић
3. Шнајдер у рату, Ђорђе Коцић
4. 24ч Забрањена зона, Вонг Тинг Понг, Тсуи Ка Лок

Три остварења долазе из дијаспоре, а пет су инострана.