Intervju Daniela Jakimovskog pred izložbu Religija bakra

Pred otvaranje izložbe Daniela Jakimovskog u KC Gradu, koji se prvi put predstavlja publici u Beogradu, u kratkom intervjuu saznajte o razvojnom putu autora i njegovoj vezi sa rudnikom i topionicom bakra u Boru, kao i pogledima na slikarstvo u XXI veku i njegovoj uloži na savremenoj sceni. Izložba se otvara u ponedeljak 25. februara od 20 časova, a trajaće do 10 marta.

Jakimovskijeva serija pod nazivom Religija bakra inicirana anodnim pećima, dimnjacima i topionicama ima ciljeve koji prevazilaze predstavljačko i deskriptivno, upućuju na meditativno i samim tim poprimaju religizni karatker objašnjen naslovom izložbe.

Razgovor je vodio kustos Gradske galerije, Aleksandar Stojanović Luci, a Religijom bakra galerija završava devetu godišnju izlagačku sezonu i ulazi u deceniju postojanja.

Studirao si metalurgiju, odrastao u Boru i bio intrigiran rudnikom. U kom trenutku se desio zaokret ka slikarstvu i umetničkom fakultetu?

Studirao sam na Tehničkom fakultetu u Boru. Konkretan zaokret ka slikarstvu se desio onog trenutka kada sam shvatio da ću se udaljiti kako od umetnosti tako i od ’živoga’ života. Stekao bih neko zvanje, ono bi me nosilo i sve bih više bio ime a sve manje čovek kao istinsko biće. Želeo sam se osloboditi tih stega (mada to u potpunosti nije moguće jer smo uslovljeni) i izbeći mašineriju koja bi mene pretvorila u robota ubijajući kreativnost.

Kakvu ulogu je tu odigrao Bor, odnosno rudnik bakra?

Uloga Bora i rudnika generalno od velikog je značaja. Vatra u pećima topionice i energija istopljenog metala oduvek su mi inspiracija, kao i konkretan spoj ispreturanih brda, jalovine i prirode.

‘Anodna peć 3’ 150 x 200 cm, ulje na platnu, 2015. god

Izlagao si u unutrašnjosti, ali i u rodnom Boru. Kako je izložba primljena tamo? Da li je možda bilo zaposlenih u rudarsko-topioničarskom basenu na otvaranju izložbe?

Izložba je bila odlično prihvaćena, kritike su bile pozitivne. S obzirom da sam Boranin posećenost je bila velika. Što se tiče zaposlenih u RTB-u da, bilo ih je naravno jer sam grad je nikao i razvijao se kako i rudnik pa je veliki deo populacije zaposlen u basenu

Da li si ti ulazio u sam rudnik i odatle crpeo gestualnost koju nam prenosiš na platnu?

Da, imao sam priliku da prisustvujem izlivanju bakarnih anoda.

‘RTB Bor’, 200×140 cm, ulje na platnu, 2017. god

Pozicija slikarstva u savremenoj umetnosti je ambivalentna, kako ti vidiš budućnost slikarstva u odnosu na novije forme izražavanja prisutne od post-modernizma do prezenta?

Nije na meni da razmatram, sudim i upoređujem. Moj posao je da stvaram, umetnost zarad umetnosti i ničeg vise. Ne strahujem za slikarstvo, ono će živeti pa makar i sa dečjim crtežom.

U tom smislu mi reci koliko pratiš savremenu umetničku scenu? Šta na njoj po tebi treba biti promenjeno? Da li postoje kolege koje posebno ceniš?

Ne pratim naročito, upoznajem se sa delima savremene umetnosti spontano ali generalno sam u okvirima tradicionalnog slikarstva. Ne bih ništa menjao jer svaka forma izražavanja je lična i to je stvar unutrašnjeg bića. Naravno, postoje laganja i samim tim delo je već izvan okvira istinskog stvaralaštva, ali verujem da je priroda nepogrešiva i da sama određuje otelotvorenje ideje. 

Iz livnice, 200x140cm, ulje na platnu, 2018

Vratimo se na Religiju bakra. Da li je ova serija slika privedena kraju ili je u fazi razvoja? Ili možda pararelno radiš na serijama koje nisu povezane? Šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti?

Pre svega, ja ništa ne očekujem jer cilj stvara tenziju a Religija Bakra teži rušenju i oslobađanju gde objektivirana svest subjektivni doživljaj pojave stvari u nadahnuću sprovodi u umetničko delo. Odsustvom cilja delo postaje jednostavno. Ne mogu reći da je u razvoju niti da ima kraja kao što ne mogu ni predvideti sopstveno mesto na tom bespredmetnom putu. Kao brojanje daha, data delatnost kao motiv samo je oslonac i povod da se dosegne takozvano ništa. Stoga, Religija Bakra kao slikarstvo monumentalnog karaktera sadrži i meditativnu formu te je opipljivo samo odraz bezobličnog, unutrašnjeg. Kao takva, zauzima najviši stepen doživljaja stvari.