Izložba crteža Branka Miljuša

Značajno mesto u umetničkom opusu Branka Miljuša zauzimaju crteži, od kojih su neki nagrađeni prestižnim domaćim, regionalnim i međunarodnim nagradama.

Miljuševo stvaralaštvo predstavljano je na brojnim izložbama kod nas i u svetu, ali, do sada, njegova dela nisu samostalno izlagana u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u kojoj se neguje praksa organizovanja izložbi umetničkih radova sadašnjih i nekadašnjih profesora. Stoga je izložba crteža Branka Miljuša jedinstvena prilika da se profesori podsete, a studenti upoznaju, sa likovnom poetikom umetnika, koji je kao student bio posvećen izučavanju, a kao profesor unapređenju slikarskih i grafičkih veština, kao i afirmaciji izrade mozaika.

Crteži, koje je Branko Miljuš kontinuirano stvarao tokom čitavog svog života, reprezentuju pedagoške osnove na kojima počiva obrazovanje na Fakultetu likovnih umetnosti. Poznavanje tehnike crteža tradicionalna je vrednost, na kojoj se zasniva studiranje likovnih umetnosti na svim odsecima Fakulteta (Slikarski, Vajarski, Grafički i Novi mediji). U tom smislu, izložbena postavka Miljuševih crteža u Galeriji FLU, umetnički je događaj, kojim želi da se ukaže na značaj tehnike izvođenja crteža i njihov poetski sadržaj (što predstavljaju važne segmente u razvoju veštine budućih umetnika koji se obrazuju na ovoj instituciji).

Branko Miljuš je o svojoj posvećenosti crtežu, govorio u televizijskim emisijama i video zapisima: Pred belinom (RTS, 2011), Otvaranje izložbe crteža Branka Miljuša (Galerija Haos, 2008), Metropolis (RTS, 2008):

Crtež je za mene osnovna stvar u jednom likovnom obrazovanju. Ono što umeš da napraviš u crtežu, to će te pratiti čitav život... moći ćeš da radiš grafiku, moći ćeš da formiraš sliku... Od crteža sve počinje i ako ne bi bilo te igre i razmišljanja kroz crtež, mislim da bi čovek bio prazan (za bar jedno 50%) i to ako se bavi i vajanjem, i slikanjem, i grafikom...

Inače, držao sam se principa crtanja u ranim jutarnjim satima, i to svakodnevno... tako da sam u svojim blokovima nalazio, kada završim svoju seriju za godina dana, i više od 350 zabeleženih ideja, i ostvarenih crteža, koje sam mogao direktno, po toj nekoj spontanosti i snazi izraza, da odmah iskoristim za izlaganje… Međutim, malo sam to izlagao, više sam to koristio kao moj trezor, u kome imam sve za bilo koji početak i za bilo koje startovanje... Mogao sam da otvorim tu knjigu, negde na početku ili na kraju, i da otprilike, uvek nastavljam nešto što sam negde jednom prilikom stao... Crtež mi uvek dolazi spontano. Ruka sama beleži sve ono što ja razmišljam... Ako pogrešim, ja ponovo radim tu ideju... Onda se rode neke nove mogućnosti, tako da nikada ne napravim isti crtež, iako je tema ista... stalno se nešto novo ponavlja... tako da ja idem iz crteža u crtež, iz ideje u ideju... I kada hoću da se vratim u neko moje razmišljanje od ranije, vrlo lako mi je da uđem u tu materiju, i da, recimo, slikam sliku koja je, možda, nastala pre tri godine kao ideja...

Likovnost mora da bude zadovoljena bez obzira na to šta ti želiš da predstaviš – ona mora da dominira. Međutim, ja sebe nisam smatrao bukvalnim nadrealistom, više sam neku svoju poetiku uspevao da izrazim na jedan način koji je imao lepu priču, ali je uglavnom bio u likovnim domenima, a ne u ilustrativnim... Uvek sam zadržao u sebi, neki moj optimizam koji sam imao prema stvaralaštvu, i želju da u tome nađem nešto novo, neka nova rešenja, da iznađem neku snagu, da to bude lepo... Kod mene ima jedna pozitivna osobina, što sam ja optimista. Nisam revanšista, da tražim da neko pati zbog toga što ja patim. Važno mi je da ja likovnim izrazom iskažem jednu svoju misao, koja će, možda, biti prekretnica za neke mlađe ljude kasnije...

U video intervjuima Miljuš poručuje da, uprkos patnjama i nesrećama, u ovom svetu još uvek ima nade za radost i sreću. Stoga je zadatak umetnika da kreira afirmativne prikaze, odnosno da uz pomoć likovnih elemenata, kompoziciono i koloristički, istražuje i predstavlja lepotu i poetičnost. Kao umetnik optimista, Branko Miljuš stvarao je radosnu umetnost, u smislu uživanja u likovnosti, a svoja pozitivna umetnička iskustva i znanja, otkrivao je, prenosio i delio sa svojim studentima i kolegama.

Olivera Erić

kustos-dokumentarista FLU

Izložba će trajati od 7. -22. septembra 2018. godine.

Branko Miljuš (1936 – 2012)

slikar i grafičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

Branko Miljuš rođen je 1936. godini u Dragotinji (Republika Srpska). Kao dete doživeo je dramatične događaje zbega na Kozari 1943. godine, posle kojih, zajedno sa majkom i sestrom, dolazi u Beograd.

Posle šestog razreda gimnazije, upisao je pripremni tečaj Akademije (sada Fakulteta) likovnih umetnosti u Beogradu, a zatim, nastavio studije na Slikarskom odseku, gde je diplomirao u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića 1958. godine. Na istom Fakultetu završio je postdiplomske studije na Grafičkom odseku, u klasi profesora Boška Karanovića 1961. godine. Kao stipendista Francuske vlade specijalizovao je grafiku, u ateljeu Gotarda Džonija Fridlendera (Gotthard Johnny Friedlaender), u Parizu, 1962/63. godine.

Svoja znanja i iskustva prenosio je studentima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu,  gde je od 1971. godine radio kao asistent na Slikarskom odseku, docent (1977) i vanredni profesor (1982) na Grafičkom odseku, redovan profesor (1988) na Slikarskom odseku; na kome je, do penzionisanja 1999. godine, bio angažovan na unapređenju grafičkih veština (sito štampe) i nastave predmeta Zidnog slikarstva (mozaika). Vršio je funkciju dekana Fakulteta likovnih umetnosti, u periodu od 1996. do 1998. godine. Zbog zasluga koje je ostvario kao profesor, nagrađen je Velikom plaketom Univerziteta umetnosti sa Poveljom.

Prilikom napredovanja Branka Miljuša u zvanje docenta, kolege-profesori Grafičkog odseka: Boško Karanović, Miodrag Rogić i Slobodan Pejović, istakli su njegov rad u tehnici sito štampe (serigarfije/svilotiska), hvaleći u Referatu njegovo poznavanje ove grafičke veštine rečima: "Služeći se sito štampom kao novim, savremenim grafičkim izrazom, on je u ovoj tehnici postigao zanatsko savršenstvo. Ovo je naročito značajno s obzirom da na Grafičkom odseku postoje sve mogućnosti da se ova tehnika i dalje neguje, a koja je njegovim dolaskom na Grafički odsek bila počela da se usavršava."

Profesori Slikarskog odseka: Mirjana Mihać, Milica Stevanović i Branislav Protić, u Referatu napisanom prilikom Miljuševog napredovanja u zvanje redovnog profesora, primetili su njegovo angažovanje na unapređivanju nastave predmeta Zidnog slikarstva. Ukazujući na naročit doprinos Branka Miljuša da tehnika mozaika ponovo pobudi interesovanje studenata, kolege-profesori istakli su da: "Njegovim nesebičnim zalaganjem, predmet Zidno slikarstvo (mozaik) zadobija sasvim novu dimenziju i prerasta u predmet koji se ozbiljno izučava na magistarskim studijama Slikarskog odseka."

Osim na državnom Fakultetu likovni umetnosti u Beogradu, kao redovni profesor Branko Miljuš predavao je na privatnoj Akademiji lepih umetnosti u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Banja Luci. Radio je kao potpredsednik i član umetničkog saveta Grafičkog kolektiva. Bio je član ULUS-a (od 1959. godine), Lade i Internacionalnog udruženja "Kunstlerhaus" likovnih umetnika Beča (od 1999. godine), kao i Rotary Kluba Beograd, koji mu je 2005. godine organizovao proslavu 50 godina umetničkog rada, snimivši povodom tog jubileja film o njegovom stvaralaštvu (Pred Belinom). 

Prisutan u likovnom životu, od 1955. godine do 2012. godine, izlagao je na 70 samostalnih izložbi u Srbiji (Beograd, Zemun, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo, Kraljevo, itd), regionu (Ljubljana, Kopar, Kranj, Banja Luka, Prijedor, Sarajevo, Split, Podgorica, Herceg Novi, Budva, Skoplje, itd) i inostranstvu (Venecija, Parma, Grac, Prag, Bremen, Lozana, Edinburg, Pariz, Njujork, itd), kao i na više od 360 grupnih izložbi u Beogradu, gradovima bivše Jugoslavije, Evrope i Amerike.

Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada, kao što su: Nagrada za grafiku na Prvom Oktobarskom salonu (Beograd, 1960), Politikina nagrada (Beograd, 1963), Veliki pečat Galerije Grafički kolektiv (Beograd, 1965), Nagrada za grafiku na izožbi ULUS ’66 (1966), Zlatna igla na izložbi ULUS '79 (Beograd, 1979), Sedmojulska nagrada SR Srbije (1991), Nagrada za životni doprinos umetnosti grafike (1996), Nagrada za životno delo ''Zlatni beočug'' (1998), Nagrada ''Dr Vojislav K. Stojanović'' za dostignuće u umetničkom radu udurženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije (2001), Nagrada na IV međunarodnoj izložbi grafike (Ljubljana, 1961), Prva nagrada za slikarstvo na izložbi mladih slikara, vajara i grafičara (Sarajevo, 1967), Nagrada JAZU za najbolju grafiku na XI zagrebačkom bijenalu jugoslovenske grafike (Zagreb, 1980), Druga nagrada za grafiku na VII međunarodnom bijenalu grafike ''Bianco e nero'' (Lugano, 1962), Druga nagrada na Prvom međunarodnom bijenalu grafike (Krakov, 1966), Nagrada na Petom međunarodnom bijenalu grafike (Varna, 1989).

Uz slike i grafike, značajno mesto u Miljuševom opusu zauzimaju crteži, koje je stvarao tokom svog umetničkog angažovanja, od kojih su neki nagrađeni prestižnim domaćim, regionalnim i međunarodnim nagradama: Nagrada za crtež na Drugom trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža (Sombor, 1966); Nagrada za crtež na Međunarodnoj izložbi originalnog crteža (Rijeka, 1974. i 1976); Nagrada za crtež na Četvrtoj bijenalnoj izložbi ''U svetlosti Milene'' (Požarevac, 1989); Nagrada Piter Ludvig za retrospektivnu izložbu crteža i grafika u Beogradu u Muzeju savremene umetnosti (Beč, 1993).

Dela Branka Miljuša nalaze se u važnim javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji, regionu i  svetu: Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu; Dom Vojske Srbije u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Zepter muzej u Beogradu, Muzej suvremene umjetnosti u Zagrebu, Kabinet grafike HAZU u Zagrebu; Moderna galerija u Ljubljani, Međunarodni grafički centar u Ljubljani; Umjetnička galerija u Sarajevu; Galerija u Banja Luci; Muzej Kozare u Prijedoru, Kolekcija Bolafi u Lenju (Bolaffi – Legno); Kolekcija Dr Gaetano D'Ambrozio u Trevizu; Muzej savremene umetnosti u Varšavi; Narodna galerija u Pragu; Istorijsko-umetnički muzej u Ženevi; Muzej u Luganu; Nacionalna galerija u Parizu; Nacionalna galerija u Londonu, Viktorija i Albert muzej u Londonu; Umetnički muzej u Stokholmu; Albertina u Beču; Muzej savremene umetnosti u Buenos Airesu; Kongresna biblioteka u Vašingtonu; Muzej univerziteta Južne Floride u Tampi; Kornej univerzitet u Itaki; Kolekcija Jurić-Dimitrijević na Floridi; Kolekcija muzejskog kompleksa carskorg dvora u Kjotu u Japanu...

Javnost se upoznala sa Miljuševim stvaralaštvom i kroz njegove radove izvedene u javnim prostorima Beograda: mozaik na Terazijama (20 m²), vitraž u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (glavni hol, 18 m²), mozaik sa temom posvećenoj sportu na Adi Ciganliji (15 m²), mural u Vasinoj ulici (10 m²), mural na fasadi poslovne zgrade i mozaik na fasadi privatnog stambenog objekta na Banovom brdu. 

Miljuševa svestrana umetnička ličnost i raznovrsno likovno stvaralaštvo (koje obuhvata crtež, slikarstvo, grafiku, mozaik, vitraž, ilustraciju, grafički dizajn), bilo je predmet proučavanja mnogih naših i stranih istoričara i teoretičara umetnosti, likovnih kritičara, umetnika, novinara, kao i onih koji su se bavili razvojnim tokovima srpske i jugoslovenske likovne umetnosti: Leonid Šejka, Dušan Đokić, Branko Kukić, Lazar Trifunović, Nikola Šuica, Stanislav Živković, Sreto Bošnjak, Živojin Turinski, Vladimir Rozgić, Miodrag B. Protić...