Nova knjiga Kristijana Ekera
Peščana granica upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Znakovi.
Kristijan Eker je veliki putnik
koji godinama predano istražuje zemlje Kavkaza, Centralne Azije i malo poznate
krajeve u dubinama Rusije. U središtu njegovih interesovanja su „druga Rusija“,
oličena u Sibiru, Kalmikiji, Čečeniji i oblasti Arhangelska, potom Jermenija,
Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgistan.
Peščana granica je knjiga
putopisa, eseja, geopolitičkih reportaža i priča o nepoznatim ili nedovoljno
poznatim krajevima Rusije i Centralne Azije.
Iz Ekerovih putovanja i
istraživanja nastala je ova uzbudljiva i otkrivajuća knjiga u kojoj nam pisac
pokazuje složenu istoriju i ništa manje složenu stvarnost ovih prostora u
kojima se prelamaju nasleđe komunizma i uopšte istorije druge polovine XX veka
i slojevi novih istorijskih događaja, elementi starih kultura dugog trajanja i
izazovi globalizacije našeg vremena koji, kako utvrđuje Eker, „u suštini,
utvrđuju i pojačavaju“ razlike među narodima.
Sa Ekerom je uvek zanimljivo
putovati, a njegovi putopisi i eseji pokazuju svet koji nedovoljno poznajemo i
razumemo. Utoliko je Peščana granica nesvakidašnja knjiga u kojoj se
predstavljaju „ni Zapad, ni Istok“, već uvek uzbudljiva granica svetova koja
može biti mesto nove istorije ili plodnog susreta Evrope i „ni Zapada, ni
Istoka“.
"Pokretač mojih putovanja nije
bila samo prošlost, nego i budućnost: svestan sam da u sadašnjem svetu samo
zemlje na granicama mogu da poklone celom svetu novu tačku gledišta kako bismo
razumeli i dešifrovali sadašnjost i njenu složenost. Ko bolje od onih koji žive
na granici – Kirgizi, Uzbeci, ali i Italijani i Sloveni iz Istre koji su
prisutni u ovoj knjizi – i koji su naviknuti na Drugog, koji žive pored onih
koji su različiti od njih, može da nam pomogne da se snađemo u svetu koji
postaje sve više jedno veliko, globalizovano selo? U njihovim mržnjama i
sukobima možemo da prepoznamo naš strah prema onima koji žive blizu nas ili
dolaze kod nas da bi ostali (ali ne kao turisti). U njihovim uspešnim
pokušajima da žive jedni pored drugih možemo da vidimo buduće globalno društvo
koje će zaboraviti na boju kože i nacionalnosti i čiji članovi će se prepoznati
kao jednaki članovi ljudske vrste", izjavio je Kristijan Eker povodom srpskog prevoda knjige Peščana
granica.
Opisujući kako su iz jednih
njegovih putovanja nastajala sledeća i kako je nastala ova knjiga, Eker
naglašava:
"Posle svog prvog putovanja u
Kirgistan 2011. godine, udaljio sam se od turistički značajnih mesta i od
zgrada politike; ostavio sam geopolitiku da bih se posvetio „geopoetici“:
pokušao sam da se približim tom Drugom koji ne liči na mene, koji priča
drugačiji jezik i koga se ponekada pomalo i bojim. Ušao sam u njegove/njene
pijace, posetio sam sokake gde on/ona živi, ponekad su me prihvatili u
njegove/njene kuće, gde smo pričali i upoznali se. Hleb koji smo zajedno jeli i
vino koje smo pili govorili su nam da nismo toliko različiti, da ipak možemo da
komuniciramo, da se nađemo na pola puta, da se nekako i duboko razumemo, iako
nas odvajaju nekoliko hiljada kilometara, religijske i često klasne razlike. I
kad susret nije bio uspešan, kad me je Drugi gledao baš kao stranca, ili ja
njega, ostala je ipak svest da taj Drugi postoji: nesvesno, on/ona je ušao u
moj horizont, a ja u njegov/njen. Nijedan kontakt nije bio uzalud. Možda ćemo
se ponovo sresti na drugim mestima i u druga vremena, možda će se naši potomci
sresti i ovaj put će susret biti pravi: ne samo brz i oprezan pogled na ulici
nego sastanak uz reč, hleb i vino. Ova knjiga je povest (i ponekad ispovest)
ovih susreta, uspešnih i neuspešnih."
Kristijan Eker rođen je u Bazelu
1977. godine. Doktorirao je italijansku književnost na Univerzitetu „La
Sapienza” u Rimu, a sada radi kao docent za italijanski jezik na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu.
Eker je napisao brojne članke o
pozorištu i geopolitici, najviše se baveći zemljama u kojima se kulture sreću,
a narodi ponekad i sukobljavaju. Pre Peščane granice objavio je knjigu eseja,
reportaža i putopisa Vetar sa kopna.
Нема коментара:
Постави коментар