U subotu uveče okončan je još
jedan Bitef. U produkciji belgijske kompanije le bale c de la b iz Belgije
čuveni koreograf Alеn Platel, u saradnji sa kompozitorom Fabriciom Kasolom i uz
učešće muzičara iz različitih delova sveta, publici je u Sava centru prikazao Rekvijem
za L., svoju sopstvenu verziju Mocartovog Rekvijema, a koji je
svojevrsno opelo crne Afrike beloj Evropi.
Međunarodni žiri u sastavu: Judit
Čaki, pozorišna kritičarka, urednica, prevoditeljka, novinarka i univerzitetska
profesorka iz Mađarske, Radmila Vojvodić, pozorišni reditelj, dramski pisac i
redovni profesor režije na FDU Univerziteta Crne Gore, Aleksandra Janković, stalni
član pozorišta Atelje 212, Bojana Mladenović, koreografkinja i umetnička
direktorka SNDO u Amsterdamu, i Brajs Lis, vanredni profesor na odseku Drama i
pozorište na Rojal Holoveju, Univerziteta u Londonu doneo je doneo je odluku da
Grand prix „Mira Trailović“ za najbolju predstavu u celini pripao predstavi Zaostavština,
komadi bez ljudi. Specijalna nagrada „Jovan Ćirilov“ ravnopravno je
dodeljena dvema predstavama Večna Rusija i Rekvijem za L.
U nagrađenom komadu posetioci
prolaze kroz nekoliko soba, osmišljenih uz pomoć dokumentarnog materijala. Ali,
za razliku od Večne Rusije, ne prolaze kroz “lavirint istorije”, već su u “muzeju sećanja” na neke nepoznate ljude
kojih već nema ili će tek otići sa ovog sveta.Svaka soba je njihova zamišljena
slika smrti, preciznije načina na koji žele da ih pamte.
Politikin žiri u sastavu Gordana
Popović, urednik Kulturne rubrike Politike, Borka Golubović Trebješanin,
novinarka Kulturne rubrike Politike, Ana Tasić, teatrološkinja, kritičarka
Politike, Egon Savin, pozorišni reditelj i Milan Nešković, pozorišni reditelj
odlučio je da se ovogodišnja nagrada Politike, 41. put po redu, za najbolju
režiju na 52. Bitefu dodeli predstavi Zaostavština, komadi bez ljudi.
Predstava Svita br. 3 'Evropa' reditelja Žorisa Lakosta osvojila je Nagradu
publike.
Festival je dobro i intrigantno
osmišljen, tema je aktuelna na više načina i u više ravni, ali je njegova ideja obesmišljena na nivou
organizacije. Nešto što je ranijih godina bila skoro neprimentna i sporadična nuspojava,
sada se ispostavilo poprilično maligno i često. Naime, mlade snage kojima je poveren
odgovoran zadatak redara (volonteri, Bitef tim) nije bila na nivou zadatka,
naprotiv. Naročito su u toj svojoj misiji bili neprijatni prema novinarima.
Arogantni, bahati, selektiovno (poput Velikog brata) puštali bi svoje prijatelje posle
onih s kartama, i ne skrivajući to. Takođe, nisu znali da kažu koliko će se
čekati, a i kada bi rekli da nema nijednog mesta ni za jednog novinara (Atelje
212, Šest lica traže autora) ispostavilo se da su oni strpljivi i molećljivi uspeli
da uđu. Time su novinari bili sprečeni da obavljaju svoj posao, poniženi,
svedeni na puke dokoličare, a takvim postupkom ste i vi oštećeni za izveštaje
s nekih predstava. Kao da su preozbiljno
i pogrešno shvatili lice s plakata i slogan festivala.
52. Bitef pod sloganom Svet bez
ljudi trajao je od 13. do 22. septembra. U toku deset dana srećnici su imali
smo priliku da pogledaju isto toliko predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije,
Hrvatske, Nemačke, Estonije,Izraela, Švajcarske i Belgije. Na
tematsko-problemskom planu slogan Svet bez ljudi prevashodno ima tri
asocijacije: svet bez ,,pravih’’ ljudi, svet (uoči) apokalipse i fenomen
smrti. Ta vizija „sveta bez pravih
ljudi“odnosi se na sasvim konkretne, opasne tendencije koje odlikuju današnju
Evropu i svet - jačanje desnog
populizma, ksenofobije, netolerancije, autoritarnih režima koji razgrađuju
demokratske ustanove i sistem ljudskih prava.
Нема коментара:
Постави коментар