четвртак, 28. јун 2018.

Havijer Serkas: Pišem o prošlosti koja nije prošla




Havijer Serkas, ekskluzivni gost „Arhipelaga“ i Beogradskog festivala evropske književnosti, jedan je od vodećih savremenih španskih i evropskih pisaca. „Arhipelag“ je objavio njegov slavni roman „Salaminski vojnici“, a upravo je objavljeno i srpsko izdanje njegovog romana „Hohštapler“ koji će premijerno biti predstavljen na  VII Beogradskom festivalu evropske književnosti. 

U godinama posle Frankove smrti, sindikalista, Enrik Marko, junak romana Hohštapler, pojavljuje se kao pripovedač svog moralno ispravnog života ispunjenog hrabrim delima, što ga čini prepoznatljivom javnom figurom i povlašćenim svedokom minulih vremena, ali i važnim akterom španskog društva u godinama tranzicije. 

Tek tri decenije kasnije Enrik Marko je raskrinkan kao lažov i prevarant koji je izmislio ključne detalje svoje biografije poput progona u doba frankizma ili godina provedenih u nacističkim logorima u Nemačkoj u Drugom svetskom ratu.

Enrik Marko živi život u više verzija, uvek uspevajući da aktuelnu verziju učini pogodnim i poželjnim delom tekućeg poltičkog, ideološkog ili društvenog trenda u španskom društvu.

Da li je Enrik Marko genijalni lažov i beskrupulozni manipulator?

Kakva je veza između Enrika Marka i Don Kihota?

Kako je moguće prevariti sve ljude i celo društvo u vreme kada verujemo da su nam sve informacije dostupne i proverljive?

Kako nastaju lažne vesti i lažne biografije?

Da li je društvo želelo da bude obmanuto, a Enrik Marko svojim neprestanim izmišljanjem vlastite biografije nepogrešivo odgovarao na teme, očekivanja i fascinacije španskog društva?

Uzbudljiva potraga za činjenicama jednog života i za izazovima jednog društva.
Aktuelna knjiga koja se tiče svih nas.

"Hohštapler" je dokumentarni roman španskog pisca Havijera Serkasa, objavljen 2014. godine od strane izdavačke kuće Literatura Random House koji se sada predstavlja na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga, u okviru beogradskog Festivala evropske književnosti.

Havijer Serkas (Ibahernada, 1962) je romansijer, pripovedač, esejist, univerzitetski profesor književnosti, jedan od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca.

Na Univerzitetu u Đeroni predaje špansku književnost. Stalni je saradnik katalonskog izdanja El Paisa.

Knjiga priča: Istinite priče (2000).

Romani: Motiv (1987), Kitov trbuh (1997), Salaminski vojnici (2001), Brzina svetlosti (2005), Anatomija jedne pobune (2009), Zakoni granice (2012), Varalica (2014) i Kralj senki (2017).

Havijer Serkas stekao je svetsku slavu romanom Salaminski vojnici. Za roman Salaminski vojnici Serkas je dobio Nagradu Udruženja katalonskih izdavača, Nagradu grada Barselone, Nagradu žirija pisaca „Salambo“, Nagradu kritike Čilea, Nagradu Ekstremadura, Nagradu Grinzan-Kavur, kao i Nagradu Independenta za najbolju stranu knjigu proze u Velikoj Britaniji.

Roman Salaminski vojnici prodat je u preko pola miliona primeraka u Španiji i preveden je na petnaest jezika.

Prema romanu Salaminski vojnici, David Trueba je snimio istoimeni film (2003).

Havijer Serkas je prvi put u Beogradu, za koji kaže da mu se dopao po svojoj dinamičnosti i otvorenosti, a najviše zahvaljujući čitaocima koje je sreo i s kojima je tokom boravka razgovarao.

Upravo tokom njegovog boravka u Beogradu, na VII Beogradskom festivalu evropske književnosti, piscu je stigla vest da je dobio veliku italijansku nagradu za esej „De Sanktis“. iskoristili smo ovu priliku da malo proćaskamo. 

Kako biste definisali ono što pišete? 

Ja nisam pisac istorijskih romana. Uvek se strašno iznerviram kada neki kritičar ili novinar kažu da ja pišem istorijske romane. Istorijskih sadržaja, istina, ima u mojima romanima, ali nije ključ u tome, niti ja koristim sadržaje da bih obnovio jedno istorijsko vreme. Ja ne pišem o prošlosti, ja pišem o prošlosti koja nije prošla. 

Duboko verujem da naša savremenost i naša stvarnost nisu samo ono što vidimo svaki dan pred svojim očima, već da u toj savremenosti i u toj stvarnosti postoje elementi istorijskog iskustva, te prošlosti koja nije prošla već učestvuje u našim životima. Tek ako prepoznamo te sadržaje prošlosti koji su i dalje prisutni mi možemo da učnimo našu stvarnost celovitom i razumljivom.

Koje su teme koje vas zaokupljaju?

Postoje tri važna pitanja u mom romanu. Jedno je pitanje kako se neko usuđuje da izmišlja o tako strašnim događajima kao što su frankistička diktatura ili nacistički logori. Drugo je pitanje zašto su ljudi poverovali hohštapleru, zašto nisu proverili njegovu priču. I treće je pitanje: zašto je to toliko pogodilo mene da sam o tom događaju morao da napišem roman. To je bio veliki svetski skandal. 

U svim zemljama na svetu objavljena je vest sa naslovom: „Predsednik Udruženja logoraša nacističkih logora nikada nije bio u nacističkim logorima.“ Odmah ću odgovoriti na pitanje zašto je to mene toliko zainteresovalo. Želeo sam da to razumem. Da bih razumeo, moram sam da napišem roman. Ali razumeti, naravno, ne znači opravdati.

Govoreći o ovoj uzbudljivoj potrazi za činjenicama i lažima jednog života i za izazovima jednog društva, Havijer Serkas kaže:

Hohštapler nije samo roman o Španiji, niti samo o jednom hohštapleru. Danas ima mnogo hohštaplera i nalaze se svuda oko nas. Istina, Enrik Marko jeste Maradona ili Mesi hohštapleraja. 

Ali obratite pažnju: hohštapleri u naše vreme imaju veliki uspeh.


Нема коментара:

Постави коментар