Vladeta
Janković, profesor antičke književnosti i uporedne istorije drame,
ambasador Jugoslavije i Srbije u Velikoj Britaniji, Irskoj i Vatikanu,
jedan od najvećih ovdašnjih intelektualaca, autor je desetak knjiga iz
istorije književnosti. Krajem prošle godine Laguna je objavila knjigu
„Mitovi i legende“, a samo šest meseci kasnije zakazali smo susret kako
bismo predstavili novu knjigu „Antičke izreke“.
O
knjizi su osim autora govorili pisac i dramaturg Ivana Dimić i profesor
na Filozofskom fakultetu Vojin Nedeljković. Odlomke iz knjige čitala je
glumica Milica Mihailović.
Četiri laureata Ninove nagrade su bivši studenti Vladete Jankovića, među njima i Lagunina spisateljica Ivana Dimić.
„Ja
se i ovoj sada situaciji osećam kao đak. Profesor Janković bio je mladi
asistent, veoma strog, i mi smo strepeli od njega, jer smo znali da će
videti naše neznanje iz pogrešno upotrebljenog izraza. On je nas voleo,
brinuo se o nama, ali je znao da nam kaže: tabule raze – ništa ne znate.
Volela sam profesora Jankovića, ali uvek sam ga se plašila. Mislim da
je Vladeta zbog mene napisao ovu knjigu, jer sam jednom pogrešno
upotrebila jednu diktu, čime sam obrukala i sebe i profesora, koji mi je
kada smo se posle toga sreli rekao da sam napravila katastrofalnu
grešku. Zato je ovo knjiga za takve, za uobražene koji hoće da se prave
važni, pa koriste dikte, ali pogrešno.“
Ivana
Dimić je govorila i o naraciji u knjizi:
„Ovo je jedna sasvim posebna
knjiga koja govori o smislu izreka, njihovom poreklu i o značenju, i
videćete da je neophodna svakome. S jedne strane, to je knjiga
sentencija, krajnje nepretenciozna u svom sadržaju, međutim autor vas
svojim pripovedanjem uvodi u čitav jedan svet. Način pripovedanja je
primamljiv za čitaoca, ne kinji ga, iako je knjiga napisana učenim,
preciznim stilom. Profesor Janković ima taj dar da nam na jednostavan
način ispriča komplikovane stvari. Saopštava nam ih tako da se mi ne
osećamo inferiorno, da razumemo i da se kao čitaoci osećamo udobno.
Rečenica je komplikovana, savršeno stilski uglađena, sadržaj je mudar, a
sve je rečeno na pristupačan način. To ovu knjigu čini prekrasnom“,
rekla je Ivana Dimić.
Ljudi
ponekad ispadaju smešni koristeći razne latinske reči, citate i izreke.
Ali i čak kad se pravilno upotrebi neki izraz ili izreka, ljudi retko
zaista znaju odakle izreka potiče i šta joj je bilo prvobitno značenje.
„To
je problem opšte kulture, nije to do latinskog i izreka. To je problem
širine znanja i problem samoprocene. Čovek treba da zahvati koliko može i
da se ne upušta gde ne treba. Često ljudi zalaze u nepoznatu oblast,
bez prevelike potrebe. Savet svima je da ne koriste latinske poslovice
uopšte, može se čovek sasvim lepo izraziti i bez toga“, započeo je
profesor Vojin Nedeljković.
„U
korenu evropske esejistike ima jedna važna knjiga – Erazmova „Adagie“.
To je knjiga kratkih eseja, na učene teme, koje je Erazmo godinama pisao
i zbirka je narasla na 4000 priča. Ta knjiga je relansirala antičku
dijatribu u evropsku književnost u formi bestselera. Izreke su se rasule
po evropskim jezicima i mogu se naći kod Vuka. Vrlo je značajno što je
Vladeta Janković napisao knjigu na sličnim premisama, to su mali, vešto
izvedeni eseji koji počinju nikad ne znaš odakle, koji vode nikad ne
znaš tačno kuda i ilustrovani su materijalom koji je mene naveo na
razmišljanja. Ovo je knjiga plemenitog kova“, istakao je Nedeljković.
Dve knjige Vladete Jankovića nalaze se na Laguninoj top-listi.
„’Mitovi
i legende’ su prvi put izašli pre dvadeset godina. Urednik Dejan
Mihailović je predložio da knjigu ponovo objavimo u Laguni. Za pola
godine štampana su tri tiraža, što je dokaz da kod ljudi postoji glad za
tom vrstom informacije“, objasnio je Janković.
Između
brojnih izreka antičkih i biblijskih koje se veoma često sreću i danas u
svakodnevnom govoru, medijima, književnim i publicističkim delima, čak i
u reklamnim spotovima profesor Vladeta Janković je odabrao 69. On je
objasnio da je prvobitno sakupio izreke, jer je trebalo da od njih pravi
TV serijal kao što je to uradio sa „Mitovima i legendama“.
„Velika
je radost videti da postoji interesovanje za moj napor koji je urodio i
lepšim i boljim plodom nego što sam se ja mogao nadati. Grupisao sam
biblijske, starozavetne i novozavetne izreke, koje su sačuvane u
latinskim i grčkim oblicima. To je deo opšte kulture. Detaljima sam
oživeo kazivanje, i čini mi se po ovome što čujem da sam u tome uspeo.
Često svi upotrebljavamo izraz ’Pre će kamila kroz iglene uši’, što je
neobična slika. Ja to objašnjavam kao posledicu lingvističke greške u
prevodu. Na grčkom se kamila kaže ’kamilos’, sa etom se reč piše
drukčije i znači uže (lađarsko uže), što ima više logike. Postoje i
druge teorije, kao da su u Jerusalimu postojala neka vrata koja su bila
veoma uska, i da su se zvala ’iglene uši“ – to su ti detalji.“
Autor je priznao da je tragajući za poreklom nekih izreka koji mnogi znaju i koriste nešto i naučio.
„Nisam
znao da je izreku ’Rekoh i spasih dušu svoju’ antičkog porekla i da ju
je prvi u tom obliku upotrebio Karl Marks. Bio sam iznenađen da je Karl
Marks misao proroka Elije parafrazirao, što govori da je dobro poznavao
religijske spise. Sve su to kurioziteti koji mogu da ožive ovu knjigu.
Knjiga je lepo opremljena... povezane su izreke sa njihovim refleksima u umetnosti.
Promocija je završena izrekom koja je posebno draga autoru Vladeti Jankoviću „Ceterum censeo...“ – „Uostalom, mislim...“
Нема коментара:
Постави коментар