KulturniK: 52. Bitef: 2 X Frljić

уторак, 19. јун 2018.

52. Bitef: 2 X Frljić

Od stalnog dopisnika Kulturnika iz Zagreba

U Satiričkom kazalištu Kerempuh, održana je prva najava za medije predstojećeg, 52. Bitefa.

Kao i u prethodne dve godine, kada su ove prve, regionalne konferencije za štampu održane u Rijeci, odnosno Ljubljani, i ovog puta je postojao konkretan povod za izbor domaćina konferencije: umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica saopštio je da će u glavnom programu festivala učestvovati predstava "Šest lica traži pisca" koju je, prema poznatoj drami Luiđija Pirandela, režirao Oliver Frljić i to upravo u pozorištu Kerempuh.

Pored ove, Medenica je "otkrio" još jednu predstavu iz glavnog programa, a koju sa zagrebačkom povezuje to što ju je takođe režirao Frljić: "Gorki - Alternativa za Nemačku?" u produkciji čuvenog Teatra Maksim Gorki iz Berlina.

Prema rečima umetničkog direktora Bitefa, ove dve predstave čine noseći deo tematsko-problemske linije glavnog programa 52. Bitefa, a koju je ukratko predstavio na konferenciji u Zagrebu. Nju čine predstave koje prepoznaju i osuđuju fenomen jačanja desnog populizma, ksenofobije, netolerancije i autoritarnih režima u Evropi, ali i svetu, koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava, a sve to u sprezi s podivljalim neoliberalnim kapitalizmom.

Obe Frljićeve predstave, a kao što je to uvek slučaju u njegovom radu, preispitaju i položaj pozorišta u takvom okruženju, njegovu spremnost i mogućnosti da mu se suprotstavi.

Medenica je izjavio da je naslov predstave "Gorki - Alternativa za Nemačku?" vrlo slojevit. On jasno otvara glavu temu predstave, pitanje da li je berlinski Teatar Maksim Gorki - svojim naprednim, za strance i njihove probleme otvorenim programom - prava društvena alternativa u savremenoj Nemačkoj obeležnoj, kao i skoro sva evropska društva, usponom ekstremne desnice, ili samo alibi za savest umetnika.

Konkretno, reč je o usponu Alternative za Nemačku, prve ultradesničarske partije koja je od Drugog svetskog rata ušla u Bundestag.

Na samom početku predstave "Šest lica traži pisca", Frljić udara pravo u lice, jer glumci na sceni spremaju, jedan izmaštan satirički igrokaz, primeren baš pozorištu "Kerempuh", čiji su junaci stvarni protagonisti hrvatske desnice. U glavnom delu predstave, od pojave samih "lica", počinje da se prati Pirandelova priča, ali je i ona pametno povezana sa temom desnog populizma, jer "lica", koja su sva članovi jedne bizarne porodice, mole glumce da odigraju njihovu dramu u ime - porodičnih vrednosti.

Upravo bizarnost njihovih odnosa - nasilje, incestuoznost, podvođenje vlastite dece - prikazuje se kao naličje pokliča "u ime porodičnih vrednosti", koji tako postje izraz dvostrukih moralnih standarda, zaključio je Medenica.

Pored umetničkog direktora Bitefa, na konferenicji za štampu u Zagrebu govorio je i Roman Šušković Stipanović, direktor Satiričkog kazališta Kerempuh, koji je istakao da je ovo prvi put da ovo pozorište gostuje na Bitefu, vodećem festivalu u regionu kako je naglasio, i da mu to predstavlja posebnu čast.

Putem video linka, u konferenciju se uključio i sam Frljić koji nije mogao i lično da prisustvuje jer trenutno sprema predstavu u Hanoveru. On je takođe istakao da mu je veliko zadovoljstvo i čast što dve njegove predstave učestvuju na 52. Bitefu, da ovaj festival kontinuirano prati njegov rad, ali i da mu je značajno da na Bitef dođe i kao gledalac kako bi se informisao o nekim od najznačajnijih pojava savremenog svetskog pozorišta.

Druga glavna linija koncepta 52. Bitefa, ona estetska, kao i celokupni glavni program, biće predstavljen na centralnoj konferenciji za štampu, u Beogradu krajem juna.

52. Bitef biće održan od 14. do 22. septembra 2018. godine.

Velika međunarodna koprodukcija "Rekvijem za L" čiji je nosilac belgijska kompanija Les Ballets C de la B svečano će zatvoriti festival u Sava Centru. Osnova ove muzičke predstave je Mocartov Rekvijem koji je sjajno prožet afričkim pogrebnim pesmama. Autori su kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alan Platel, koji će biti jedna od najvećih međunarodnih zvezda 52. Bitefa.

Uvodna reč selektora Ivana Medenice: 52. Bitef: kritika desnog populizma

52. Bitef biće održan od 14. do 22.09.2018. sa desetak predstava u glavnom programu i to iz Francuske, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije. Kao i u prethodne dve godine, glavni program Bitefa i ove ima dve glavne osovine, estetsku i tematsko-problemsku. To je zato što duboko verujemo da je misija Bitefa i da jasno mapira one umetničke pojave u savremenom teatru i izvođačkim umetnostima koje su (i dalje) radikalne, subverzivne i polemične, kao i da hrabro ukazuje na adekvatne, turbulente i uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta. Bitef postoji da bi nas uznemiravao i umetnički i politički, terao da mislimo, osećamo i delamo.

Na ovoj konferenciji za štampu govorićemo o tematsko-problemskoj liniji, jer su dve predstave koje ćemo danas najaviti noseće upravo za taj aspekt glavnog programa 52. Bitefa. Ta se linija svodi na predstave koje beskompromisno osuđuju jednu, po našem uverenju vrlo opasnu društvenu pojavu koja obeležava današnju Evropu i svet. Reč je o jačanju desnog populizma, ksenofobije, netolerancije, autoritarnih režima koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava, čak i u državama koje su njihove kolevke, a sve to u sprezi s pomahnitalim neoliberalnim kapitalizmom. Razlog zašto smo ovu koncepcijsku liniju 52. Bitefa odlučili da predstavimo u Zagrebu, i to baš u Satiričkom kazalištu "Kerempuh" jeste to što njenu osnovu čine dve predstave u režiji Olivera Frljića: Gorki - Alternativa za Nemačku (Teatar Maksim Gorki, Berlin) i Šest lica traži autora (Satiričko kazalište Kerempuh, Zagreb).

Naslov predstave Gorki - Alternativa za Nemačku? je izrazito slojevit. On jasno postavlja pitanje da li berlinsko pozorište "Maksim Gorki" može da bude - svojim naprednim, levičarskim, za strance i njihove probleme otvorenim umetničkim programom - prava društvena alternativa u savremenoj Nemačkoj. Iako je još uvek jedno od najotvorenijih u Evropi, i nemačko društvo danas skreće, kao i sva druga, udesno, a što potvrđuje činjenica da je na poslednjim izborima, prvi put posle Drugog svetskog rata, u Bundestag ušla partija ekstremne desnice, koja se zove upravo - Alternativa za Nemačku. Na umetnički vrlo originalan i inventivan način, Oliver Frljić i ovog puta pokreće svoju omiljenu temu: društvenu funkciju teatra, njegov potencijal za politički otpor. Na njemu svojstven, kvazidokumentaran i improvizovan način, u prvom delu predstave Frljić kritički ispituje političku korektnost u prijemu glumaca u ovaj teatar (prednost manjinskim grupama), jer takav pristup i dalje ne odgovara stvarnom procentu stranaca u Berlinu, a može i da napravi pozorišni "azil" za etničke i druge manjine. U drugom delu, scena se, i metaforički i bukvalno, rotira za 180 stepeni, i ova se tema pretapa u osudu ekspanzije ekstremne desnice. Drugim rečima, pokreće se pitanje da li je jedno progresivno pozorište, ako pristane na izvesnu getoizaciju i igru u sistemu, stvarni otpor tom sistemu, ili samo alibi za savest umetnika?

Predstavom Šest lica traži autora, Oliver Frljić se još jednom beskompromisno suočava s hrvatskom radikalnom desnicom. Na prvi pogled deluje neobično kako mu to polazi za rukom kad za polazište ne uzima dokumentarnu građu, već poznato klasično delo Luiđija Pirandela koje ima filozofsku a ne političku tematiku. Na samom početku predstave, Frljić udara pravo u lice: glumci na sceni ne spremaju, kao u metateatarskom uvodu drame, jedan drugi Pirandelov komad, već izmaštan, improvizovan, satirički igrokaz, primeren Satiričkom kazalištu "Kerempuh", čiji su junaci stvarni protagonisti hrvatske desnice. Posle ovog bespoštednog, urnebesnog i komički punokrvnog uvoda, Frljić čvršće vezuje scensku akciju za Pirandelovu priču: zapravo, od pojave samih "lica", prati se, sa manjim ili većim dramaturškim izmenama, izvorna dramska naracija. Međutim, i u glavnom delu predstave reditelj pametno pronalazi vezu s ekspanzijom desnice, na kojoj zasniva ceo koncept predstave. Kada mole glumce da odigraju njihovu dramu, "lica" se stalno pozivaju na "obiteljske vrednosti", pošto su sva ona članovi jedne vrlo bizarne porodice. Upravo bizarnost tih odnosa - nasilje, incestuozno ponašenje, podvođenje sopstvene dece - u ovoj se predstavi prikazuje kao naličje pokliča "u ime obiteljskih vrednosti". On tako postaje ono što u stvarnosti često i jeste: izraz dvostrukih moralnih standarda.

FOTOGRAFIJE: