недеља, 04. март 2018.

FEST intervju: KORNEL MUNDRUCO, reditelj filma JUPITEROV MESEC



Život i realnost su nepredvidivi, zato i pravim nepredvidive filmove.



Kako društvo iz kojeg dolazite percepira vaše filmove? Da li razume kritiku koju mu upućujete?


Trudim se da stvaram ne izbegavajući nijedan rizik, stvaram svestan svih rizika. Pokušavam da svojom umetnošću otkrijem nove teritorije. Život i realnost su nepredvidivi, zato i pravim nepredvidive filmove.

Izbeglica Arjan je otelovljenje anđela. Njegov otac je drvodelja. Značaj biblijskih motiva je nesumnjiv u Jupiterovom mesecu. U čemu je njihova relevantnost za svet junaka filma?

On jeste anđeoski lik, prekretnica filma je vezana za Bibliju i za katoličanstvo, a to je naša zajednička kultura i nasleđe. U Bibliji ima mnogo likova poput Arjana. I on, kao i ti likovi jesu vesnici, znakovi i nagoveštaji promene. Zato je Jupiterov mesec film o izgubljenoj veri. To je glavna ideja, ona ga povezuje s Biblijom.

Šta je veći problem za Evropu danas: nedostatak bezbednosti ili nedostatak slobode?

Mogu da kažem da je Evropa danas zahvaćena nečim što bih nazvao moralnom krizom. Kad smo se oslobodili sovjetskih stega u Mađarskoj, umesto liberalne demokratije dobili smo brutalni liberalni kapitalizam. On uništava čitave zemlje, duše naroda. U tom smislu je prekretnica bila ekonomska kriza 2008. Ljudi su doživeli razočaranje, jer su umesto četrdeset godina institucionalizovane sigurnosti, doduše u autokratskom i neslobodnom okviru, dobili nesigurnost i neizvesnost. 

Zato je to moralna kriza više nego bilo šta drugo. Nevolja nije ni u desnici, niti u levici. Opasnost leži u populizmu, on se prima tamo gde nestaju uverenja. Ipak, i dalje verujem u evropsku ideju. Mi, Evropljani, stvorili smo humanizam i renesansu. Film je i o tome da moramo da se vratimo tim uverenjima, da povratimo nadu. Ako rešimo krizu, biće to vetar u jedra Evropi. Strah guši slobodu.



Kad kažete „sloboda“, na šta mislite?

Na političku moć koju populizam uništava. Za postojanje političke moći pojedinaca, neophodna je sloboda. Strah je najveći problem, strah od nepoznatog, što je veštački problem koji stvara nesigurnost. Niko ne razmišlja kako je Prvi svetski rat nastao posle perioda blagostanja i relativnog mira. A onda je došao taj rat koji je ubio moral i vodio ka Drugom svetskom ratu. Čitao sam dosta knjiga o Vajmarskoj republici, rat nije bio nužan, do njega su dovele interesne grupe. Nije ni malo slučajno da pravim paralelu međuratne Nemačke s Evropom danas.

Ipak ste optimista. Film se završava time što glavni negativac, policajac Laslo, ipak ne puca u Arjana koji levitira. Konačno, poslednja sekvenca prikazuje decu koja se igraju žmurke. Dirljiva i upečatljiva, ali svakako scena koja ostavlja nadu.

Ne želim da dehumanizujem samog sebe. Uvek se smejem kad neko pomene da je kraj sveta, pitam se koliko je puta u istoriji izrečeno to, a koliko se puta zaista dogodilo? Možda sam i previše naivan, ali mi je važno da zadržim tu naivnost u stvaranju.

Koliko je važno da umetnost bude društveno angažovana?

Danas je to slučaj više nego ikada. Vreme je da se stvara narodna umetnost ili umetnost za narod, umesto buržoaske umetnosti. Često mi se događalo da nakon što odgledam neki film sa zapada pomislim: Pa zar su to zaista vaši problemi? Blago vama!

Recite nam nešto više o odnosu forme i sadržine u vašim filmovima? Oni su tako studiozno i pedantno vizuelno građeni. Kako takva vizuelnost određuje sadržinu?

Perfekcionista sam i zaista volim da pristupam perfekcionistički filmu. Tretiram svaki kadar kao da je poslednji, uživam u tom pristupu zanatlijske minucioznosti. Volim lepotu i volim da se u svakom kadru oseti da je neko predano radio na njemu. Takav pristup generiše značenje. Istražujem kinematografski jezik koji najbolje opisuje istorijski trenutak kojim se bavim. Zato su haos, distance, promene perspektive itekako značajne, one su u službi značenja, one prevazilaze realističnu priču. A tema je deo vizuelne strukture, nikad mi to nije bilo toliko važno kao u ovom filmu.

Нема коментара:

Постави коментар