46. FEST – SILOVITI

Godar: Stvarnost je fantastičnija od svake fantazije

Danas nam je u fokusu interesovanja reditelj i filmski kritičar, jedan od rodonačelnika francuskog novog talasa, čovek koji je režirao, izmedju ostalih, filmove "Do poslednjeg daha", "Živeti svoj život", "Neobična banda", "Ludi Pjero", "Alfavil", "Muški rod - ženski rod" i "Film socijalizam".

Filmovi Žan-Lik Godara inspirisali su različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini.

Danas živi (od 1977. ) u Rolu, blizu Niona gde je proveo deo detinjstva, sa trećom suprugom rediteljkom An-Mari Mievil. Nije 2014. godine bio prisutan primopredaji nagrade žirija Međunarodnog filmskog festivala u Kanu za film "Adieu au langage" (Zbogom jeziku). Iduće godine gledaćemo njegov film radnog naslova "Le livre d'images".

 

Idemo u Pariz, godina je 1967. Žan-Lik Godar snima film „Kineskinja“ sa dvadeset godina mlađom ženom, Anom Vjazemski (Anne Wiazemsky). Neki ga doživljavaju kao povučenog i smušenog filozofa, drugima je  militantni pozer ili bog, a ovde ga vidimo u podmornici Siloviti kako bi Bertoluči rekao kao buržoaskog foliranta, oponenta, koji revoluciju shvata samo kao fasadu. Koji  je upravo zato spreman da ide dalje nego pravi borci za jednakost i pravdu išli. 

Film „Kineskinja” („La Chinoise”, s podnaslovom „Film u nastajanju”) pripoveda nam o dvoje studenata koji osnivaju maoističku ćeliju i ne uspevaju, svako na svoj način, da ostvare željenu kulturnu revoluciju. Godar je autor dugog monologa, emitovanog u celini u jednom jedinom kadru.

Rođen u Parizu, 3. decembra 1930. godine, odrastao na Švajcarskoj obali jezera Leman, relativno kasno je odlučio da se bavi režijom. Hteo je da bude pisac, nešto je i mackao, a onda se godinama bavio filmskom kritikom. Čini se da ga je filmu privela činjenica da je u njegovoj porodici film bio zabranjeno voće.

U Parizu se, na studijama, umesto matematike i fizike, zabavljao džeparenjem. Više nego na studijama, Godar boravi u kinoteci (Cinematheque Francaise) i filmskom klubu (Cine-club du Quartier Latin), potpuno zaokupljen filmom. Tamo se sprijateljio s Andre Bazenom, Fransoa Trifoom, Klodom Šabrolom, a blisko se povezao s Erikom Romerom i Žakom Rivetom.

A kada se dočepao kamere, snimao bi olako, bez striktnog scenarija, snimao igrane filmove kao da su dokumentarni, izlagao glumce opasnostima da bi dobio pravu emociju u kadru.

Vratimo se opet filmu. Oštre reakcije na njegov filmski zaokret, podstaknuće Žan-Lika na duboko preispitivanje. Događaji iz maja 1968. pojačaće ovaj proces, a kriza kroz koju prolazi Žan-Lik izmeniće ga u velikoj meri – od rediteljske zvezde on postaje maoistički umetnik, pogrešno shvaćen u onoj meri u kojoj ga je i nemoguće razumeti. 

Sledi, Godarov najogorčeniji napad na vrednosti kapitalističkog sveta film „Vikend” („Weekend”, 1967), koji započinje kao prepoznatljiv, mada pun nasilja, narativni film, a završava se apokaliptičnom vizijom propasti zapadne civilizacije. Mladi buržoaski par kreće da poseti ženinu majku u Normandiji, s namerom da od nje pozajmi nešto novca. Zaglave se u nevjerovatnoj saobraćajnoj gužvi, na kojoj se desila teška saobraćajna nesreća. Ništa više nije isto, krv i nasilje eskaliraju...

Posle „Vikenda”, surovog i brutalnog filmai političkog prevrata u maju 1968. godine, Godar je pokušao da u potpunosti odustane od narativnog filma, smatrajući ga buržoaskom formom. 

Za široku publiku ponovno počinje da snima 1979. godine, kada se i drugi put razvodi.  Ana Vjazemski preminula je prošle godine od raka. Godar je vrhunska autorska paradigma; on autorskom idealu daruje poklon potpuno lični film.

U "Silovitom", legendarne umetnike igra Luis Garel, koji se probio ulogom u Bertolučijevim "Sanjarima" iz 2003., a trenutno je jedan od najpoznatijih francuskih glumaca. Vjazemsku igra Lars von Trirova muza iz "Nimfomanke", Stejsi Martin. 

Prelepi crno-beli i negativ kadrovi, oslikavaju idilično vreme kada sui ideali postojali i gazili se, revolucije koja nije znala šta hoće i kako to da postigne.

Na nagoveštaje da Hazanavicijus snima film o njemu samo je nadrdano promrmljao: 

“O tome ne želim ni da čujem! To mi se uopšte ne sviđa. Mada, ustvari, baš me briga. Glupa, glupa ideja.“

Ovaj film, kao uostalom i Jupetirov mesec već je osvanuo na Palićkom filmskom festivalu. 

Mišel Azanavisijus rođen je i odrastao u Parizu, kao potomak litvanskih imigranata. Azanavisijus je pohađao umetničku školu i karijeru je započeo kao reditelj reklama i televizijskih programa. Godine 1999. režirao je prvi dugometražni film "Mes amis", za koji je napisao i scenario, a u glavnoj ulozi se pojavio njegov rođeni brat Serž Azanavisijus. Veliki komercijalni uspeh na francuskim blagajnama postigao je parodijom na špijunske filmove "OSS 117: Le Caire, nid d'espions" i njegovim nastavkom "OSS 117: Rio ne répond plus". 

Azanavisijus je postao poznat u međunarodnim okvirima zahvaljujući svom nemom filmu "Umetnik", crno-belim nemim filmom o dve filmske zvezde iz vremena početaka zvučnog filma. Film je osvojio šest Oskara uključujući Oskara za Najbolji film, Najboljeg reditelja i Najboljeg scenaristu. Sada je tu sa novim filmom, Siloviti, koji je svetsku premijeru imao u Kanskom takmičarskom programu.

Azanavisijus se vraća po inspiraciju na izvore kinematografije, ali ovaj put usredsređuje se na najvećeg živog autora, Žan-Lik Godara. Radnja filma, Bazirana na knjizi Godinu dana kasnije Godarove druge žene, nemačke glumice Ane Vjazemski.

„Pre svega me je privukla njihova ljubavna priča,“ kaže Hazanavicijus. „To nije samo priča o seksu i žudnji. Propast para Godar/Vjazemski potiče od ljudske, duboko iskrene potrage – utemeljene u tom vremenu – potrage za političkom i umetničkom istinom, udruženom sa malo mazohizma i samodestruktivnosti.“

SILOVITI

LE REDOUTABLE / REDOUBTABLE

Država:     Italija, Francuska, Mjanmar / 2017

Program:     Fokus Evropa

Trajanje:     107'

Režija:     Michel Hazanavicius

Scenario:     Michel Hazanavicius

Uloge:     Louis Garrel, Stacy Martin, Bérénice Bejo, Micha Lescot, Grégory Gadebois, Felix Kysyl

Festivali:     2017 Kan, Minhen / Cannes Film Festival, Munich Film Festival

Filmografija:     2017 Le redoutable / Redoubtable / Siloviti

    2014 The Search / Potraga

    2011 The Artist / Umetnik

    2009 OSS 117:

    Rio ne répond plus / OSS 117:

    Lost in Rio

    2006 OSS 117:

    Le Caire, nid d'espions / OSS 117:

    Cairo, Nest of Spies

    1999 Mes amis

Fotografija:     Guillaume Schiffman

Montaža:     Anne-Sophie Bion

Producent:      Florence Gastaud, Michel Hazanavicius, Riad Sattouf

Produkcija:     Wild Bunch

Distributer:     MCF MegaCom Film