Dok sam
čitala i ovaj Noćni dnevnik,
razmišljala sam o dresuri, o disciplini, o slobodi...o životu kakav živi Jan
Fabr, čija je jedna od kura:zameniti jednu zavisnost drugom.
Naime,
i druga knjiga Fabrovih dnevničkih zabeleški pisana je poetskim jezikom, noću u
periodu između 1985. i 1991. godine. I
ovde je Fabr jednako brutalno iskren kada je reč o pozorištu, umetnosti, seksu,
smrti i ličnim opsesijama. Pred čitocem se otvaraju noćni sati, snovi i
fantazije umetnika saživljenog sa nesanicom.
U
stalnoj potrazi za „ratnicima lepote“, za onim što je prepoznatljivo s velike
udaljenosti, autor zapravo piše deo svoje biografije i ostavlja slike sveta u
kojem živimo: „usamljene životinje koje misle da žive u ljudskom dobu. Ali mi
zapravo živimo u dobu buba“. (Noćni
dnevnik 1985-1991, Njujork, 1. decembar 1985).
Knjiga
je prevedena sa maternjeg jezika Jana Fabra.
Hvala
autoru Noćnih dnevnika!
U
odnosu ovog regiona “krvi i meda” i Jana Fabra postoji izvesna simpatija.
Zorana Đaković Minniti, urednica izdanja
Нема коментара:
Постави коментар