Blejd raner 2049

REČ UREDNIKA KULTURNIKA

Prvi deo ovog filma gledao sam kao graničar u vojničkom klubu centra za dresuru pasa. To je definitivno bio razlog da mi je delovao još mističnije, još izmeštenije iz stvarnosti. Pridobio me je svojom stilizacijom. Izvan ograda kasarne pulsirao je život pun smeha. Film je režirao tada reditelj u usponu Ridli Skot (1937.)  koje se 1979. godine proslavio svojim drugim filmom Osmim putnikom (Tuđinac, Alien). Već mi se tim svojim filmom dopao, a ovim me je učvrstio u mišljenju da se radi o umešom momku koji zna kako i zna šta.

Film je prevazišao okvire žanra naučne-fantastike i može se svrstati u film noar. Radnja filma smeštena je u mračni Los Anđeles, 2019. Ljudi se sele u kolonije na druge planete. Sa njima idu i humanoidni roboti, replikanti, od kojih je najnoviji model Neksus-6, najsličiji ljudima. Neki od replikanata se ilegalno vraćaju na Zemlju, kako bi živeli slobodno.

Nastao na književnom podlošku Filipa Dika (1928. - 1982), Sanjaju li androidi električne ovce? (1968.) ovaj film i novela preispituju ključno egzistencijalno pitanju šta je to ljudskost i vredili li išta?  U post-apokaliptičnom San Francisko, 1991. godine (po romanu), posle velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. A na filmu završava kao vitez na belom konju.

Slučajno ili ne, tek glavni junak imenom i prezimenom, priziva Renea Dekarta (1596.- 1650). francuskog  filozofa i matematičara, koji jedinku stavlja u žižu interesovanja. Po njegovom učenju, ako nešto treba da bude istinito ili dobro, on sam mora da može da se uveri da je to tako. Da ga je moguće locirati u sopstvenom razumu (racio). Tako je došao na ideju da sva poznata znanja treba podvrgnuti sistematskoj (metodičkoj) sumnji, kako bi se pronašlo nešto u šta se ne može sumnjati. Svojevrsno provetravanje ljudskog saznanja! Mislim, dakle jesam (Cogito ergo sum ).

Istrebljivač (Blejd raner)  okončava dirljivom scenom na krovu zgrade, kada  replikant Roj Beti na samrti, dok ga kiša šamara, sumira svoj kratkotrajni život.

Nastavak filma koji je smešten u 2049. gledam, 32 godine kasnije u modernom u tržnom centru, hramu XXI kad je sve fejk, a život više ne uključuje snove, ni osmehe. Sa 3 D naočarima. Niko više ne sanja električne ovce. Samo one glasačke. Androidi pokreću pametne telefone. A publika bezdušno tamani kokice, čips i kancerogene gazirane sokove

Posle prvenca nastavak više nije fantastika, već trula realnost. Ljudi više nema na Zemlji. Otišli su u virtuelne svetove. U rediteljsku stolicu zaseo je Denis Vilnev, ostavši dosledan konceptu filma, a glavni junak je L.A. istražitelj K (Rajan Gosling) replikant, naslednik Harisonovog Dekarta.

Brutal arhitektura, sumorni, zagađeni gradovi, (sunca ni od korova, samo kiši il' sneži) iz smoga čkilje hladne, neonske reklame, deponije, postindustrijski arheološki lokaliteti, na kojima deca recikliraju tehnički otpad, kakofonija jezika, dostupnost destilata, uniformisanost i bezličnost, poništena empatija i detektivska potraga za sećanjima, toplinom, pa nazovimo je i ljubavlju. Još su “Bube“ pevale da nam je samo ona potrebna.

Sanjajte nešto lepo u nadi da će se svet promeniti. Da će postati humaniji.

 ***

Kada se pojavio, sada davne 1982. godine, „Blejd Raner“ je bio film pre svog vremena. Publika ga nije razumela, kritika još manje. Jedne od retkih stvari za koje su se svi složili da su odlične su specijalni efekti i muzika. Zanimljivo je da specijalni efekti izgledaju veličanstveno i posle 35 godina, i u mnogome mogu da pariraju modernim filmovima. Isto važi i za pozadinsku orkestraciju, koju je komponovao grčki autor Vangelis, a koja je i posle niza mahom neuspelih imitacija i plagijata, i dalje sjajna.

Na žalost mnogih fanova, Vangelis je odbio da uradi orkestraciju za nastavak – „Blejd raner 2049“ – iako mu je ponuđeno. Reditelj novog filma, Denis Vilnev, se obratio svom dugogodišnjem saradniku Johanu Johansonu koji mu je komponovao muziku za prethodna tri filma.

Poput Vangelisa, Johan je takođe svojevrsni inovator na polju muzike, koji voli da dekonstruiše klasično „skovane“ kompozicije, propusti ih kroz digitalne filtere i ponovo sklopi u „nova“ dela. Što se filmskih orkestracija tiče, ovaj kompozitor je dva puta nominovan za prestižnu nagradu Oskar i to za filmove „Teorija svega“ iz 2014. i „Sikario“ iz 2015. godine.

Doduše, Johanson nije sam u ovom podvigu pisanja muzike za „Blejd ranera 2049“. Naime, producenti su unajmili pomoć i to u vidu Bendžamina Volfiša (koji je komponovao muziku za „Nevidljive faktore“ iz 2016. godine ali i ovih dana veoma hvaljeni i popularni horor „To“ Andresa Mušetija) i Hansa Cimera, dugogodišnjeg saradnika glavnog producenta Ridlija Skota.

Johansonovim rečima: „Nemoguće je pomisliti na „Blejd ranera“ a ne pomisliti na Vangelisovu sintisajzersku orkestraciju koja upotpunjuje i zaokružuje celokupnu atmosferu filma. Međutim, nastavak se odigrava 30 godina kasnije, što ostavlja prostora za određene promene i inovacije. Ne mislim da treba u potpunosti zanemariti prošlost, ali takođe ne mislim ni da je treba ponavljati. Stoga, nadam se da ćemo Cimer, Volfiš i ja uspeti da doprinesemo svetu Blejd ranera ali i da ćemo ga malo proširiti. Makar muzički. Što nije ni malo lako...“

Volfiš i Cimer su već radili zajedno na „Dankirku“ Kristofera Nolana, a sada će publika imati priliku da čuje kako i da li su ova tri kompozitorska velikana u mogućnosti da pariraju Vangelisovom kultnom saundtreku prvog „Blejd Ranera“.

Iako bi mnogi, verovatno, želeli da čuju Johana, Cimera i Volfiša kako kanališu Vangelisa, to možda i ne bi bilo najpametnije, već bi bilo daleko bolje da se fokusiraju na sopstvene interpretacije sveta Blejd Ranera.

Nastavak kultnog SF-a „Blejd raner“ stiže u domaće bioskope 5. oktobra. Priča prati mladog policajca K, koga tumači Rajan Gosling, koji sticajem okolnosti otkriva tajnu skrivenu trideset godina a koja može dovesti do kraja civilizacije. 

K se daje u potragu za Rikom Dekartom, nekadašnjim policajcem koji je nestao pre 30 godina a koji možda ima odgovore koje K traži. Režiju „Blejd ranera 2049“ potpisuje Denis Vilnev, dok je za produkciju filma bio zadužen Ridli Skot.

• Kada je Denisu Vilnevu prvi put ponuđeno da režira „Blejd ranera 2049“ on je odbio. Međutim, ubrzo se predomislio i pojavio se na vratima studija sa potpisanim ugovorom. Na pitanje šta je uticalo da promeni mišljenje reditelj je odgovorio: „Ne želim da neko drugi upropasti ovaj sjajan film“.
• Reditelj filma, Denis Vilnev, je rekao da mu nije bilo svejedno kada je najzad prihvatio da radi nastavak: „Potpuno sam svestan činjenice da će svaki fan originalnog filma ići da gleda ’Blejd ranera 2049’ i da je u potpunosti spreman da mi slomi noge ako nešto nisam uradio kako teba. Iako sam odbio da radim puno nastavaka drugih filmova ’Blejd raner’ se ne odbija. Ridli Skot se ne odbija.“
• Reditelj prvog filma, Ridli Skot, je rekao da: „’Blejd raner 2049’ nije tipičan nastavak već je više proširivanje univerzuma. Film je potpuno nezavisan od prethodnog, iako postoje segmenti koji ih vezuju.“.
• Čelnici holivudskog studija su se obratili Hemptonu Fenčeru, scenaristi prvog „Blejd ranera“, da napiše nastavak kultnog SF-a. Fenčer je pristao, uz uslov da scenario bude napisan u fomi novele. Završena verzija je imala 110 strana i Hempton ju je poslao studiju s porukom: „Nemojte me više uznemiravati. Ikad.“.
• Po uzoru na prvi film, kreatori „Blejd Ranera 2049“ su se potrudili da što više vizuelnih efekata bude urađeno tokom snimanja, tj. da budu praktični (makete, optičke varke i sl.), a da se što manje radi u post-produkciji.
• Denis Vilnev je želeo da Rajan Gosling tumači glavnu ulogu, te je lik policajca K napisan isključivo za njega. U slučaju da je glumac odbio da se pojavi u filmu scenario bi morao da se piše iznova.
• Na pitanje zašto je čekao 30 godina da snimi nastavak ovog kultnog SF-a, Harison Ford je odgovorio: „Za promenu, imali smo novi pristup snimanju filmova i prvo smo sačekali dobar scenario pa smo onda odlučili da li želimo da radimo film. A dobrih scenarija je... malo.“

 

 IZJAVE PROTAGONISTA FILMA 

 

„Blejd Raner 2049 je zaista  nova genijalnost na delu“, Džered Leto

Rajan Gosling, Harison Ford, Džered Leto, Ana De Armas, Ridli Skot i Denis Vilnev podelili su pred kamerama svoje lične utiske o filmu, o tome kako je na njih uticalo snimanje, što im je bilo naročito zanimljivo i kako gledaju na celokupnu filmsku priču. Kroz svoje izjave dali su nam uvid u ono što nas čeka 5.oktobra.

Zanimljivo je da, čak i u fazi snimanja ovih intervjua, glumcima je bilo strogo zabranjeno da „odaju“ informacije o radnji filma. 

„Film je neverovatan. Nezaboravan“, Rajan Gosling.

Dok odbrojavamo zadnje dane i dok se kupuju prve ulaznice pogledajte specijalne izjave glavnih glumaca o ovom veličanstvenom filmskom ostvarenju u kojima otkrivaju možda ne puno o filmu koliko o njegovoj pozadini i ljudima koji su ga stvorili.

 ISTORIJAT PRVOG DELA 

Ridli Skot je svoju karijeru započeo kao reditelj reklama, što mu je otvorilo vrata filmske industrije. Njegov rediteljski prvenac „Duelisti“ (1977) sa Harvijem Kajtelom i Kitom Karadinom je pobrao hvale kako publike tako i kritike, što je Ridliju omogućilo da režira visokobudžetni SF – „Osmi putnik“ (1979).

Po završetku snimanja „Osmog putnika“, Skotu je ponuđen još jedan naučnofantastični film - „Opasni dani“, po motivima knjige Filipa K. Dika „Sanjaju li androidi električne ovce?“ Priča prati penzionisanog detektiva Rika Dekarta, koji biva primoran da se vrati u službu ne bi li pronašao odbeglog androida Roja Betija i njegove drugove.

Ridli nije bio zainteresovan za još jedan spektakl ispunjen specijalnim efektima i želeo je da promeni žanr, ali se posle smrti starijeg brata Frenka predomislio i uhvatio u koštac sa projektom koji će trajati naredne tri godine!

Isprva je sve delovalo da će ići kao po loju, scenario i makete su bili u završnoj fazi doterivanja, a uloge gotovo podeljene. Međutim, izbija štrajk scenarista. Studio je želeo da otkaže snimanje dok se štrajk ne završi, međutim kako je već bio u pripremama za snimanje, Ridli je odlučio da, umesto da sedi skrštenih ruku, razvije sve ostale aspekte filma oko gotovo završenog pisanog predloška.

Štrajk je reditelju dao vremena da se posveti traženju boljih lokacija i mogućnosti da izgradi zanimljivije kulise, ali i da se više posveti osmišljavanju specijalnih efekata, vozila i dizajna sveta. Jedna od prvih stvari koje su bile promenjene jeste dizajn policijskog vozila zvanog „spiner“. Originalni dizajn je ličio na leteću ciglu i bilo je veoma ružno, ali je dodatno vreme omogućilo da se ono dotera u završnu, i danas veoma prepoznatljivu, fazu. Tokom ovog perioda, naziv filma je iz „Opasni dani“ promenjen u „Blejd raner“.

Što se specijalnih efekata tiče, glavnu reč je dobio Daglas Trumbul, najpoznatiji po tome što je radio vizuelne efekte za „2001: Odiseju u svemiru“ (1968) Stenlija Kjubrika i „Bliske susrete treće vrste“ (1977) Stivena Spilberga. Dok su se holivudski pisci borili za svoja prava, Trumbul je pravio kulise, makete i osmišljavao kako da se što manje stvari radi tokom postprodukcije, a većina tokom samog snimanja.

Takođe, imalo se i više vremena za podelu uloga. Glavnog negativca Roja Betija je dobio da tumači na zapadu mahom nepoznati holandski glumac Rutger Hauer, a njegovu vernu pratilju tada sasvim nepoznata Deril Hana. Na predlog studija, Ridli je pristao da vidi Harisona Forda, koji je na audiciju došao pravo sa snimanja „Otimača izgubljenog kovčega“ (1981) vidno umoran i još u kostimu! Ali uprkos tome, uspeo je da ubedi reditelja da je on pravi čovek za tumačenje uloge Rika Dekarta, penzionisanog lovca na odbegle androide.

Posle gotovo šest meseci priprema, prva klapa je udarena 9. marta 1981. godine. Snimanje je bilo dugo i naporno jer se uglavnom odigravalo ili noću ili u zatvorenim prostorima. Takođe se ispostavilo da je Ridli, iako veoma talentovan i maštovit, previše zahtevan za holivudsku ekipu koja je navikla na drugačiji tempo rada. Naime, reditelj je do tada uglavnom radio sa britanskim filmadžijama, koji imaju drugačije radne navike i ne postavljaju previše pitanja oko toga zašto se nešto radi, dok su u Holivudu navikli da im se sve servira na tacni usled pravila filmskih sindikata.

Tokom snimanja došlo je do veoma zategnutih odnosa između reditelja, producenata i ekipe koja je radila. Ford i Skot su se stalno svađali, uglavnom jer je Harison imao 1001 pitanje koji je izluđivalo reditelja. Ovo je dovelo do toga da je Ridli u jednom trenutku prestao da komunicira sa glavnim glumcem i posvetio se mahom Rutgeru Haueru, što je za posledicu imalo proširenje njegove uloge u filmu ali i bolju humanizaciju lika.

Takođe, usled rediteljevih zahteva za perfekcijom, snimanje se oteglo duže no što je planirano i probijen je budžet. Kada je studio zatražio da vidi snimljeni materijal, Skot je odbio uz obrazloženje da ne bi trebalo da gledaju nezavršene scene, ali je pod pritiskom producenata ipak popustio.

Kada su videli u šta su uložili pare, čelnici sudija su pobesneli. Prvo, jer niko nije razumeo šta se dešava, drugo jer je sve izgledalo potpuno drugačije od tadašnjih standarda po kojima su SF filmovi snimani. Glavni producent i Skot su istog trenutka dobili otkaz, a studio se dao u potragu za novim rediteljem. Međutim, reditelj i producent su uspeli da izmole još nekoliko dana da završe započete scene o svom trošku.

Istovremeno, glasine sa snimanja su doprle i do pisca Filipa K. Dika, koji je iz straha da će mu „tamo neki Britanac“ upropasiti viziju, te je zahtevao da vidi sirovu verziju filma. Producenti i reditelj su se dogovorili da mu prikažu 10 minuta završenog materijala. Dik je došao ljutit u studio, seo u stolicu, pogledao film i jedino što je prkomentarisao je: „Ovo je neverovatno. Naprosto, neverovatno.

Kako je ovo moguće? Ovo je tačno ono što sam zamišljao dok sam pisao roman! Kako je ovo moguće?!“ Nažalost, Dik nikada nije video završenu verziju filma jer je umro od srčanog udara.

Novac je polako curio, a dani snimanja su se bližili kraju. Film nije imao zadovoljavajući završetak a trebalo je snimiti i veliki okršaj između glavnih likova. Poslednjeg dana, negde oko tri ujutru, reditelj je otišao u svlačionicu Rutgera Hauera da prođu još jednom scenu borbe. Međutim, glumac ga je dočekao sa sopstvenim idejama i gomilom zgužvanih papira:

„Razmišljao sam i mislim da je imam daleko bolju ideju za kraj. Napisao sam i monolog za tu priliku. Da li želiš da čuješ?“ Skot, iako iznuren i nervozan, je na kraju pristao i Rutgerova ideja je ušla u istoriju filma kao jedna od najčuvenijih replika.

Iako je snimanje završeno, put do velikog platna još nije bio gotov i „Blejd raneru“ će biti potrebno oko godinu dana pre no što se obreo u bioskopima. Iako je film isprva trebalo da košta svega 15 miliona, na kraju je, posle postprodukcije i izrade svih specijalnih efekata, koštao 28 miliona dolara! Studio je imao velika očekivanja, ali...

Kada je prvi put gotova verzija filma prikazana test-publici ona je bila veoma zbunjena onim što vidi i nije znala šta da misli. Film je premontiran i pušten u bioskope da bi bio povučen iz njih posle svega nedelju dana prikazivanja! Producenti su želeli da ubrzaju film i da ga preorijentišu da bude više akcioni SF a manje ljubavno-detektivska priča smeštena u XXI vek. Izbačena je većina „dramskih“ scena i dodata je naracija kako bi se pojasnile rupe u priči.

Harison Ford je toliko prezirao naraciju da ju je odradio ofrlje u nadi da će studio odbiti da je iskoristi, međutim ta „ziljava“ verzija se našla u filmu! Takođe je dodat i „srećan kraj“ u kome glavni junak odlazi u zalazak sunca sa izabranicom svog srca.

Ovaj materijal se sastojao delom od izbačenih scena iz samog „Blejd ranera“ a delom iz neiskorišćenog materijala za uvod u film „Isijavanje“ (1980) Stenlija Kjubrika. Ridli Skot je tražio da mu se ime obriše sa špice, ali usled pravila Holivuda to nije bilo izvodljivo.

Međutim, ništa od svega ovoga nije pomoglo da film bude prihvaćeniji, kako od publike tako ni od kritike. „Blejd raner“ je ocenjen kao totalni promašaj i film je jedva uspeo da zaradi 17 miliona dolara na bioskopskim blagajnama. Holivud se odrekao Ridlija Skota po principu „ti više nikada nećeš raditi u ovom gradu“.

Vaš izveštač je ovo delo prvi put odgledao u vojnom klubu, 1983. godine i odmah mu se svideo-"navukao sam se". Kao, što su to holivudski štreberi konstatovali, bio je poseban i nije ličio ni na šta dosad. Što bi, svakako, trebalo da predstavlja prednost.

Sa pojavom i naglim razvitkom VHS tržišta, malobrojni fanovi filma su uočili da sa svakim ponovnim gledanjem Ridlijevog dela otkrivaju nove detalje koji u mnogome menjaju percepciju o samom filmu. Glasine su počele da se šire a „Blejd raner“ polako dobija veoma solidnu bazu podrške koja je omogućila reditelju da, posle 10 godina, zatraži od studija da mu omogući „rediteljsku verziju“ koja je u stvari premontiran film, bez špica, sa izbačenom naracijom i vraćenim pojedinim scenama.

Ova verzija „Blejd ranera“ je puštena u jednom malom bioskopu u Los Anđelesu tokom 1991. godine. Odziv je bio toliki da se tražila koja stotina karata više te su čelnici studija brže-bolje odobrili izradu „prave“ rediteljeve verzije koja je potom puštena u bioskope širom sveta i koja je doživela neverovatnu popularnost.

Mnoge rupe u zapletu su zakrpljene, na većinu dugogodišnjih pitanja su dati odgovori, ali su nikle neke nove nedoumice poput one: Da li je i glavni junak u stvari android?

Vreme je prolazilo i „Blejd raner“ je polako sticao hvale koje zaslužuje. Povodom 25 godina od premijere i povodom nove i konačne verzije ovog filma nazvane „Blejd raner: Finalna verzija“, jedan od najpoznatijih kritičara XX veka Rodžer Ibert je napisao hvalospevni esej u kome se izvinio kreatorima filma za svoju prvobitnu i veoma oštru reakciju.

Danas ovo delo Ridlija Skota važi za kultni klasik koji je ne samo pomerio granice kako specijalnih efekata već i toga kako bioskopska publika percipira naučnofantastični film no je uspeo da odoli zubu vremena i vaspostavi se kao jedan od najboljih filmova ikada snimljenih!

 ”Sanjaju li androidi elekrične ovce?”

Filip K. Dik rođen je 1928.  godine u Čikagu kao blizanac sa sastrom koja je ubrzo premunula. Njegova porodica bi se danas mogla opisati kao disfuncionalna. Najveći deo života proveo u Kaliforniji. Studije je prekinuo a da nije položio ni jedan ispit. Godine 1952. počeo je  profesionalno da piše, i od tada je napisao 36 romana i 5 zbirki pripovedaka. Neko provaljuje u njegov stan 17. novembra 1971. godine, a on sumnja da je to bila CIA. Kasnih sedamdesetih, ostavlja drogu. Umro je 1982. godine i 5. marta iste godine u Santa Ani, Kalifornija.. Napisao je Suvišni izveštaj. Mnogi će omah pomisliti na istoimeni film (2002.), rađen po knjizi, u kojem Tom Kruz igra  Džona Andertona, vašingtonski detektiv koji radi u specijalnoj jedinici "Prikrajm", koja se bavi hapšenjem ubica pre nego što oni počine zločin. Našoj publici Dik je poznat i po romanu Čovek u visokom dvorcu. Za ovaj roman Filip K. Dik (r. 1928) dobio je nagradu “Hugo” najviše priznanje za književno ostvarenje sa područja naučne fantastike.