„Iskusila sam apsolutnu slobodu – osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno sve je bilo nevažno – i taj osećaj me je opio.“
Godine 2010. više od 750 hiljada ljudi stalo je u red ispred Muzeja moderne umetnosti u Njujorku da bi videlo retrospektivnu izložbu Marine Abramović i dobilo priliku da sedne naspram nje, u okviru performansa čija je dužina bila bez presedana – trajao je više od 700 sati. Taj događaj, kojim je proslavljeno skoro pedeset godina revolucionarne umetnosti performansa, još jednom je dokazao da Marina Abramović uistinu jeste prava prirodna sila. Godine 2014. više od 110.000 ljudi satima je čekalo pred Galerijom Serpentina u Londonu da bi videlo njen performans 512 sati.
Njeni roditelji,
komunisti i ratni heroji, podizali su je u posleratnoj Jugoslaviji pod
Titovim režimom i usadili su joj nepopustljivu radnu etiku. Kad je već
počela da gradi međunarodnu umetničku karijeru, Marina je još živela sa
roditeljima, pod surovom majčinom kontrolom, strogo poštujući njeno
naređenje da se vraća kući do deset uveče. No, ništa nije moglo utažiti
njenu nezasitu radoznalost, želju da se povezuje s drugima, niti njen
poseban, balkanski smisao za humor – što je sve uticalo na formiranje
njene umetnosti i na njen životni put. U samom srcu knjige Prolazim kroz
zidove nalazimo opersku ljubavnu priču – dvanaestogodišnju saradnju s
umetnikom performansa Ulajem; tih dvanaest godina njih dvoje proveli su
uglavnom bez prebijene pare, putujući kombijem po čitavoj Evropi – a
zatim je njihova veza popustila i dramatično se okončala na samom
Velikom kineskom zidu.
Marinina priča, naizmenično dirljiva, epska i suptilno duhovita, opisuje jedinstvenu umetničku karijeru u kojoj je sopstvenim telom prevazilazila granice straha, bola, iscrpljenosti i opasnosti, beskompromisno tragajući za emocionalnim i duhovnim preobražajem. Knjiga "Prolazim kroz zidove" čiji su prevod na srpski jezik podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Beogradska filharmonija na živopisan i snažan način predstavlja jedinstveno životno iskustvo jedne izvanredne umetnice.
Marina Abramović rođena je 30. novembra 1946. godine. Srpska je umetnica performansa sa međunarodnim ugledom. Slikarstvo je u samim počecima zamenila za bodi art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Iscrpljivanje tela postala je osnovna karakteristika njenog performansa.
Marina živi od 1975. godine u Amsterdamu, gde je 1987. godine kupila kuću, ali je više vremena provela putujući po svetu i na izložbama. U jesen 2005. godine preselila se iz Amsterdama u Njujork. Godine 2005. udala se za italijanskog skulptora Paola Kanevarija.
... Napravili smo i audio knjigu. To je bila noćna mora. Kao što možete da primetite, moj "slovenski" akcenat *nastavlja glasom kao iz bureta* Ćao, ja sam Marina Abramović *završetak glasa iz bureta* vrlo je prepoznatljiv. Trebalo mi je 17 dana da naglas pročitam knjigu od 370 strana. Osam sati dnevno. I dva urednika koji bi mi konstantno ispravljali izgovor jer bi sve izlazilo pogrešno. Shvatila sam da ja ni ne pričam engleski... Možda neki... golubji engleski. Prvo što smo prošli jeste sam početak - otvorila sam knjigu i rekla "čapiter one" (prvo poglavlje). Neee rekli su oni, izgovara se "čapter". Sad, dakle, znam. Pa, počnimo.
Osmo poglavlje...
Нема коментара:
Постави коментар