Muzej savremene
umetnosti u saradnji sa Narodnom
biblitekom „Dušan Matić“ i
Institutom za književnost i umetnost, poziva vas da u sredu 7. septembra od 18 časova u muzeju „Horeum Margi–Ravno“ u Ćupriji prisustvujete
otvaranju izložbe „Dušan Matić u nadrealizmu“
koja se organizuje u okviru manifestacije 35.
Matićevi dani.
Kustos izložbe je Aleksandra Mirčić, kustos Muzeja savremene
umetnosti, Beograd.
Izložba „Dušan Matić u nadrealizmu” predstavlja specifičan segment
stvaralaštva Dušana Matića i njegovu ulogu u nadrealističkom pokretu.
Fokusirana je na avangardna, posebno nadrealistička izdanja i na sam proces
njihovog stvaranja kao specifične kolektivne forme izražavanja avangardnih
umetnika. Kao jedan od glavnih aktera nadrealističkog pokreta, Dušan Matić mu
je dao teorijsku osnovu u svojim tekstovima objavljenim, kako u
prednadrealističkim časopisima Putevi i Svedočanstva u kojima se utire put ka
nadrealizmu, tako i u nadrealističkim izdanjima u kojima objavljuje tekstove
koje je pisao sa drugim nadrealistima i utemeljava ideju kolektivnog rada,
specifičnu za nadrealistički pokret. Na izložbi je, pored konačnih rezultata
kolektivnog rada štampanih u nadrealističkim izdanjima, predstavljen i arhivski
materijal koji nam približava proces tog rada, a koji se čuva u Legatu Marka
Ristića u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti.
Dušan Matić se avangardi pridružuje već u časopisima Zenit i Putevi
1922. godine, odmah nakon povratka iz Pariza gde je studirao filozofiju. U
uredništvu je časopisa Svedočanstava, uz Rastka Petrovića, Marka Ristića i
Aleksandra Vuča. Godine 1925. u Parizu upoznaje Andre Bretona, kada će zajedno
sa francuskim nadrealistima potpisati manifest Revolucija pre svega i uvek,
objavljen u časopisa La Révolution surréaliste, i tada se javno deklariše kao
nadrealista. Bio je potpisnik manifesta i jedan od pokretača i urednika
almanaha Nemoguće–L'impossible zajedno sa Markom Ristićem, Aleksandrom Vučom,
Vanetom Živadinovićem Borom, Oskarom Davičom, Milanom Dedincem i drugima.
Učestvovao je u stvaranju časopisa Nadrealizam danas i ovde. Sa Oskarom Davičom
i Đorđem Kostićem napisao je knjigu Položaj nadrealizma u društvenom procesu
(1932). Njegova poema „Bistar lov u mutnoj vodi” (La pèche trouble dans l'eau),
prethodno objavljena u almanahu Nemoguće, izašla je u časopisu Le surréalisme
au service de la révolution br. 6, 1933. Zajedno sa Aleksandrom Vučom radi
kolaže i asamblaže. Objavljuje kolaže u knjizi Aleksandra Vuča „Podvizi družine
Pet petlića“ (1933).
Nakon Bretonove smrti 1966.
godine, Nova francuska revija objavila je specijalan broj posvećen nadrealizmu,
u kom su svoja sećanja na Bretona objavili Dušan Matić i Marko Ristić. Matić će
svoja svedočenja o Bretonu prikupiti u knjizi „André Breton oblique” (Fata
Morgana, Montpellier/Paris, 1976), koja će na srpski biti prevedena 1978.
(Nolit). Nešto više o srpskom nadrealizmu reći će nam tek u memoarskoj knjizi
„Prošlost dugo traje” objavljenoj tri godine pred njegovu smrt 1977.
Većina izložbenog materijala
istražena je i predstavljena na temelju građe iz zaostavštine Legata Marka
Ristića (Arhiv i Biblioteka SANU), pa je izložba ujedno i prilika da se široj
javnosti ukaže na izvanredan kulturni profil i značaj jednog od najvrednijih
legata dvadesetovekovne, posebno nadrealističke umetnosti na Balkanu. Deo
izloženog materijala je iz biblioteke i kolekcije Muzeja savremene umetnosti.
Izložba je kao rezultat
istraživačkog i edukativnog projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma
(www.nadrealizam.rs).
Нема коментара:
Постави коментар