БЕМУС (основан 1969. године) је једна од једанест манифестација
која се реализује под окриљем града Београда. Још пре три године претила је опасност
да се ова значајна културна манифестација угаси. Град је у њу прошле године
уложио 11 милиона динара, а ове четири милиона више, па се надамо да за њу више
нема зиме. Поготову, што поред изузетног културног значаја има и образовну
компоненту у формирању укуса генерација које долазе.
Манифестација ће се одвијати на пар
локација ( Коларчева задужбина, Скупштина града Београда-Стари двор,
Етнографски музеј, Мадленианум и Саборна црква у Београду), а подразумеваће 14
сценско-музичких догађаја.
„Предстојећи БЕМУС је програмски
осмишљен тако да на сцени прозвучи тонски архипелаг минулих стилских уздарја
али и новога доба, нашег времена, савременика, композитора и извођача.
Не реметећи ритам увек новог и у
животу као и у уметности никада затвореног
процеса трагања и кретања, определили смо се за оне композиторе и дела која,
управо освојивши извесне зоне минулог, спретно и спремно, естетски и етички
одговорно стоје пред изазовима новопридолазећих упитаности и могућих одговора
на њих.
Нисмо заборавили ни простор
традиције, народног стваралаштва, које ће са младим снагама сведочити да се
онај порођајни басен музичке меморије није исушио и да га даровити и посвећени
ентузијасти стално занављају.
Сматрамо да је тај линеарни а по
могућству и вертикални ниво прожимања народног и уметничког, како у
стваралаштву тако и у интерпретацији, нужан и континуиран процес који треба да
живи и у оквиру фестивала какав је БЕМУС.
48. БЕМУС ће бити једна озбиљна и
отмена, распевана тонска разбрајалица која је покушала да избалансира НАШЕ и
СВЕТСКО. То је и нека врста популарног мота 48. БЕМУС-а.
Градски секретаријат за културу,
Центар београдских фестивала – ЦЕБЕФ и сви у њему везани за БЕМУС, као и
чланови Управног одбора БЕМУС-а дали су значајан допринос да се програмска
енергија фестивала очува, да њено језгро уметничке напетости емитује добре
вибрације, која ће привући посвећену и одану београдску публику, због које
БЕМУС и постоји.“, изјавио
је професор и композитор, дописни члан САНУ, Светислав Божић, уметнички
директор БЕМУС-а.
Тежиште овогодишњег БЕМУС-а, својеврсног
саборног центра љубитеља уметничке музике, различитих стилова, али и са упливом
наше традиције је на актуелности, референтим сликама музичке сцене, наступа
уметника нове генерације (попут Мирка Ковача и девојке на гуслама, Бојана
Петковић).
БЕМУС је, дакле, намењен свима онима који
нису изгубили смисао за звук, за лепо, за романтично, за све оне које желе да
живе на бољој страни света. Овогодишње издање у центрар ставља његово
величанство клавир и пијанисте који чине чуда и гале душу. Оно што је за
публику такође интересантно је чињеница да је на добар део програма улаз
слободан.
од 19. октобра до 1. новембра 2016.
48. БЕМУС - Програм
Свечано отварање БЕМУС-а -Среда, 19. октобар у 20.00, Коларчева задужбина
СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР РТС
Диригент: БОЈАН СУЂИЋ
Солиста: ДРАГАН СРЕДОЈЕВИЋ, виолина
Јоханес Брамс: Концерт за виолину и оркестар
Петар Иљич Чајковски: Симфонија бр. 6
Цена улазница: 600, 800, 1000 динара
Четвртак, 20. октобар у 20.00, Свечана сала Скупштине града
Концерт младих музичара
НЕМАЊА БЕЛЕЈ, виолина
Ежен Исај: Соната за виолину соло бр. 3
Камиј Сен-Санс: Интродукција и Рондо капричозо
ВУК БОЖИЛОВИЋ, клавир
Фредерик Шопен: Балада бр. 3; Балада бр. 4
НЕНАД ИВОВИЋ, клавир
Фредерик Шопен: Четири мазурке оп. 17
Морис Равел: Сонатина
У сарадњи са Факултетом музичке уметности
Улаз слободан.
Петак, 21. октобар у 20.00, Коларчева задужбина
МУШКИ ХОР „ОПТИНА ПУСТИЊА“, Санкт Петербург
Уметнички директор и диригент: АЛЕКСАНДАР СЕМЈОНОВ
Солиста: ВЛАДИМИР МИЛЕР, басо профондо – солиста Капеле Глинка и
Маријинског театра
Руски црквени напеви XVII века
Духовна и световна дела руских композитора
Руске народне песме
Цена улазница: 900, 1200, 1500 динара
Субота, 22. октобар у 12.00 Коларчева задужбина
АУТОРСКИ КОНЦЕРТ ВЕРЕ МИЛАНКОВИЋ
СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР УМЕТНИЧКОГ АНСАМБЛА МО „СТАНИСЛАВ
БИНИЧКИ“
Диригент: ПАВЛЕ МЕДАКОВИЋ
Клавирски концерти за децу-солисте
Позоришне фанфаре, посвећене великој годишњици Вилијама
Шекспира
Гусари из кутије, водич кроз оркестар
Улаз слободан.
Субота, 22. октобар у 19:30 Опера и театар „Мадленианум“
Стеван Христић – СУТОН, национална опера
Премијера реконструисане и употпуњене верзије са балетским
чином
Режија: НЕБОЈША БРАДИЋ
Диригент: ВЕСНА ШОУЦ
Солисти: ДУШИЦА БИЈЕЛИЋ, НАТАША ЈОВИЋ-ТРИВИЋ, НЕНАД ЧИЧА, ДРАГАНА ПОПОВИЋ,
БРАНИСЛАВА ПОДРУМАЦ, АЛЕКСАНДРА АНГЕЛОВ, АЛЕКСА ВАСИЋ, ЉУБОМИР ПОПОВИЋ,
МИОДРАГ-МИША ЈОВАНОВИЋ
БАЛЕТСКИ АНСАМБЛ
Цена улазница: 1400, 1600 динара
Недеља, 23. октобар у 12.00, Етнографски музеј
Концерт изворне групе ЦРНУЋАНКA, Горњи Милановац
Улаз слободан.
Понедељак, 24. октобар у 20.00, Саборна црква
БЕОГРАДСКИ КАМЕРНИ ХОР
Диригент: ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ
Српска духовна музика
Улаз слободан.
Уторак, 25. октобар у 20.00, Свечана сала Скупштине града
РАТИМИР МАРТИНОВИЋ, клавир
Клавирска музика Василија Мокрањца
Улаз слободан.
Среда, 26. октобар у 20.00, Коларчева задужбина
СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР РТС
Диригент: БОЈАН СУЂИЋ
Солисти: ИРEНА ЈОСИФОСКA, виолончело, БОЈАНА ПЕКОВИЋ,
гусле, МАРКО КОВАЧ, клавир, НЕБОЈША МАКСИМОВИЋ, клавир
Василије Мокрањац: Лирска поема
Дејан Деспић: Recitativo e Passacaglia funebre, за
виолончело и гудачки оркестар
Иван Јевтић: Симфонијска поема 1804, за симфонијски оркестар
и гусле
Марко Ковач: Концерт за клавир и оркестар – поруџбина
БЕМУС-а, прво извођење
Станојло Рајичић: Концерт за клавир и оркестар бр. 3
Цена улазница: 600 динара
Петак, 28. октобар у 20.00, Коларчева задужбина
ВОЈВОЂАНСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР
Диригент: ЕМИЛ ТАБАКОВ
Солиста: ДРАГАН ЂОРЂЕВИЋ, виолончело
Дмитриј Шостакович: Концерт бр. 1 за виолончело и оркестар
Сергеј Рахмањинов: Симфонија бр. 2
Цена улазница: 600
динара
Субота, 29. октобар у 20.00, Коларчева задужбина
БОРИС БЕРЕЗОВСКИ, клавир
Лудвиг ван Бетовен: Соната у Ес-дуру, оп. 27/1
Бела Барток: Три етиде; Соната
Едвард Григ: Лирски комади (избор)
Игор Стравински: Соната; Три фрагмента из балета Петрушка
Цена улазница: 1000,
1500, 2000 динара
Недеља, 30. октобар у 20.00, Коларчева задужбина
БАВАРСКИ КАМЕРНИ ОРКЕСТАР
Уметнички вођа и концертмајстор: СРЕТЕН КРСТИЋ, виолина
Солиста: НАТАША ВЕЉКОВИЋ, клавир
Фредерик Шопен: Концерт за клавир и оркестар бр. 2
Френк Бриџ: Свита за гудачки оркестар
Лудвиг ван Бетовен: Гудачки квартет, оп. 95
Цена улазница: 800, 1000, 1200 динара
Понедељак, 31. октобар у у 20.00, Коларчева задужбина
ДМИТРИЈ МАСЛЕЈЕВ, клавир – Победник Конкурса Чајковски у
Москви 2015.
Доменико Скарлати: Сонате (избор)
Сергеј Прокофјев: Сонате бр. 1, 2 и 3
Сергеј Рахмањинов: Комади (избор)
Франц Лист: Тотентанц
Цена улазница: 800, 1000, 1200 динара
Уторак, 1. новембар у 20.00, Коларчева задужбина
ОРКЕСТАР ШКОЛЕ ЗА МУЗИЧКЕ ТАЛЕНТЕ ИЗ ЋУПРИЈЕ,
Уметнички вођа и солиста: РОМАН СИМОВИЋ, виолина
Солиста: МИЛЕНА СИМОВИЋ, виола
Бела Барток: Румунске игре
Волфганг Амадеус Моцарт: Концертантна симфонија, К. 364
Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 7
Цена улазница: 600, 800, 1000 динара
Напомена: Могуће је и набавити комлет улазница
осам концерата, приликом чега се добија попуст од 20 %, те је потрено издвојити
6.000 динара.
БЕМУС
НА ВЕЛИКОМ ПЛАТНУ
Снимци оперских представа са Фестивала у Екс-ан-Провансу
2016. године
Реализација: ТВ Арте
Недеља, 23. октобар у 19.30, Југословенска кинотека
Клод Дебиси: ПЕЛЕАС И МЕЛИСАНДА, нова продукција
Редитељ: Кејти Мичел
Диригент: Еса-Пека Салонен
Среда, 2. новембар у 19.30, Југословенска кинотека
Волфганг Амадеус Моцарт: ТАКО ЧИНЕ СВЕ, нова продукција
Редитељ: Кристоф Оноре
Диригенти: Луј Лангре, Жереми Рорер
У оквиру Француске музичке јесени – Француски институт у
Србији & Société Générale Srbija
ДЕТАЉНИЈЕ
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
Среда, 19. октобар
у 20.00, Коларчева задужбина
СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР РТС
Диригент: БОЈАН СУЂИЋ
Солиста: ДРАГАН СРЕДОЈЕВИЋ, виолина
Јоханес Брамс: Концерт за виолину и оркестар
Петар Иљич Чајковски: Симфонија бр. 6
Протеже прослављених
виолиниста Марине Јашвили и Едуарда Грача, Драган Средојевић је један
од ретких младих виолиниста који је студирао са највећим представницима чувене Руске
виолинске школе, на Конзерваторијуму „Чајковски“ у Москви. На позив маестра Валерија Гергијева, Драган наставља
каријеру као солиста једног од најпрестижнијих музичких
колектива на свету – оркестра Маријинског театра у Санкт Петербургу.
Свој први наступ је имао већ у седмој години. Са 14 година
одржао је први солистички целовечерњи
концерт и већ у најранијем
узрасту заузео водеће место међу виолинистима своје генерације, запажен по препознатљивом звуку, техничкој беспрекорности и неограниченој креативности. Драган Средојевић је
до сада одржао велики број концерата
на најеминентнијим музичким сценама света међу којима су Европски парламент у Бриселу,
Victoria hall у Женеви, Konzerthaus у Берлину, Barbican у Лондону, Маријински театар
у Санкт Петербургу, Бољшој театар у Москви, Национални центар уметности у Пекингу,
Опера Тел Авива, Луксембуршка филхармонија, Љубљанска филхармонија,
Конзерваторијум Чајковски у Москви, Глазбени завод
у Загребу, Филхармонија Тбилисија. У Београду је такође наступио у најзначајнијим
дворанама као што су Задужбина Илије М. Коларца, Сава Центар, Српска
академија наука и уметности, Свечана сала Скупштине града итд. Наступа на солистичким концертима и у камерним
саставима у свим градовима у Србији, али и на међународним фестивалима у земљама
широм света: Италија, Немачка, Енглеска, Кина, Холандија, Швајцарска, Словенија, Луксембург, Русија, Израел, Аустрија, Белгија, Грузија, Грчка,
Хрватска, Румунија.
Поред тога што је вишеструки лауреат свих значајнијих Републичких
и Међународних такмичења у Србији, а и неколико значајних Међународних такмичења
у иностранству, добитник је награде Министарства културе Србије „Београдски
aнђео“ за постигнуте изузетне резултате на пољу уметности, а такође и „Грамате Руске Федерације“ за културни допринос и развијање односа између Русије и Србије.
Стипендиста је елитног мајсторског курса за виолинисте “Кешет
Еилон” у Израелу, где сарађује са најеминентнијим виолинистима и професорима светске
виолинске школе: Шломо Минц, Ида Хендл, Шмуел Ашкенази, Вадим Глуцман, Хаим Тауб,
Хагаи Шахам, Ицак Рашковски и други.
Међу менторе и партнере са којима наступа убрајају се нека
од најзвучнијих имена у музичком свету данас: концертмајстори Лондонског симфонијског
оркестра Роман Симовић и Бечке филхармоније Фолкард Штојде, Наталија Гутман, Виктор
Пикајзен, Михаил Воскресењски, Павел Верњиков, Игор Озим, Сергеј Кравченко, Алексеј
Лундин, Игор Корети, Вактанг Какидзе итд.
Водеће диригентско име у српској
музици, Бојан Суђић је шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС и извршни
и уметнички директор Музичке продукције РТС. Ради и као редовни професор и шеф
катедре за дириговање на Факултету музичке уметности у Београду, а 2015. године
обележава тридесетогодишњицу професионалне диригентске каријере. Од самог
почетка његов рад одликовали су изузетна ширина и разноврсност репертоара
хорске, симфонијске и сценске музике, изванредна постигнућа у свим овим
областима и бројна признања – почев од Прве награде на Југословенском такмичењу
младих уметника у Загребу 1989, преко најзначајнијих професионалних признања у
домаћој музици: награде на Међународној трибини композитора, годишње награде
Удружења музичких уметника Србије, Награде града Београда, награде Златни
беочуг, годишње награде часописа Музика
Класика и других. Интензивно наступа на домаћим и иностраним сценама.
Од 1992.
године је стални диригент Хора и Симфонијског оркестра РТС са којима је извео
велики број хорских, симфонијских и вокално-симфонијских остварења светске и
домаће баштине. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и
основа обимне Суђићеве дискографије.
Од 1989.
године сарађивао је интензивн о и са Београдском филхармонијом. Оперском
дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у
Београду, а у сезони 1999/2000 био је његов шеф-диригент. Генерални музички
директор Опере био је 2004/2005.
Од 1998.
године отпочиње ангажман као гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би
се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2000.
године. Са овим ансамблом остварио је више од 150 оперских и балетских
представа. Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне
опере. Као гост-диригент наступао је са преко четрдесет оркестара у региону и
свету, попут Хелсиншке филхармоније, Новосибирске филхармоније, Турку
филхармоније, Филхармоније УНАМ.
Симфонијски
оркестар Радио-телевизије Србије (1937) делујe дуже од
седам деценија, представља стуб музичке делатности радија и телевизије у
Србији, али има и развијену концертну делатност и својим осмишљеним и
ангажованим радом, наступима у Београду, широм Србије и у иностранству,
значајно доприноси квалитету музичког живота, посебно неговањем српске музичке
баштине. Ансамблом су, уз најзначајнија гостујућа диригентска имена, у својству
шефа-диригента руководили најзначајнији музички посленици – Михајло
Вукдраговић, први руководилац оркестра, потом Стеван Христић, Крешимир
Барановић, Боривоје Симић, Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски, Владимир Крањчевић,
Милен Начев и Давид Порселајн. Од 2005. године уметнички директор и шеф
диригент Оркестра је Бојан Суђић, који је своју уметничку каријеру управо и отпочео
1985. године радом са Хором РТС, а 1989. године са Симфонијским оркестром.
Ансамбли Музичке продукције РТС су наступали на свим значајним фестивалима у
Југославији и Србији, а остварили су и успешне турнеје у Енглеској, Италији,
Француској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Русији, Румунији,
Мароку, Црној Гори и Хрватској.
Осим архивирања концертних снимака
чији су програми углавном наменски конципирани, оркестар је остварио и велики
број студијских снимака, међу којима највише има композиција
домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим
солистима.
Симфонијски оркестар РТС је
добитник најзначајнијих домаћих признања.
Четвртак, 20.
октобар у 20.00, Свечана сала Скупштине града
Концерт младих музичара
НЕМАЊА БЕЛЕЈ, виолина
Ежен Исај: Соната
за виолину соло бр. 3 Балада (за Жоржа Енескуа)
Камиј Сен-Санс: Интродукција и Рондо капричозо оп. 28
ВУК БОЖИЛОВИЋ, клавир
Фредерик Шопен: Балада бр. 3; Балада бр. 4
НЕНАД ИВОВИЋ, клавир
Фредерик Шопен: Четири мазурке оп. 17
Морис Равел: Сонатина
У сарадњи са Факултетом музичке уметности
Немања Белеј је рођен 1993. године у Нишу. Врло рано је показао интересовање за музику. Нижу музичку школу је завршио у Нишу у класи Љиљане Китић, а средњу Музичку школу „Коста Манојловић“ у Земуну, у одељењу за таленте у класи Марије Јокановић, редовног професора Факултета музичке уметности
у Београду. Основне академске студије завршио је на ФМУ у Београду 2015. године у истој
класи, где је и на мастер студијама. Учесник је
бројних међународних и републичких такмичења и фестивала на којима осваја прве награде. Још од ниже музичке школе је наступао као солиста уз пратњу Нишког симфонијског
оркестра. Од фебруара 2009. године је члан Омладинског оркестра средње-европске иницијативе (CEI Youth Оrchestra), под диригентском палицом Игора Коретија. Са овим оркестром је наступао у многим концертним
дворанама (Милано, Рим, Катанија, Венеција, Букурешт и др). Године 2011. у Галерији САНУ у Београду одржао је солистички концерт, а на Међународном такмичењу гудача у Сремској Митровици осваја Прву награду и титулу лауреата.
Наступао је као солиста са камерним саставом Гудачи Св. Ђорђа. Августа 2012. и 2013. године учествовао је на међународној турнеји камерне музике COLLUVIO и том приликом наступао у Бечу, Минхену, Љубљани, Сплиту, Сарајеву и Београду. Крајем 2012. године као представник свог факултета учествовао је као солиста на затварању А - ФЕСТА у Новом Саду. Школске 2013/ 14 и 2014/15 године проглашен је за најбољег студента гудачког одсека на ФМУ и добитник је награде из Фонда „Мери Жежељ-Мајер“. Прошле године је освојио Прву награду на Међународном такмичењу гудача Петар Коњовић. Ове године био је финалиста Међународног такмичења Музичке омладине и добитник је награде публике. Члан је оркестра гудача Лола класик под вођством Љубише Јовановића и камерног оркестра Гудачи Св.Ђорђа. Усавршавао се на мајсторским курсевима познатих виолиниста, међу којима су: Роман Симовић, Стефан Миленковић, Уто Уги, Игор Корети, Дебора Нептаун, Илија Маринковић, Кен Аисо и други. Свира на виолини из 1893. године.
Наступао је као солиста са камерним саставом Гудачи Св. Ђорђа. Августа 2012. и 2013. године учествовао је на међународној турнеји камерне музике COLLUVIO и том приликом наступао у Бечу, Минхену, Љубљани, Сплиту, Сарајеву и Београду. Крајем 2012. године као представник свог факултета учествовао је као солиста на затварању А - ФЕСТА у Новом Саду. Школске 2013/ 14 и 2014/15 године проглашен је за најбољег студента гудачког одсека на ФМУ и добитник је награде из Фонда „Мери Жежељ-Мајер“. Прошле године је освојио Прву награду на Међународном такмичењу гудача Петар Коњовић. Ове године био је финалиста Међународног такмичења Музичке омладине и добитник је награде публике. Члан је оркестра гудача Лола класик под вођством Љубише Јовановића и камерног оркестра Гудачи Св.Ђорђа. Усавршавао се на мајсторским курсевима познатих виолиниста, међу којима су: Роман Симовић, Стефан Миленковић, Уто Уги, Игор Корети, Дебора Нептаун, Илија Маринковић, Кен Аисо и други. Свира на виолини из 1893. године.
Вук Божиловић је рођен је 1993. године у Београду. Музику је почео да учи у четвртој години у Музичкој школи „Даворин Јенко“ у Београду, а наставио у Музичкој школи „Петар Коњовић“ у класи Милене Матијевић. Средње музичко образовање стиче у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну у класи Ирене Опаров Добриле. Сарађивао је са реномираним
професорима и пијанистима као што су
Александар Сердар, Александар Маџар, Игор
Ласко, Арбо Валдма, Барух Меир, Ијан Џонс и други. Лауреат је такмичења Јосип Славенски у Београду 2010. године као и Михаило Вукдраговић у Шапцу 2011. године, а исте године освојио је
и прву награду на Републичком такмичењу у Београду. Лауреат је такмичења Даворин Јенко у Београду 2012. године,
као и Међународног такмичења у Нишу. Финалиста
је Такмичења Гварнеријус и полуфиналиста Такмичења Исидор Бајић у Новом Саду 2012. године.
У оквиру ревије Шопенове музике освојио је 2. место. У априлу 2014. године, у
Великој Сали Коларчеве
задужбине, Вук је, под палицом Бојана Суђића и у пратњи оркестра ФМУ, извео Први клавирски концерт у е-молу Ф. Шопена. Студент је четврте године студија на Факултету музичке уметности у Београду у класи Лидије Станковић.
Ненад Ивовић рођен је у Београду
1993. године. Клавир је почео да учи у својој четвртој години у класи Милице
Васиљевић. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи
Невене Поповић, као најмлађи и најуспешнији студент у генерацији. Освојио је
преко 15 награда на републичким и међународним такмичењима као што су:
Међународно клавирско такмичење Николај Рубинштајн у Паризу 2006. (I награда),
Републичко такмичење ученика музичких школа Србије 2007. (I награда, лауреат
такмичења), Међународно такмичење Исидор Бајић у Новом Саду 2008. (II награда),
Европско музичко такмичење Citta di
Moncalieri у Италији 2010. (II награда), Међународно такмичење Аријане Кац у Тел Авиву 2015. (II
награда), Међународно такмичење Јакоб Флиер у Њујорку 2015. (III награда).
Победник је великог међународног конкурса у Санкт Петербургу Step Towards
Mastery 2013. године, где је поред прве награде у највишој категорији освојио и
награду за најбоље извођење дела руског композитора као и EMCY специјалну
награду за изузетно извођење. У финалу тог такмичења наступио је са Петроградском
филхармонијом. Добитник је награде Факултета музичке уметности из фонда „Олга
Михаиловић“ као најталентованији пијаниста. Такође, полуфиналиста је такмичења
Музичке омладине 2014. и добитник
награде за најбоље пласираног пијанисту из Србије.
Наступао је на концертима широм
Србије, у Босни и Херцеговини, Израелу, Русији, Сједињеним Америчким Државама.
Међу тим концертима се издвајају и два веома успешна реситала одржана у
Александрији и Каиру, а на позив Европске организације за младе музичаре EMCY,
као и солистички концерт у Ајндховену. Био је учесник највећих пијанистичких мајсторских курсева у
Израелу и Америци, где је сарађивао са најеминентнијим пијанистима и
професорима светске пијанистичке школе као што су: Дмитри Башкиров, Емануел
Красовски, Татјана Зеликман, Виктор Деревијанко, Алон Голдштајн, Александар
Торадзе, Владимир Фелцман, Владимир Овчињиков, Александар Корсантиа и други.
Такође, сарађивао је и са једним од најпознатијих пијаниста данашњице, Андрашем
Шифом. Јуна прошле године, завршио је мастер студије у класи Емануела
Красовског на Високој школи за музику „Бухман-Мехта“ на Универзитету у Тел
Авиву. Тренутно ради као професор клавира у музичкој школи „Станковић“ у
Београду.
Петак, 21. октобар
у 20.00, Коларчева задужбина
МУШКИ ХОР „ОПТИНА ПУСТИЊА“, Санкт Петербург
Уметнички директор и диригент: АЛЕКСАНДАР СЕМЈОНОВ
Солиста: ВЛАДИМИР МИЛЕР, басо профондо –
солиста Капеле Глинка и Маријинског театра
Достојно јест
Здравица
Почетни псалам
Достојно јест
Дмитри Бортњански: Херувимска песма
Павел Чесноков: Спаси, Боже, људи Твоја
Константин Шведов: Благослови, душе моја, Господа
На Гору Сион; Нека се
радује душа твоја о Господу; Тон Деспотин
Павел Чесноков: Блажен муж
Исаије, ликуј
Георги Свиридов: Душа чезне за небесима
Георги Свиридов: Света
љубав
Легенда
о 12 разбојника
Михаил Глинка: Венецијанска ноћ
Александар
Свешњиков: Није то бела бреза
Николај Римски-Корсaков:
Бумбаров лет
Излазим
на пут ја усамљен
Иза
острва на стрежењ (Стењка Разин)
Степа свуда степа
Гори, гори моја звездо
Једнолично звоне прапорци
Мушки
хор Оптина пустиња је основан 1996. године у храму Успења Пресвете Богородице
на Васиљевском острву у Санкт Петербургу, који је 1991. године постао подворје
Оптине пустиње. На богослужењима хор пева према кијевском напеву XVII века,
којим су биле одштампане једногласне богослужбене књиге. Поред транскрипција
староруског вишегласја хор изводи сопствене композиције и композиције писане „у стилу“, а такође и најинтересантнија дела црквених
композитора.
Током
две деценије стваралачког рада хор Оптина пустиња је постао стални учесник
руских и иностраних фестивала. У Петербургу хор континуирано наступа у водећим
концертним дворанама: у Малој и Великој дворани Филхармоније, дворани Академске
капеле, Великој дворани „Октобарски“ и др. Такође је до сада
наступио у више од 25
градова широм Русије, од Москве до Јужно-Сахалинска. Хор Оптина пустиња је
гостовао у Мађарској, Немачкој, Холандији, Шпанији, Италији, Кини, Колумбији,
Норвешкој, Србији, Црној Гори, Финској, Француској, Шведској, Естонији,
Украјини. И поред изузетних акустичких својстава
најбољих концертних дворана, стари напеви звуче посебно импресивно када се певају у
старим црквама као што су: Успенски храм московског Кремља, у Саборном храму
Свете Софије у Кијеву и Новгороду и у краткотрајној престоници за време Ивана
Грозног - Александровој Слободи. Од оснивања, Хор је објавио 15 компакт дискова.
Оптина
пустиња представља нетакнуте области музичке културе, негујући историјске и
уметничке паралеле различитих праваца и стилова црквене музике. У историјском
музеју Регензбурга, 2008. године одржали су програм „Појање древне цркве“, који
је укључивао оригиналне грегоријанске, амброзијанске, византијске, јерменске и
грузијске напеве V – XV века. Хор Оптина пустиња је 2008.
године заједно са белгијским диригентом Полом ван Невелом (оснивачем и
диригентом Хојглас ансамбла)
представио програм Ars Antiqua & Ars Nova, у који су ушла појања XIII-XVI века композитора старофранцуске и фламанске
школе. У Малој дворани Филхармоније хор је извео програм „Напеви Хора црквених
појаца при Царском двору“. У тај програм су сврстани напеви које је изнедрила
најпознатија појачка традиција, пропраћени музичко-историјским коментарима
посвећених епохи владавине Ивана III, Ивана IV, Фјодора Ивановича, Алексеја Михајловича и
Петра I.
Субота, 22. октобар
у 12.00 Коларчева задужбина
АУТОРСКИ КОНЦЕРТ
ВЕРЕ МИЛАНКОВИЋ
СИМФОНИЈСКИ
ОРКЕСТАР УМЕТНИЧКОГ АНСАМБЛА МО „СТАНИСЛАВ БИНИЧКИ“
Диригент: ПАВЛЕ МЕДАКОВИЋ
Клавирски концерти
за децу-солисте
Позоришне фанфаре,
посвећене великој годишњици Вилијама Шекспира
Гусари из кутије,
водич кроз оркестар
Вера Миланковић редовни је
професор Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Оснивач
је и руководилац међународног Педагошког форума сценских уметности, годишњег
скупа педагога музичких и сценских уметности свих нивоа образовања. Излаже на
ESCOM (European Society for Cognitive Sciences of Music), ICMPC (International
Conference of Music Perception and Cognition), SRPMME (Society for Research in
Perception of Music and Education) и CIMO (Conference of Interdisciplinary
Musicology), ISME (International Society for Music Education).
Члан
је Удружења композитора и Удружења музичких педагога Србије, Уређивачког одбора
"Вукове задужбине" и
Културно-просветне заједнице Београда.
Добитница је награда „Златни Беочуг“ (2008) и „Музика
класика“ (2014) за примењену музику.
Субота,
22. октобар у 20.00, Опера и театар „Мадленианум“
Стеван Христић – СУТОН, национална опера (1925)
Премијера реконструисане и употпуњене верзије са
балетским чином
Либрето: Стеван Христић, према драми Ива Војновића (2. део „Дубровачке трилогије”)
Режија: НЕБОЈША БРАДИЋ
Диригент: ВЕСНА ШОУЦ
Солисти:
Мара Никшина Бенеша (68 година),
дубровачка племкиња, контраалт – НАТАША ЈОВИЋ ТРИВИЋ
Маде (42 године), њена кћерка,
сопран – ДРАГАНА ПОПОВИЋ
Оре (36 година), њена кћерка,
сопран – БРАНИСЛАВА ПОДРУМАЦ
Павле (27 година), њена кћерка,
сопран – ДУШИЦА БИЈЕЛИЋ
Ката (60 година), слушкиња,
мецосопран – АЛЕКСАНДРА АНГЕЛОВ
Сабо Шишков Прокуло (62 године),
дубровачки племић, тенор – ЉУБОМИР ПОПОВИЋ
Луцо Орсатов Волцо (78 година),
дубровачки племић, бас – МИОДРАГ МИША ЈОВАНОВИЋ
БАЛЕТСКИ АНСАМБЛ
Премијера опере српског композитора Стевана
Христића, Сутон, у продукцији Опере и
театра „Мадленианум“, носи одлике изузетног подухвата, који је трајао пуне две
године. У том периоду, захваљујући напорима Музиколошког друштва Србије, урађен
је препис и редакција партитуре, као и клавирског извода ове опере, која је у
Београду последњи пут изведена још 1954. године, у Народном позоришту.
Сутон је
камерна опера, без хора, и друго је оперско дело српског композитора које је
доживело сценско извођење у Београду (прво је било На уранку Станислава Биничког). Опера је написана 1923, а
премијерно изведена 1925. године.
Овом приликом, први пут ће бити сценски изведен балетски дивертисман,
који је Христић написао током 1953. и 1954. године. Овај балетски „чин“ се дуго
сматрао изгубљеним – од њега је свих ових година постојао само снимак
у Фонотеци Радио Београда. Једина два извођења опере Сутон у
новије време, у Српском народном позоришту у Новом Саду, 1994. и 2001. године,
била су без балетског чина.
Опера Сутон
Стевана Христића, његова једина довршена опера, заступа посебну
естетску позицију у историји српске сценске музике, здружујући искуства
веристичке музичке драме и елементе импресионистичког музичког језика. Реч је
о једној од најбољих српских опера уопште, из пера једног од најистакнутијих
композитора у времену после Стевана Мокрањца.
Око ове опере преплеле су се судбине и имена
тројице академика, Стевана Христића, Ива Војновића – будући да је Сутон средишњи део његове Дубровачке трилогије – и Јована Дучића,
чија је песма Снови саставни део
партитуре и послужила је за једну од водећих арија.
Стеван Христић рођен је у Београду 1885. године. Школовао се на чувеном
Лајпцишком конзерваторијуму. Пре Првог светског рата боравио је и у Москви,
Паризу и Риму. Упознат са музичко-стилским тенденцијама међуратне Европе, и
ослањајући се на традицију српског музичког романтизма и националне боје,
створио је посебан музички језик који је био мешавина фолклорних,
касноромантичарских, импресионистичких елемената, због чега је његова музика
била блиска и широј публици.
Његов најзначајнији допринос развоју културног живота Србије било је
оснивање и вођење Београдске филхармоније. Такође је био управник Београдске
опере у периоду од 1924. до 1935. године. Био је један је од оснивача и првих
професора Музичке академије (данас Факултета музичке уметности) 1937. године, а
неко време је био и њен ректор.
Након Другог светског рата, учествује у оснивању Удружења композитора
Србије. Био је један од његових првих председника, а и први председник Савеза
композитора Југославије.
Најзначајније композиције Стевана Христића су балет Охридска легенда, ораторијум Васкрсење,
опера Сутон и Опело у бе-молу.
Преминуо је у Београду 1958. године.
Недеља, 23. октобар
у 12.00, Етнографски музеј
Концерт изворне групе ЦРНУЋАНКA, Горњи Милановац
Изворна певачка група Црнућанка једна je од најстаријих
изворних певачких група у Србији. Група је основана на предлог књегиње Љубице
Обреновић, супруге кнеза Милоша Обрановића 1812. године у селу Горња Црнућа,
општина Горњи Милановац.
У свом саставу има женску и мушку
певачку групу. Оба састава тренутно имају по тринаест
чланова. Вођа женске певачке групе је Олга Красојевић, а мушке певачке групе
Душан Јаковљевић.
Од оснивања до данас, са мањим
прекидима, ова група успешно проноси традиционално изворно народно певање свога
краја.
Група је добитник Европске златне
плакете за уметност, додељене у Хамбургу 1976. године. Исте године мушка
певачка група наступала је у Америци поводом 200 година државности САД. Такође,
носилац је Златне плакете поводом 200 година од Другог српског устанка у
Такову, коју је доделила Општина Горњи Милановац 2015. године.
На такмичарским фестивалима увек
заузима високо рангирана места.
Понедељак, 24.
октобар у 20.00, Саборна црква
БЕОГРАДСКИ КАМЕРНИ ХОР
Диригент: ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ
Алексеј Љвов: Вечери твојеја тајнија
Kорнелије Станковић: Господи возвах; Да исправитсја (Осмогласник 2. глас)
Коста Манојловић: Тебе
појем
Владимир Соколов: Величит
душа моја господа
Павел Чесноков: Совјет превјечнији
(Благовестна стихира)
Павел Чесноков: Спасеније содјелал
Aпостол Струмски: Великое
славословие
Владимир Милосављевић: Молитва Давидова (50. псалм)
Павел Чесноков: Спаси Боже људи твоја
Стеван Мокрањац: Опело
Београдски камерни хор ове године обележава 20 година рада. Његови чланови од оснивања су истакнути професионални
уметници.
Већ првим концертима хор је, у уметничком свету, стекао углед веома квалитетног
ансамбла.
Београдски камерни хор је одржао више
од 120 концерата у земљи и иностранству, између осталог наступајући на
фестивалима као што су БЕМУС, Међународна трибина композитора, Мокрањчеви дани, БЕЛЕФ итд.
Поред бројних наступа у земљи, хор
је наступао и у Русији, Чешкој, Немачкој, Грчкој, Мађарској,
Белорусији, Црној Гори и БиХ. Међу најважнијим наступима ансамбла су концерти на Московском Пасхалном
фестивалу 2004,
концерт у Атини, Белорусији; Берлинском
џез фестивалу и
Брну.
Београдски камерни хор је 1997. одржао први Васкршњи концерт у
Београду и тако, после дугог низа година, обновио традицију обележавања овог значајног
хришћанског празника у нашем главном граду. Овом ансамблу је 2009. године припала
и част да одржи први концерту у Крипти Патријараха у Храму
Светог Саве.
На репертоару Београдског камерног
хора је велики број композиција духовне музике, вокална и вокално-инструментална
дела европског музичког наслеђа, као и дела савремених композитора.
Владимир Марковић је диригент Београдског камерног хора од његовог
оснивања 1996. године. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду.
У својој 45 година дугој професионалној каријери постигао је значајне резултате
у многим областима музике којима се бавио, као инструменталиста и вокални
солиста у ансамблима за рану музику Ренесанс и Арс Нова, као солиста хора „Бранко
Крсмановић“ и дугогодишњи члан
Хора РТС; као аутор, продуцент, аранжер и
диригент у поп музици.
Бави се и писањем музике за филм, телевизију и позориште.
Дуго година ради и као музички продуцент. Од 2001. до 2006. био
је директор и главни
и одговорни уредник издавачке куће ПГП РТС.
Владимир Марковић је добитник више
награда и признања за своје музичко стваралаштво.
Уторак, 25. октобар
у 20.00, Свечана сала Скупштине града
РАТИМИР
МАРТИНОВИЋ, клавир
Клавирска музика
Василија Мокрањца
Идеална комбинација интелекта, технике и страсти, рафинираност
тушеа, савршена техника, концентрација и контрола, изузетан динамички потенцијал,
оригиналне идеје и неконвенционалност интерпретације обезбеђују Ратимиру Мартиновићу,
према мишљењу критичара, једно од водећих места међу пијанистима своје генерације.
Рођен је у Котору, где је завршио ниже музичко образовање.
Школовање је наставио у Новом Саду на Академији уметности у класи Кемала Гекића.
Дипломирао је 1999, а магистрирао 2002. године, са захтевним реситалским
програмима.
Сарађивао је са познатим педагозима и пијанистима као што
су Карл-Хајнц Камерлинг, Хироко Накамура, Жак Рувије, Арие Варди, Серђо
Пертикароли и многи други.
Од своје дванаесте године наступио је на преко седам стотина
реситала, камерних концерата и концерата са оркестром свирајући у већини европских
земаља, Русији, САД, Мексику, Канади, Аргентини, Јапану, Кини и Тајланду.
Гостовао је на најзначајнијим концертним подијумима у Њујорку, Риму, Лондону, Паризу,
Прагу, Београду, Шангају, Сеулу, Буенос Аиресу, Тајпеју, Токију, Пекингу, Истанбулу,
Москви, Санкт Петерсбургу, Салцбургу, Хелсинкију, и др. Редовно наступа на
престижним музичким фестивалима.
Мартиновић је као солиста наступио са преко шездесет различитих
симфонијских и камерних оркестара широм света, сарађујући са диригентима као што
су Александар Рахбари, Андрес Мустонен, Емил Табаков, Петер Сундквист, Давид
Порселајн, Вилијам Нол, Александар Островски и бројни други.
Оснивач је и члан КоторАрт трија, заједно са виолинистом
Романом Симовићем и кларинетистом Александром Тасићем.
Добитник је првих награда на такмичењима у земљи и иностранству, као и друштвених и универзитетских
признања. Снимао је за бројне ТВ и радио куће у земљама региона и иностранству.
Објавио је два компакт-диска.
Један је од оснивача Фестивала КоторАрт и директор музичког
програма „Дон Бранкови дани музике“.
Запослен је у звању редовног професора за главни предмет
клавир на Академији уметности у Новом Саду.
Среда, 26. октобар
у 20.00, Коларчева задужбина
СИМФОНИЈСКИ
ОРКЕСТАР РТС
Диригент: БОЈАН СУЂИЋ
Солисти: ИРEНА ЈОСИФОСКA, виолончело, БОЈАНА ПЕКОВИЋ, гусле, МАРКО КОВАЧ, клавир, НЕБОЈША МАКСИМОВИЋ, клавир
Василије Мокрањац: Лирска поема
Дејан Деспић: Recitativo e
Passacaglia funebre, за виолончело и
гудачки оркестар
Иван Јевтић: Симфонијска поема 1804, за симфонијски оркестар и гусле
Марко Ковач: Концерт за клавир и оркестар – поруџбина БЕМУС-а, прво извођење
Станојло Рајичић: Концерт за клавир и оркестар бр. 3
Ирена Јосифоска рођена је 1996.
године у породици музичара. Виолончело је почела да свира са 5 година у класи
своје мајке Јудит Нидерхолцер Јосифоске, у музичкој школи „Исидор Бајић“ у
Новом Саду, затим је наставила школовање на Академији уметности у Новом Саду у класи
Марка Милетића, а од прошле године је студент на Високој школи за музику у
Детмолду у класи Ксеније Јанковић.
Освојила је око 50 највиших награда и признања на
разним такмичењима у земљи и иностранству. На Међународном такмичењу Музичке
омладине 2015. године, као
најмлађи учесник, била је финалиста, добитник награде публике и више
специјалних награда.
Добитница је више признања, као што су Светосавска награда, Покрајинска
награда, Златно звонце,
Награда Станојло Рајичић за најуспешнији концерт у
сезони 2009/2010 одржан у Галерији САНУ у Београду, Арт Линк Societe Generale награда и Награда УМУС-а. Победница
је и конкурса клуба “СУПЕРСТЕ” Ерсте
банке у области уметности.
Остварила је око 500 јавних наступа широм Европе и у
региону, међу којима су реситали, солистички наступи уз пратњу еминентних
оркестара као што су: Симфонијски национални оркестар
Италије, Виртембершка филхармонија Ројтлинген, Војвођански
симфонијски оркестар, Београдски гудачки оркестар Душан Сковран, Европски омладински CEI
оркестар, Новосадски
камерни оркестар, Суботичка филхармонија, Бањалучка филхармонија, Омладински
оркестар округа Норфолк, Зрењанински камерни оркестар и
Симфонијски оркестар РТС.
Учествовала је на разним фестивалима и у више
пројеката у Немачкој, Аустрији, Шпанији, Црној Гори, Словенији и Србији.
У априлу 2014. њен први ЦД издала је шведска музичка
куће А-records, а у септембру исте
године је Арт Линк и Societe Generale банка
издали су још један.
Сарађивала је са еминентним уметницима као што су:
Хајнрих Шиф, Иври Гитлис, Андреа Либеркнехт, Даг Јенсен, Мари-Луиз Нојнекер,
Јоханес Мајзл.
Своје композиције посветили су јој композитори Тибор
Хартиг, Дејан Деспић, Светозар Саша Ковачевић и Александар Вујић.
Бојана Пековић (1997) једина
je афирмисана уметница у свету која свира српски традиционални инструмент
гусле. Потиче из музичке породице која је потпуно посвећена друштвеним
активностима у националној култури. Завршила је нижу музичку школу, одсек за клавир и гусле, а потом Средњу музичку школу „Стеван Мокрањац“ у Краљеву, етномузиколошки
одсек - свирање традиционалних инструмената и етно певањe. Тренутно студира на Факултету музичке уметности у Београду,
етномузиколошки одсек. Њена музичка и уметничка каријера почиње од раног детињства. Од тада, она је учествовала на скоро 700 различитих
манифестација у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Словенији, Русији,
Словачкој и Немачкој. Наступала је на више од стотину телевизијских и радио
емисија. Много пута награђивана је на такмичењима. Свој први
солистички ЦД издала је 2008.године са свега
11 година. Била је гост на многим ЦД издањима других гуслара.
Марко
Ковач, композитор и пијаниста ("само још да диригује", приметио је Бојан Суђић) је рођен 1990. године у Требињу, где је завршио нижу музичку школу.
Средњу музичку школу, клавирски одсек, завршио је у Подгорици, у класи Анке
Асановић. Освајао је награде на републичким и међународним такмичењима младих
пијаниста. Завршио је основне и мастер академске студије композиције на
Факултету музичке уметности, у класи Исидоре Жебељан. Његова музика је извођена
у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, у оквирима фестивала: Чело фест,
Котор арт, КоМА, ФЕСТУМ, Lasciar
Vibrare... Наступа и
као пијаниста изводећи своја и дела својих колега.
Похађао
је бројне мајсторске курсеве из клавира и композиције, код Оксане Јаблонске,
Микелеа Росетија, Кјоко Хашимото, Веи Ји Јанга, Јурија Кота, Владимира Крпана,
Јокут Михајловић, Нинослава Живковића, Александра Сердара, Ратимира Мартиновића
и других.
Небојша
Максимовић (Београд, 1979) је са две године почео да свира клавир, а са четири године је примљен у МШ
„Јосип Славенски” у класу Гордане Јовановић. Средњу МШ „Мокрањац“ завршио
је у класи Олге Јовановић 1994. као најбољи ученик у генерацији. Исте године,
са петнаест година, примљен је на Факултет музичке уметности у Београду у класу
Мирјане Шуице – Бабић.
Дипломирао је 1999. са наградом за најбољи успех из клавира на ФМУ у Београду у
класи Невене Поповић, а потом и магистрирао 2004. године, у истој класи, са највишим оценама. Магистрирао је и на Академији Санта Чечилија у Риму код
Серђа Пертикаролија 2006. са највишим оценама као стипендиста Владе Републике
Италије. Завршио је
мајсторске курсеве код еминентних
пијаниста и педагога Лазара Бермана, Ђованија Умберта
Батела, Серђа Пертикаролија
и Нине Макарове. Докторирао је у октобру 2009. на ФМУ у
Београду у класи Невене Поповић, одбранивши први
уметнички докторат у тој институцији.
Током
школовања освојио је многобројне значајне награде у земљи и иностранству, међу
којима се издвајају прве награде на такмичењима у Београду и у Нишу, две треће
награде на међународном такмичењу у Риму (1995. и 1998), специјална прва
награда са максималним бројем бодова на међународном такмичењу Петар Коњовић у
Београду 1997, трећа награда на међународном такмичењу у Атини 1999, прва
награда на међународном такмичењу ЕПТА 2001. у Београду, награда за најбољи концерт сезоне у Галерији САНУ у
Београду 2002, као и велики број других награда и
признања у земљи и иностранству.
Јавно
наступа од своје четврте године на концертима, као и на радију и телевизији за
које је начинио више трајних снимака. Одржао је више стотина солистичких реситала и наступао као солиста са оркестрима у свим значајним салама у Србији, Црној
Гори, Републици Српској, Италији и Грчкој, као и на фестивалима као што су БЕМУС, А темпо, Димитрион у Солуну, Опера Барга у
Италији и многим другим.
Био је ангажован као демонстратор на ФМУ од 2002.
до 2006. године. Након тога је радио као професор клавира у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду до 2008. Од 2008. до 2009. године био је доцент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Од 2009. био је наставник на ФМУ у Београду, а од 2012.
ради као доцент на истом факултету.
Петак, 28. октобар
у 20.00, Коларчева задужбина
ВОЈВОЂАНСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР
Диригент: ЕМИЛ ТАБАКОВ
Солиста: ДРАГАН ЂОРЂЕВИЋ, виолончело
Дмитриј Шостакович: Концерт бр. 1 за виолончело и оркестар
Сергеј Рахмањинов: Симфонија бр. 2
Драган
Ђорђевић Сузуки школовање започиње у родној Ћуприји, у Школи за музичке таленте, прво по Сузуки методи, а потом код Реље Ћетковића. Студирао је на
Факултету музичке уметности
у Београду у класи Сандре Белић. У току свог школовања на Гилдхол
школи за музику и драму у Лондону, у класи Стефана
Попова свирао је у Лондонском симфонијском оркестру и био
гостујући соло челиста Royal Northern Symphony. Усавршавање наставља у класи
Јанг Чан Чоа на Високој школи за музику у Есену. Један
од главних приоритета за Ђорђевића био је усавршавање код реномираних челиста и педагога попут Мише Мајског, Бориса Пергаменшчикова, Дејвида Такена, Давида Григоријана, Наде Кецман, Тобијаса Кјунеа,
Станислава Аполина, као и са члановима квартета Велинџер, Такач,
Мелос и Албан Берг.
Ђорђевић је лауреат међународних
такмичења попут Антонио Јанигро, Markneurkirchen, Jeunesses
Musicales у Београду и добитник многих
других специјалних награда.
Као солиста и камерни музичар наступа широм
Европе на међународним фестивалима: BBC PROMS, Фестивал Д'Овер сир Оаз, City of London Festival, Охридско лето, БЕМУС, Фестивал Шлома
Минца у Сион Валеу, Лауреати Катје Попове, НИМУС, Загребачке љетње вечери, НОМУС, Котор-Арт, Међународни ЧЕЛО ФЕСТ у Београду...
Наступао је са Bergische
Symfoniker, Београдском филхармонијом, Камерном филхармонијом Amade, Симфонијским оркестром РТС, Оркестром Kамерата
Сербика, Бамбершким каменрим
оркестром, Војвођанским симфоничарима, Нишким
симфонијским оркестром,
Гудачима Св. Ђорђа, Македонском
филхармонијом, Симфонијским оркестром РТВ Словеније, Симфонијским оркестром југоисточне
Европе, Плевенском филхармонијом, БГО Душан Сковран итд.
Сарађивао је са уметницима
као што су Шломо
Минц, Итамар Голан, Тен Дан, Михаил Шербахов, Минчо Минчев, Џон Адамс, Ен Шао, Питер
Скалтроп, Роман Симовић, Лесли Хауард, Немања Радуловић и многи
други.
Веома
је посвећен и камерној музици и члан је
гудачког квартета Рубикон.
На
позив Валерија Гергиева 2011. постаје гостујући соло челиста
Симфонијског оркестра Маријинског театра.
Следи Награда Концертне
дирекције Загреб, наступ на реситалу са
пијанистом Владимиром Милошевићем у концертној сали Маријинског театра и концерт са квартетом Рубикон на City of London фестивалу.
Драган
Ђорђевић је професор виолончела на Факултету музичке уметности у Београду, а од
2015. године и уметнички директор Школе за музичке таленте у Ћуприји. Сузуки свира на виолончелу Џејмса и Хенрија Бенкса из 1797.
године.
Емил
Табаков је светски признат диригент. Дириговао је оперске продукције у Театру
Ла Фениче, Театру Ређо у Торину, концерте симфонијске музике са Националним
оркестром Француске, Филхармонијским оркестром Француског радија, Orchestre National d'Ile de
France, Националним оркестром Лила, Националним оркестром Лорена, oркестрима
Авињона, Кана, Нанта, Симфонијским оркестром Арене из Вероне, Симфонијским
оркестром Чајковски Московског радија, Московском филхармонијом, Оркестром Нове
Русије, Новом филхармонијом
Вестфалена, Симфонијском оркестром Бохума, филхармонијама Сеула, Токија,
Букурешта (Жорж Енеску), Атине и
Београда, као и симфонијским оркестрима Рио де Жанеира, Сао Паола, Мексико
Ситија, Монтереја, Истанбула и Анкаре.
Његов
репертоар је огроман, показује разноврсност стилова од класичног и романтичног
до дела савремених аутора.
Снимци које је начинио значајни су и укључују комплетне Малерове
симфоније на 15 ЦД-ова, све Брамсове симфоније, увертире, Немачки реквијем и
клавирске концерте, комплетне Скрјабинове симфоније, као и Бетовенове клавирске
концерте. Ту су још и дела Бартока, Вердија за куће Balkanton, Elan, Capriccio Delta, Mega-Music,
Pentagon, Gega-New и Emi.
Добитник
је престижних националних музичких
награда.
Наследник
Војвођанских симфоничара, оркестар је од фебруара 2011. формиран као
Војвођански симфонијски оркестар, организован по принципу ансамбла „стађоне“.
До сада је остварио близу 100 концерата, достигавши значајан ниво музицирања и
добре интерпретативне стандарде.
У
протеклом периоду успешно је извео преко 70 премијерних програма, с учешћем
светски признатих домаћих и страних диригената. Од реномираних гостујућих
уметника међународне музичке сцене с којима је сарађивао, важно је споменути
маестре као што су Саулијус Сондецкис, Марко Паризото, Матс Лиљефорс, Маркус
Пошнер, Лижија Амадио, Франческо Ла Векија, Младен Тарбук, те активне солисте
међу којима су били Валериј Ојстрах, Сипријен Кацарис, Александар Маџар, Рита
Кинка, Јасминка Станчул, Немања Радуловић, Гзавије Филипс, Жан-Марк Филипс
Варжабедијан, Николас Алтштет, Франсоа Салке и још низ такође изванредних
интерпретатора.
По
својој позицији у матичној средини оркестар редовно учествује на Новосадским
музичким свечаностима. Јула 2014. војвођански симфоничари су први пут
закорачили у међународне воде и представили се на 60. Сплитском љету и 65.
Дубровачким љетњим играма. Оба фестивалска концерта позитивно су оцењена у
писаним и електронским медијима, док је млади виолиниста Марко Грацијани,
солиста у Концерту за виолину и оркестар
Петра Чајковског, добио за своју интерпретацију награду Јудита, дневног листа Слободна
Далмација. Најзад, најновије признање ансамблу стигло је од часописа Музика класика, чији жири му је за
успешност деловања у 2014. доделио награду за оркестар године. У новембру 2015.
оркестар је први пут запажено музицирао у великој дворани Коларчеве задужбине у
Београду.
Субота, 29. октобар
у 20.00, Коларчева задужбина
БОРИС БЕРЕЗОВСКИ, клавир
Лудвиг ван Бетовен: Соната у Ес-дуру, оп. 27/1
Бела Барток: Три
етиде; Соната
Едвард Григ: Лирски
комади (избор)
Игор Стравински: Соната; Три фрагмента из балета Петрушка
Борис Березовски изградио је сјајну репутацију захваљујући снази свог виртуозитета и јединственоj осећајности.
Рођен у Москви, Березовски је студирао на
Конзерваторијуму „Чајковски“ код Елисо Вирсаладзе, а приватно се усавршавао
и код Александра Саца. Након лондонског дебија у Вигмор Холу 1988, The Times га је окарактерисао као
уметника изузетног потенцијала, музичара очаравајућег виртуозитета и
невероватне снаге. Две године касније, 1990, освојио је Златну медаљу на
Међународном такмичењу Чајковски у
Москви.
Борис Березовски редовно наступа као солиста са најеминентнијим оркестрима као што су Берлинска филхармонија, Државна капела Дрезден, Оркестар
Маријинског театра, Њујоршка филхармонија, НХК Симфонијски оркестар, Париски
оркестар, Минхенска филхармонија, Руски национални оркестар, Ротердамска
филхармонија, ББЦ Симфонијски оркестар, Бирмингемски симфонијски оркестар,
Француски национални оркестар, Немачки симфонијски оркестар из Берлина итд.
Такође често наступа у оквиру најпрестижнијих међународних концертних сезона,
као и на највећим међународним фестивалима.
Партнери у извођењу камерне музике су му Вадим
Рјепин и Квартет Бородин. Трио Бориса
Березовског, Дмитрија
Махтина и Александра Књазева добитник је награда Diapason d’Or и Choc de la Musique у Француској, Gramophone
у Енглеској и Echo Classic у Немачкој.
Добитник је бројних
дискографских награда у избору Deutschen Schallplattenkritik, Le Monde
de la Musique, Diapason, The BBC Music Magazine и Sunday Independent. Березовски је такође добитник награде часописа BBC Music Magazine za 2006. као
најбољи инструменталиста.
Наступа са најпознатијим
светским оркестрима и диригентима као што су Петербуршка филхармонија и Јуриј
Темирканов, НХК Симфонијски оркестар и Владимир Федосејев, Филхармонија
оркестар и Кристијан Мандеал, Државни академски симфонијски оркестар Светланов
и Александар Ведерников. Борис Березовски приређује реситале у најпрестижнијим
светским концертним салама попут Carnegie Hall у Њујорку, Royal Festival Hall у Лондону, Rudolfinuma у Прагу, Beethovenhalle у Бону,
Велике сале Конзерваторијума Чајковски
у Москви...
Недеља, 30. октобар
у 20.00, Коларчева задужбина
БАВАРСКИ КАМЕРНИ
ОРКЕСТАР
Уметнички вођа и концертмајстор: СРЕТЕН КРСТИЋ, виолина
Солиста: НАТАША ВЕЉКОВИЋ, клавир
Фредерик Шопен: Концерт за клавир и оркестар бр. 2
Френк Бриџ: Свита
за гудачки оркестар
Лудвиг ван Бетовен: Гудачки квартет, оп. 95
Клавир је био центар живота Наташе Вељковић још од њене 4. године. После студија са
Арбом Валдмом у Београду наставила је студије код Паула Бадуре-Шкоде на
Универзитету за музику у Бечу. Своје образовање је наставила код Никите
Магалофа, као и Рудолфа Фиркуснија на Џулијард школи у Њујорку и Харија
Датинера на Женевском конзерваторијуму.
Пре своје 10. године Наташа Вељковић је освојила прве награде на
такмичењима у Капуи и Сенигалији (Италија). Са једанаест година доживела је
сензационални успех изводећи Клавирски концерт у Ге дуру Мориса Равела са
Загребачком филхармонијом. Њена изузетна достигнућа као пијанисте донела су јој
и друге награде. Ту је Прва награда на Међународном такмичењу Клара Хаскил у
Вевеју (Швајцарска), као и Прва награда на такмичењу World
Music Masters
у Паризу. Следила су и признања као што је Награда Орландо за најбољи концерт Дубровачких љетњих игара и Награда
УМУС-а.
Концертна
каријера је водила Наташу Вељковић широм Европе. Успешно је сарађивала са БГО Душан Сковран (турнеје по
Русији и Кини, ЦД издање за ПГП РТС), Гудачима Св. Ђорђа (снимак уживо из 2004.
за ПГП РТС са три Моцартова концерта) и ансамблима као што су Оркестар Романске
Швајцарске, Тонхале оркестар из Цириха, Загребачки солисти, Бечки камерни
оркестар, Бечка камерна филхармонија, Капела Истрополитана, Јаначекова
филхармонија из Остраве, Оркестар РАИ, Словеначка филхармонија, Београдска
филхармонија итд. Много година наступа са Камератом Јаначек. Сарађивала је са
бројним уваженим диригентима као што су: Давид Цинман, Лоренс Фостер, Дмитри
Китајенко, Кристијан Мандеал, Марчело Вијоти, Антони Вит, Давид Шалон, Емил
Табаков, Мартин Зигхарт, Роналд Золман, Павле Дешпаљ итд.
Сретен Крстић је рођен 1953. године у Београду. Почео
је да свира виолину у својој седмој години. Од 1980. године је концертмајстор Минхенске
филхармоније, где је сарађивао са
легендарним шефом-диригентом Серђуом
Челибидакеом. И као солиста је
сарађивао са славним диригентима, међу којима су Серђу Челибидаке, Џејмс Ливајн, Зубин Мехта, Хироши Вакасуги, Хорст Стајн,
Вацлав Нојман или Дмитриј Китајенко, а каријера га води у готово све европске земље, Јапан, САД и Русију. Снимао је за све
радијске и телевизијске куће бивше Југославије, Баварски радио, Западнонемачки
радио, ББЦ , Грчки радио, те за дискографске куће ПГП, Thorofon, Arte Nova Classics
и др. Године 1985. утемељио је Gasteig-Trio
München, 1996. Филхармонијски гудачки секстет, а 1999. Камерни оркестар Филхармонијски
солисти, чији је и уметнички вођа. Исте године постаје и члан Клавирског трија Gelius. Свира на виолини коју је 1760. изградио
Николо Гаљано.
Баварски
камерни оркестар, са пребивалиштем у идиличном бањском граду Бад Брикенау
(БКО), од свог оснивања 1979. године добио је посебан
значај врстом
пројеката које реализује. Оркестар се састоји од
одличних професионалних музичара из Централне Европе који раде на новим пројектима као оркестар и камерне групе. Одржавање
регионалне музичке традиције које чини окосницу њиховог деловања стоји раме уз раме са неконвенционалним извођењима
савремене музике и узбудљивим пројектима у пограничним
подручјима. Посебан фокус је музичко образовање у сарадњи са школама и другим
образовним институцијама.
БКО је радио и ради са бројним
изванредним уметницима
као што су Дејв
Брубек, Јак Лусије, Герхард Полт, Петер Шрајер,
Микис Теодоракис, Мортон Фелдман, Арво Перт, Карл-Хеинц Штокхаузен и Пјер Булез. Недавно су на концертнимј подијумима сарађивали са Нилсом Монкемајером, Данијелом Милер-Шотом, Албрехтом Мајером, Радованом Влатковићем, Сергејем Накарјаковим
и другим реномираним солистима. Од 2012.
Јоханес Месус је главни диригент БКО.
Оркестар је у својој историји нграђен Баварском наградом, Наградом
Фридрих Бауер, Наградом Сименс
за културну промоцију и Награде за културу округа
Доња Франконија. Поред сопствених претплатничких концерата у
Бад Брикенау и наступа у Јужној Немачкој БКО наступа на
традиционалним концертним салама у Немачкој и Европи. Поред тога, радио
продукције и ЦД снимци потврђују свој високи уметнички ниво, његов звук културе
и њену велику флексибилност у репертоару.
Понедељак, 31.
октобар у у 20.00, Коларчева задужбина
ДМИТРИЈ МАСЛЕЈЕВ, клавир – Победник Конкурса Чајковски у Москви 2016.
Доменико Скарлати: Сонате (избор)
Сергеј Прокофјев: Сонате бр. 1, 2 и 3
Сергеј Рахмањинов: Комади (избор)
Франц Лист: Тотентанц
Тријумфални победник XV
Међународног такмичења Чајковски (2015), коме су додељени прво место и Златна
медаља, Дмитриј Маслејев испоставио се као право откриће овог престижног
музичког такмичења. И публика и медији с одобравањем су поздравили једногласну
одлуку жирија, што је заиста редак случај на музичким такмичењима.
Описујући креативни карактер
пијанисте, музички критичари нагласили су прецизност извођења, непогрешиву
технику и осећај за форму (Нева Тајм),
владање свим клавирским техникама (Расискаја
Газета), бриљантност, лиричност, самоувереност и спонтаност стила (Комерсант), и сажели пресуду жирија:
Одлуке Жирија у клавирској категорији биле су прилично искрене и
бескомпромисне. Тешко да је било могуће направити исправнији и поштенији
избор.” (Нева Тајм)
Дипломац Московског
конзерваторијума (класа професора Михаила Петухова), Дмитриј Маслејев је још
као студент био победник многих међународних такмичења, међу њима Tакмичење за
Шопенову награду (2011), на коме је освојио прво место и клавир, као и ангажман
на турнеји по градовима Италије. Наступао је и у Русији, Француској, Румунији и
Немачкој.
У сезони 2014/15 Маслејев се
усавршавао на Међународној музичкој академији на језеру Комо, у Италији.
Уторак, 1. новембар
у 20.00, Коларчева задужбина
ОРКЕСТАР ШКОЛЕ ЗА
МУЗИЧКЕ ТАЛЕНТЕ ИЗ ЋУПРИЈЕ,
Уметнички вођа и солиста: РОМАН СИМОВИЋ, виолина
Солиста: МИЛЕНА СИМОВИЋ, виола
Бела Барток: Румунске
игре
Волфганг Амадеус Моцарт: Концертантна симфонија, К. 364
Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 7
Захваљујући свом бриљантном виртуозитету и урођеној
музикалности, као и непресушној интерпретативној имагинацији, виолиниста Роман
Симовић омиљен је на свим континентима. Наступао је на водећим светским
сценама као што су Баљшој театар и Конзерваторијум Чајковски у Москви, Маријински
театар у Санкт Петербургу, Велика оперска кућа у Тел-Авиву, дворане Викторија у
Женеви, Рудолфинум у Прагу, Барбикан у Лондону, Центар уметности у Сеулу, Григ
у Бергену, Рахмањинов у Москви...
Роман Симовић је добитник награда на бројним међународним
такмичењима, међу којима су и Награда Родолфо Липицер, Сион-Вале, Јамполски и Хенрик Вијењавски, сврставајући га у најбоље виолинисте своје генерације.
Као солиста, Симовић је наступао са водећим светским
оркестрима, укључујући Лондонски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар
Маријинског театра, оркестар Театра Ређио у Торину, Симфонијски
оркестар Нове Шкотске, Камерни оркестар Франц Лист, камерним
оркестрима Камерата Берн, Камерата
Салцбург, Познањском филхармонијом, Прашком филхармонијом, а под
диригентском палицом Валерија Гергијева, Антонија Папана, Данијела Хардинга,
Ђанандрее Носеде, Кристијана Јарвија, Јиржија
Белохлавека, Пабла Херас-Касада, Николаја Знајдера и других.
Роман Симовић је тражени уметник, који редовно наступа на
најугледним фестивалима као што су Фестивал у Вербијеу, Беле ноћи у Санкт
Петербургу, Ускршњи фестивал Валерија Гергијева у Москви, Фестивал у
Дубровнику, Котор Арт, БЕМУС и НОМУС, Фестивал у Сион-Валеу, Фестивал у
Бергену, Зимски фестивал у Москви, Фестивал у Портогруару, Међународни музички
и плесни фестивал у Гранади и други. Сарађује са реномираним уметницима међу
којима су Леонидас Кавакос, Јуђа Ванг, Готје Каписон, Табеа Цимерман, Миша
Мајски, Шломо Минц, Франсоа Лело, Итамар Голан, Симон Трпчески, Жанин Јансен, Џулијан
Рахлин...
Поред активне солистичке каријере, Роман Симовић је и
посвећени камерни музичар. Један је од оснивача признатог гудачког квартета
Рубикон. Као педагог, држи мајсторске курсеве у САД, Великој Британији, Јужној
Кореји, Србији, Црној Гори, Израелу.
Роман Симовић је концертмајстор чувеног Лондонског
симфонијског оркестра. Свира на виолини Антонија Страдиварија из 1709, коју му
је дао на коришћење Џонатан Моулдс, председник Америчке банке.
У концертној сезони 2015/16 Роман Симовић је објавио два
албума са Гудачким оркестром Лондонског симфонијског оркестра (на њиховој
етикети LSO), и снимио је концерте Чајковског и Глазунова са Гергијевим и
Оркестром Маријинског театра.
Милена Симовић је рођена у
Београду, где је завршила основне и мастер студије на ФМУ у класи професорке Маје Јокановић са којом је касније наставила и специјалистичке студије.
Године 2011. је
завршила мастер
студије на Гилдхол школи за музику и драму у
Лондону у класи Кшиштофа Смијетане.
За време студија Милена је сарађивала
са диригентима као сто су Сер Колин Дејвис, Валериј Гергијев, Густаво Дудамел и други.
Била је стипендиста Фонда за младе таленте,
Ротари клуба Скадарлија, као и бројних фондација у Великој Британији.
Наступала је на свим значајним фестивалима у региону, као и на
фестивалима у Великој Британији, Италији, Швајцарској, Израелу, Бразилу и Америци.
Редовно наступа као солиста и камерни музичар са истакнутим музичарима као сто су Итамар Голан, Данило Роси,
Гордан Николић, Роман Симовић, Тим Хју, Ксенија Јанковић, Александар Земцов, Ђовани Њоки и други.
Члан је
Оксфордског филхармонијског оркестра под
уметничким руководством
Максима Венгерова, а редовно наступа са Academy of St. Martin in the Fields, Краљевским филхармонијским оркестром и Оркестром Краљевске опере (Covent Garden Orchestra).
Милена свира на Паоло Антонио Тесторе виоли из
1740.
Школа за музичке таленте у
Ћуприји јединствена је установа у нашој земљи. У току десетогодишњег школовања,
чланови ове “велике музичке породице” живе у условима интернатског
смештаја и савладавају интензиван програм музичке и општеобразовне
наставе. По сличном концепту раде само још две педагошке установе на
свету: Централна музичка школа у Москви и Школа „Јехуди Мењухин“ у Лондону. Школу
тренутно похађа 80 ученика из разних градова Србије и региона.
Школа је гудачког смера.
Повезана стручном сарадњом са Факултетом музичке уметности у Београду, школа
постоји већ 43 године. Позната је по својим резултатима и прослављеним бившим
ученицима, а изнедрила је преко 200 младих музичара, који су своје школовање
наставили на факултетима у земљи и иностранству.
Школа за музичке таленте,
осим своје образовно-васпитне улоге, има веома богату концертну делатност,
широм наше земље и у иностранству. Такође, ученици Школе освајају бројне
награде на различитим домаћим и међународним такмичењима.
"Ако музику дефинишемо по Берлиозу као индустрију за производњу емоција, само треба да отворите душу, писани програм оног што слушате није вам неопходан. Свако музику доживљава на свој начин, не мора баш ни да има петфектан слух. Дужни смо да бирнемо, да се старамо о својој култури, о својој историји, када она само то није у могућности. Бемус је , зато, место где се чува музичка баштина", на крају је поентирао Бојан Суђић.
"Ако музику дефинишемо по Берлиозу као индустрију за производњу емоција, само треба да отворите душу, писани програм оног што слушате није вам неопходан. Свако музику доживљава на свој начин, не мора баш ни да има петфектан слух. Дужни смо да бирнемо, да се старамо о својој култури, о својој историји, када она само то није у могућности. Бемус је , зато, место где се чува музичка баштина", на крају је поентирао Бојан Суђић.
Нема коментара:
Постави коментар