петак, 09. април 2021.

„КОШТАНА“ У ЧАСТ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА РОМА


У ЧАСТ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА РОМА, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ЋЕ ЕМИТОВАТИ  СТРИМИНГОМ
( СУБОТА, 10.04.2021. У 21 САТ), ПРЕКО YOUTUBE КАНАЛА, ДРАМУ „КОШТАНА“ БОРЕ СТАНКОВИЋА, У РЕЖИЈИ БОРЕ ГРИГОРОВИЋА, СА УСНИЈОМ РЕЏЕПОВОМ У НАСЛОВНОЈ УЛОЗИ

 

Поводом Међународног дана Рома и 50. година од одржавања Првог светског конгреса Рома, 10. априла (21:00) на YouTube каналу Народног позоришта у Београду, биће емитован стриминг драме Борисава Станковића „Коштана”, у режији Боре Григоровића, с Уснијом Реџеповом у насловној улози.

Станковићева „Kоштана”, као ремек-дело српске књижевности, не представља само комад са певањем и раскошном сликом фолклора са југа Србије, већ и снажну драму трагичних људских судбина - појединачне патње и колективне несреће.

У великом ансамблу улоге су остварили и Јован Милићевић (Хаџи Тома), Душан Булајић (Арса), Бранислав Јеринић (Митке), Љубивоје Тадић (Стојан), Славка Јеринић (Ката), Милка Лукић (Магда), Жељка Башић Савић (Магда), Дара Плаовић (Салче), Мирослав Петровић (Гркљан), Звонко Јовчић (Курта), Радомир Поповић (Марко), Мида Стевановић (Полицајац) и Момчило Животић (Кмет).

Сценографију је урадио Миомир Денић, костиме Љиљана Орлић, а кореографију Бранко Марковић.

Снимак је настао на извођењу одржаном 24. марта 1992. године.

Представа је изведена укупно 192 пута, а последњи пут била је на репертоару 13. маја 1997. године.

Први светски конгрес Рома, одржан је у Лондону 1971. године и посебно је важан јер је то било први пут да су се радне групе бавиле одређеним ромским питањима, као што су језик, култура, образовање, социјални статус, али и ратни злочини почињени над Ромима. Такође, по први пут, Роми су добили своја обележја – заставу и химну.

Са популацијом од око 12 милиона, Роми су највећа национална мањина у Европи. Иако још увек често на маргини друштва, суочени са свакодневном дискриминацијом, стереотипима и борбом за основна људска права, Роми су кроз историју под тешким условима давали свој допринос светској политици, култури и уметности.

 



Нема коментара:

Постави коментар