U predstavi igraju Ognjen Nikola Radulović, Darko Radojević, Lenka Petrović, Nikolina Vujević, Đorđe Mitrović i Miloš Macura. Pored režije, Ivan Vanja Alač potpisuje i scenografiju. Kostimografi su Srđan Perić i Aleksandra Stošić Krstović a za scenski govor bila je zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
Premijera diplomske predstave Beogradska trilogija je u ponedeljak 26. aprila u 19:00 na Sceni Studio JDP.
Komad Beogradska trilogija je diplomski rad Biljane Srbljanović, nagrađen 1996. godine tada ustanovljenom nagradom „Slobodan Selenić“. Već naredne godine prvi put je izveden, na sceni Teatra „Bojan Stupica“ u režiji Gorana Markovića (premijera 19. april 1997). Bio je to komad koji je temeljno obeležio devedesete . Scenograf je bio Dušan Otašević, kostimografkinja Jelisaveta Tatić, kompozitor Zoran Simjanović a u premijernoj podeli su igrali Dragan Jovanović, Nikola Đuričko, Radmila Radovanović, Tamara Vučković, Bogdan Diklić, Katarina Gojković, Goran Šušljik, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Mara Radulović i Ksenija Zelenović. Sledio je komad What the fuck are we doing here? preuzet od nezavisna produkcija „Mikser House”, a njegovi akteri su se doslovno držali ovog naslova i napustili zemlju (Maja Maletković, Dunja Sabljić, Željko Maksimović, Oleg Misirača).
„Pozorište ima odgovornost prema savremenosti“, započinje konferenciju Gorčin Stojanović, prethodno skinuvši sunčane naočare s kojima je ličio na jednog od braće Bluz i nastavlja: „Scena Studio je zato i formirana. Da se pokuša s pravom na grešku. Ni sva Karavaђova dela nisu vrhunska. Ali ova predstava je uspešna, ovi mladi to јоš ne znaju, ali ja znam. Ustalom, to je smisao i misija teatra. Imam roditeljкsi osećaj da je neophodno igrati Beogradsku trilogiju danas u Srbiji.“
Reditelj Ivan Vanja Alač kaže:
„Beogradsku trilogiju prvi put sam pročitao na trećoj godini FDU. Bio sam u klasi Nikite Milivojevića i zadatak je bilo obraditi neku jednočinku i rasplakao sam se. Mnogi moji prijatelji su, takođe, otišli. Igrali smo je u AP Promena. Ovo mi je prva profesionalna predstava. Kretala je i stajala iz epidemioloških razloga. To je delo velikih komada i nesrećnih zemalja.“
Nikolina Vujević je jedna od pet iz klase Nikite Milivojevića: „Ovo je velika odgovornost, velika je bila i podrška pozorišta.“
Lenka Petrović kaže da je rad bio čudan, a da su u pauzama
razrađivali ideje. Produkt definiše kao „komad jarkih likova.“
Ognjen Nikola Radulović čitao je Beogradsku trilogiju jedne noći i prepoznao se u liku Miće. Urgirao je kod reditelja da dobije tu ulogu, a sad igra Kiću. Emotivno se vezao za tekst, uneli su, kaže, lične priče:
„Svaki grad vezujemo za neku našu osobu.“
Miloš Macura konstatuje da je zadatak bio težak „iznenaditi nečim poznatim.“
Darko Radojević kaže da je ovo bitna prilika za mlade, specijalizacija, da je obuka trajala i kroz pauze, koje su iskorišćene za“kristalizaciju misli.“ Svi učesnici kažu da su svojim prijateljima koji žive u inostranstvu slali upetnike i da bi skoro svi ostali ovde i da tamo ne teče mled i mleko.
Đorđe Mitrović završava ovo izlaganje:
„Naleteli smo na uvo koje je htelo da čuje probleme o kojima želimo da govorimo.“
„I uvo i megafon“, nadovezuje se reditelj.
Nekadašnja predstava Beogradska trilogija je učestvovala na Sterijinom pozorju, pozorišnom festivalu u Poljskoj i na Bonskom bijenalu nove evropske drame gde je privukla veliko interesovanje javnosti kako za ovu teatarsku kuću, tako i za rad Biljane Srbljanović. Gostovala je 2001. kao prva srpska predstava u Hrvatskoj posle suludih dešavanja 90-tih, u Rijeci, Puli i Ljubljani a poslednji put je izvedena na sceni Teatra „Bojan Stupica” 2004. godine. Pod imenom Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Beogradske trilogije.
Igrana je širom sveta u oko 30 različitih postavki (Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija, Amerika, skandinavske zemlje...). Objavljena je u nemačkom u časopisu „Teater der cajt”. Pored nemačkog, prevedena je na engleski, francuski, arapski, italijanski, rumunski, danski… Prema rečima autorke, Beogradska trilogija je „autobiografski tekst čitavog grada“. U tri tragikomične priče, iz Praga, Sidneja i Los Anđelesa, prikazani su emigrantski – apatridski životi nekadašnjih Beograđana. Povezala ih je novogodišnja noć i jedna devojka koja je ostala u Beogradu.
Poželimo još više sreće ovoj novoj inscenaciji, u koju su
ovi mladi ljudi utkali i svoje strahove, iskustva i emocije. Ivan Vanja Alač govori o onima koji odlaze:
„Mnogo mojih prijatelja je emigriralo. Kad sam hteo da postavim prvu priču iz Trilogije na Akademiji, na trećoj godini, u obrazloženju za profesora – zašto bih radio ovo delo, zašto je ono danas aktuelno – naveo sam samo nekih dvadeset pet do trideset imena. To su bili meni bliski ili manje bliski ljudi, ljudi koji su otišli. Oni su bili presudni da radim ovaj komad. Sem spoljašnjih odlika, koje određuju vreme, sve ostalo u komadu je aktuelno, kao da je danas pisano. Ovaj tekst se dosta radi na akademijama kao ispitna vežba, ali mi se čini da on pruža daleko više nego što nekome na prvi pogled izgleda. Ispod te jednostavnosti krije se duboka istina o ljudima koja boli. Možda je najlogičnije mesto za ovaj komad Jugoslovensko dramsko pozorište, ne samo što je ovde bila praizvedba, već i zbog toga što se problem emigracije omasovio raspadom bivše države.“
Biljana Srbljanović, rođena 1970, dramska spisateljica i redovna profesorka dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autorka preko deset drama, među kojima su Beogradska trilogija, Porodične priče, Skakavci, Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu), Mali mi je ovaj grob, Vrat od stakla. Dobitnica nagrada: Premio Europa – Nova pozorišna realnost, šest puta Sterijine nagrade za dramski tekst, nagrada „Slobodan Selenić“, Ernst Toler, Osvajanje slobode, Nagrade grada Beograda za dramsko stvaralaštvo, francuskog ordena Vitez umetnosti i književnosti. Fulbrajt alumna, doktorandkinja na smeru Studije filma na FDU u Beogradu.
Ivan Vanja Alač je rođen je u Beogradu, 1995. godine. Student multimedijalne režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Nikite Milivojevića. Beogradska trilogija je njegova diplomska predstava. Režirao je u Akademskom pozorištu „Promena“ predstave Maska A. P. Čehova i Između tamo i ovde po motivima prve priče iz Beogradske trilogije Biljane Srbljanović. Snimio je kratke filmove Maska, Iznenađenje i Fitilj. Kao najbolji student dramskog departmana Akademije umetnosti dobio je nagradu „Mali princ“.
Fotografije: Nebojša Babić, KulturniK
Нема коментара:
Постави коментар