Међународни савет за игру који се налази под окриљем Унеска,
установио је 1982. године, 29. април, дан рођења Жан-Жорж Новера, великог
реформатора игре, као датум којим ће се свечано обележавати Светски дан игре у
будућности.
Давне 1727. године, рођен је у Паризу Жан-Жорж Новер (Јеан-Георгес Новере), француски играч и балет мајстор. Овај храбри и креативни уметник, одлучио је да критикује дотадашњи приступ класичној игри и донео много нових идеја које су значајно утицале на унапређење плесне уметности у целини. Новер се, између осталог, залагао за поштовање индивидуалности играча и експресију у игри. Борио се против стереотипа и застарелих музичких стилова, као и старомодне кореографије. Инсистирао је и на повезаности костима, декора и светла са радњом на сцени, а значајна је и његова борба за укидање маски, тако да су ове идеје биле веома веома важне и за развој сценске шминке, односно истицање лица играча. Иако је често био критикован од стране својих савременика, Новерове идеје живе и даље, а надживеле су и његове балете који се не изводе већ више од два века.
Циљ Светског дана игре и традиционалног креирања поруке јесте да се на овај дан
уједине сви уметници, промовише балетска уметност, као и да се укаже на њену
универзалност, моћ да укине све политичке, културне и етничке баријере и зближи
људе у миру и пријатељству кроз један заједнички језик – ИГРУ.
Сваке године, одређена значајна личност из света плесне уметности шаље поруку која обилази свет. Ове године, прилику да се обрати поштоваоцима балетске уметности добио је немачки балетски уметник Фридман Фогел, првак Штутгартског балета. Преносимо његову поруку у целости:
Све почиње покретом, инстинктом који сви поседујемо, а игра је
покрет оплемењен да комуницира. Колико год да је савршена техника важна и
задивљујућа, од суштинског значаја је оно што играч изражава унутар покрета.
Константно смо у покрету и тежимо да створимо те незаборавне
тренутке. Без обзира на врсту игре то је оно чему стреми сваки играч. И сада,
када одједном нисмо у могућности да наступамо, када су позоришта затворена, а
фестивали отказани, наши светови су се заледили. Без физичког контакта, без
представа, без публике.
У скорашњој историји плесна заједница није била пред таквим
изазовом, да остане мотивисана, да пронађе свој смисао постојања.
Па ипак, управо када нам је одузето нешто драгоцено, заиста ценимо
колико је важно оно што радимо и у којој мери је игра значајна за друштво у
целини. Играчи су углавном цењени по својој физичкој моћи, али је ментална снага
суштински, наша главна подршка. Верујем да ће нам ова јединствена комбинација
физичке и психолошке спретности помоћи да изнова откријемо себе и тако све
превазиђемо… Да наставимо да играмо, да инспиришемо…
(превод: Бранкица Кнежевић)
Нема коментара:
Постави коментар