среда, 6. март 2019.

Ručak sa Sergejom Polunjinom povodom gostovanja sa predstavom „Posvećenje“




„Kada igra dostigne krešendo,

ja više ne postojm.

Postoji samo ples.“


Vaclav Nižinski


 

Baletski igrač koji je nastupao na Exitu i u filmova „Igrač“(Dancer) i „Bela vrana"  (The White Crow),na otvaranju obnovljenog Narodnog muzeja u Beogradu dolazi opet u Beograd ovaj put sa predstavom „Posvećenje“ (Sacre). Učenik je oca Konstantina Kostjukovog.

Dame i gospodo čovek koji se odrekao sigurnosti prvog igrača Karnegi hola i krenuo svojim putem u cilju da redefiniše i populariše balet— Sergej Polunjin


Ivana Vujović v.d direktorka Narodnog pozorišta u Beogradu napomenula je da je ovo veliki trenutak za našu kulturu i da nam je gost vrhunski igrač. Ona se osvrnula i na lepo vreme i spomenula da su Konstantin Sergejevič Stanislavski i dramski pisac i reditelj Vladimir Nemirovič Dančenko u junu 1897. ručali punih 14 časova i da je taj obed promenio teatar i čitav svet. 



Baletska zvezda Sergej Polunjin nastupiće 7, 8. i 9. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu u baletu „Posvećenje” koreografkinje Juke Oiši, koji je inspirisan ličnošću i delom Vaclava Nižinskog, a rađen je na muziku Igora Stravinskog, u produkciji Polunjinove fondacije. 


U predstavi „Posvećenje” igraju i Aleksej Ljubimov i Dejan Kolarov. Premijera je bila 14. jula 2018. u Švajcarskoj, na Festivalu kulture „Origen” u Sent Moricu. Već je igrana u Rusiji i Sloveniji, a posle Srbije nastavlja međunarodnu turneju.



„Čudesna veza i spoznaja, iskustvo kroz predstave, iskorak, čovek koji putuje među ljude“, tako Ivana komentariše Polunjinovu baletsku misiju. 

Japanska balerina i koreografkinja Juka Oiši (Osaka, 1984.) izjavila je da je Polunjina upoznala na festivalu u Sent Moricu 2017. godine:

“Bila sam iznenađena koliko je stidljiv, a na sceni harizmatičan. Dualne prirode, ali ekstrovertne na pozornici. Podatke o Nižinskom možete da nađete na internetu, a je sam želela sam da prikažem suštinu, njegovo unutarnje biće .elela sam sa se pozabavim svetlom i senkama, onim što svi imamo unutar sebe.”

Sergej Polunjin  je poznat i kao „loš momak baleta“ spreman je da plati cenu doslednosti sebi, a Ivana mu se pridružila u takvom životnom stavu i napomenula da upravo takvi menjaju svet:

“Uvek sam iskren. Naravno, moja doslednost ima svoju cenu, pre svega u uskraćivanju reklama od kojih inače stiže najveći prihod.”


Polunjin je istakao da mu je stalo do baleta kao umetnosti, te da smatra da klasični koraci ne bi trebalo da se menjaju, a da osavremenjenje mora da se desi kroz popularizuju klasičnog baleta:

„Treba da idemo po klubovima i na festivale, a ne da igramo samo u teatru.”
Na pitanje kako je pristupio „Posvećenju“ kaže:

„Pokušao sam da zavirim u emociju, da sebe stavim u njenu službu, ne kroz prosta fakta, već kroz svoju unutrašnost.“


Polunjin je rođen 1989. godine u Ukrajini. Zaigrao je sa samo četiri godine. Sa 19 godina postao je najmlađi prvak londonskog Kraljevskog baleta, ali je to prestižno mesto napustio:

„Umetnik u meni je umirao!“

Smatra da baletski igrači trenutno svugde imaju nezadovoljavajuću poziciju u odnosu na ono šta pružaju. Nastupao je i u milanskoj Skali, Boljšoj teatru, Pozorištu Stanislavski u Moskvi, Rojal Albert Holu u Londonu...Svetsku slavu postigao je nastupom u Hozijerovom spotu „Take me to chirch“ u režiji Dejvida Lašapela. Polunjin je 2016. dobio državljanstvo Srbije.


Aleksej Ljubimov  je izjavio da njegove dve prisutne kolege neguju različite stilove u baletu, te je on u takvom odnosu bio neka vrsta spone, koja premošćuje njihove razlike. Dejan Kolarov  rad na „Posvećenju“ definiše kao brz, bez suvišnih pitanja.

EKLUZIVNO: Ivana Vujić je najavila i da će se Sergej Polunjin pojaviti u „Labudovom jezeru“ koju beogradski nacionalni balet priprema.

Polunjin je svoju fondaciju, koju je osnovao u Beogradu, predstavio sa izvršnom direktorkom Zrnkom Mišković. Planovi su veliki, ali ne želi o njima da govori unapred.  Odnose se na misiju i pomoć baletskim igračima, kao u slučaju Đorđa Kalinića koji je primljen na baletsku akademiju u Beču, a fondacija mu obezbedila stipendiju.

Нема коментара:

Постави коментар