Изложбе
ће бити отворене до 28. јуна 2018. Галеријa Артгет, Ликовна галерија и Галерија
Подроом, отворене су сваког дана од 12:00 до 20:00, недељом су затворене.
Галерија Артгет
– 17. година, Трг републике 5/I
*
Уметнички директор Галерије Артгет у 2018: Иван Манојловић
1 НА 1
други део
Кокустоски
пројекат
Кустоси
: Уметници
Мирослав
Карић : Јелена Николић
Јелена
Матић : Имрана Капетановић
Андреа
Палашти : Ивана Чавић
Ана
Панић : Маријан Црталић
Слађана
Петровић Варагић : Милица Ђорђевић
Кустос
пројекта: Иван Манојловић
У основи
овог кустоског процеса је игра. Као и свака игра тако и ова има своја правила и
ограничења. Поштовање правила игри даје структуру али омогућава и њихово
кршење. Правила ове игре су доста једноставна: један кустос, један уметник и
један зид. Ово формално правило прати и једно тематско – изабрани уметник
односно њен или његов рад треба да се ослања, илуструје, покреће неки од
актуелних друштвених проблема. Изложба-игра полази од претпоставке да се у
данашњем свету револуције спроводе свакодневно – политички, друштвено и
технолошки и да се процесима дигиталне продукције, апропријације, приказивања и
дистрибуције слике истовремено бележе и изазивају друштвене промене. Друштвене
и политичке трансформације које су се догодиле у последњих неколико година не
би биле могуће без те револуције која је захватила фотографску слику.
Циљ пројекта
је да се испита могућност савремене фотографије да мапира значајне друштвене
теме које опседају наше друштво, без обзира да ли су оне болне, тешке,
невидљиве или анегдотске. Ставити такав задатак пред кустоса захтева
мултивокални приступ насупрот перспективе једног аутора. Тако се развила идеја о пројекту који ће кроз
две изложбе током два месеца, окупити неке од најактивнијих кустоса или теоретичара
фотографије млађе генерације који по сопственом избору бирају по једног
фотографа/уметника односно једну серију или тему.
Из
уводног текста Ивана Манојловића
Ликовна галерија,
Кнез Михаилова 6
Славољуб
Цаја Радојчић
О херојима и антихеројима
скулптуре и цртежи
У
тексту у каталогу изложбе О херојима и антихеројима познатог београдског вајара
Цаје Радојчића историчарка уметности Гордана Станишић, као добар познавалац
опуса уметника, скреће пажњу на пар карактерерних поетских и естетских дискурса
по којима је он препознатљив на домаћој и регионалној ликовној сцени. Говорећи
о менталном и естетском концепту Цајиног рада као узрочно-последичном процесу пише
да је “Анегдота моћно средство у процесу мишљења савременог уметника“ а одмах
потом подсећа на чињеницу из живота уметника:“ Када је Славољуб Радојчић са
Олгом Јеврић 1971. године посетио чувеног Хенрија Мура у његовом атељеу у
околини Лондона, запазио је како седамдесеттрогодишњи уметник с лакоћом подиже
монументалну бронзану статуу, и реаговао је на то у свом стилу: „Сјајно, када и
ја будем имао 73 године моћи ћу лакше да дижем своје скулптуре.“ Потом
примећује да је „од тада прошло више од пола века како Славољуб Цаја Радојчић
непретенциозно али принципијелно провокативно приступа обликовању својих
предметних форми, моделује их и конструише, понавља и деконструише,
дефрагментира и реконтекстуализује у складу са оним што би најједноставније
одговарало концепту разоружавајуће заводљивости игре идејама и асоцијацијама.
На
актуелној изложби у Ликовној галерији
КЦБ-а представљено је петнаестак скулптура малог формата, углавном бронзи,
меморијалног карактера, из периоду 2011-2018. које до сад нису излагане у
Београду. Међу њима су: макете за споменик Николи Тесли у Будимпешти, споменик
НАТО-бомбардовању, Трубачу,
меморијали посвећени књижевнику
Брани Петровићи, У част Моцарта, скулптуре Планета среће и радости, Комуниста,
Каћуша, Папуче за моју драгу итд. На изложби ће такође бити изложено и десет
цртежа, рађених комбинованом техником (акварел, пастел, акрилик) на папиру,
који су настајале у исто време кад и скулптуре, а рађени су у стилу Цајине
препознатљиве фигурације и тематике
базиране на иронији, анегдоти и досетки.
Славoљуб Цаја Радојчић је дипломирао вајарство
на Академији ликовних уметности у Београду где је завршио и последипломске
студије 1967. године. Bиo je rедовни професор на Факултету ликовних уметности у
Београду, на одсеку скулптуре od 1971-2008. Стручно се усавршавао: у СР Немачкој као стипендиста DAAD 1977, на
College of Art у Единбургу 1990. и на Аристотеловом универзитету у Солуну 2003.
Ради скулптуру, цртеж и графику. Излаже од 1965.и приредио је преко 50 самосталних изложби у земљи и иностранству. Учесник је
бројних изложби српске и југословенске уметности у земљи и ван ње. Аутор је
више споменика и скулптура у слободном простору у Београду, Крагујевцу,
Краљеву, Прибоју ,Чачку, Цазину (Хрватска) и Грахову (БиХ). Добитник је бројних
награда за скулптуру, малу пластику и графику на угледним међународним изложбам
и манифестацијама у земљи, екс Југославији и иностранству. Добитник је
Политикине награде за ликовну уметност из „Фонда Владислав Рибникар“ за 1999.
за изложбу „Титаник“ приређену у Ликовној галерији КЦБ. Аутор је више
меморијалних споменика значајним личностима и скулптура у слободном простору у
Београду, Крагујевцу, Краљеву, Аранђеловцу, Прибоју ,Чачку, Цазину(Хрватска) и
Грахову (БиХ). Радови му се налазе у
музејима, галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Галерија
Подроом, Трг републике 5
ПЕТРОВИЋ / ПЕТРОВИЋ /
АЈДУКОВИЋ
Троје
уметника који никада нису излагали заједно, а користе исте или сличне
медије,укрстиће своје поетике, наративе, искуства и жељу да излажу заједно.
Ајдуковић,
Александрија дипломирала на Академији уметности „Браћа Карић“ у Београду на
Одсеку за фотографију. Мастер студије завршила у Новом Саду, а добитница Хенкел
награде за младог уметника за 2005. и награде 45. Октобарског салона. Кроз
портретисање случајних пролазника, натуршчика-модела на елабориран и духовит
начин бележи феномене везане за савремени живот и његове свакодневне рефлексије
у домену моде, поп културе и живота (не)урбаних средина. Њен пројекат Ibar
Highway је фотографско истраживање Ибарске магистрале започето 2007. године. У
почетку у фокусу су били људи који су били поред пута, а касније и објекти који
се налазе поред пута или уз саму саобраћајницу. Рад је део ширег фотографског и
видео истраживања које спроводи већ неколико година пролазећи жилом куцавицом
српског друмског саобраћаја. Фотографије су полазна тачка за медијску
археологију приватних видео архива људи који су настањени или раде у објектима
који су представњени на фотографијама или су део кућне видео продукције.
Петровић,
Драган фото и видео уметник, самостално истражује фотографију 35 година. Аутор
је уџбеника Фотографија издање из 2000. године.
Од 1998. до 2003. радио је као асистент на Академији уметности „Браћа
Карић“ у Београду. Током фотографске каријере фотографише на тему „Људи из
народа“. На изложби ће представити четири видео рада: Муве, Зелена тоалета,
Марш у црним чарапама и Црвени пар. Сва четири видео рада су настала на
народним весељима која уметник посећује. Ангажују га домаћини да сними
породичну прославу, да направи видео репортажу за њихову документацију,
међутим, он сними и нешто крадомице у складу са својим идејама да би накнадно
видео обликовао у уметничку форму и презентовао у галерији. Муве су снимљене на
свадби у једном селу на рубу Београда. Радови Зелена тоалета и Марш у црним
чарапама представљају моју интервенцију на документарним видео снимцима жена
које играју на свадби. На видеу Црвени пар је снимљен брачни пар одевен у јарко
црвено који се забавља, мало играју, мало су у међусобном контакту. Не виде им
се лица.
Петровић,
Иван је дипломирао 2002. године на Одсеку за фотографију, на Академији
уметности „Браћа Карић“ у Београду. Поред фотографије, која представља основну
област његовог деловања, бави се и кратком формом документарног филма и видеом.
Кооснивач је и уредник Центра за фотографију (2011). Иницијатор је и уредник
Фото-форума (2010–2011). Аутор је и приређивач књиге Фото-форум, разговори о
фотографији (2016). Добитник је награде „Димитрије Башичевић Мангелос“ (2008).
На изложби ће бити приказати три рада. ИНТЕРМЕЦА (2018) представљају омнибус
филм документаристичке форме у трајању од 46 минута који се састоји од четири
кратка филма: Микроб, РАДАР, и Кожа на парче, 2009; Протест, 2013; Атеље, 2009.
и Зоран Поповић, бескрајна прича, 2012/2013. Филмови укључују садржаје из
свакодневице уметника и прате догађаје везане за рад и живот других уметника у
Београду. Водич кроз галерије и музеје (фото-књига, 2018), садржи фотографије
са отварања изложби у Београду у периоду од 2010. до 2014. године. Артефакт
уметника (2016–), серија фотографија на којима су приказани предмети, објекти
или ефекти рада који су у непосредној вези са креативном праксом уметника.
Нема коментара:
Постави коментар