Magbet Jua Nesbeа

Povodom 400 odina od smrti Vilijama Šekspira, izdavačka kuća Hogart pres je osmislila projekat Hogart Šekspir u kojem savremeni pisci reinterpretiraju dela Šekspira.

Ju Nesbe je jedan od najpopularnijih svetskih pisaca nordik noara, kriminalističkih romana. Prepoznatljiv je po serijalu o problematičnom inspektoru Hariju Huleu. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu. Prvi roman napisao je u 37-oj godini. Ovog maja je i naš gost.

U Šekspirovoj tragediji „Magbet“ iz 1606. naslovni junak je vojskovođa koji se bori za škotskog kralja. 

U istoimenom romanu, objavljenom u ediciji Hogart Šekspir u okviru koje poznati svetski pisci interpretiraju Šekspirova dela, Ju Nesbe nas upoznaje s policajcem Magbetom opsednutim novim životom s više moći i s većim povlasticama. Tako „Magbet“ postaje priča o krvoproliću, o kobnom izboru i nesagledivim posledicama koje on donosi. I ovu, kao i ostale knjige Jua Nesbea u izdanju Lagune, prevela je Jelena Loma.

Smešten u oronuli, kišni industrijski grad sedamdesetih godina prošlog veka, Magbet Jua Nesbea prati borbu policije da reši uporan problem s prometom narkotika. Korumpirani šef policije, koji je industrijski grad odvukao u močvaru kriminala i haosa, konačno je mrtav. To budi nadu kod građana, ali pokreće i novu borbu za prevlast. Tržište droge kontrolišu dvojica narko-bosova, od kojih jedan – vrsni manipulator po imenu Hekata – ima veze u samom vrhu gradske vlasti i namerava da ih iskoristi za svoje ciljeve.

Hekatin naum se zasniva na tome da iskoristi upornog, lukavog i manipulatornog Magbeta, zapovednika specijalne jedinice sklonog nasilnim epizodama i paranoji. Za to vreme Lejdi, uticajna vlasnica jednog gradskog kazina i Magbetova ljubavnica, kuje ambiciozne i ubilačke planove. Magbet tako pokreće priču o ljubavi i kajanju, političkoj ambiciji i pohlepi koja ispituje najmračnije kutke ljudske prirode i težnje zločinačkog uma, priču koja se čita u dahu.

Govoreći o ponudi da reintepretira jedno Šekspirovo delo, Nesbe je na konferenciji za medije kazao da mu se na početku ta ideja nije svidela.

"Moja prva reakcija je bila 'hvala vam na ponudi, ali ne hvala'. Mi (Norvežani p. a.) imamo Henrika Ibsena, koji je nama blizak pisac, tako da nisam bio blizak Šekspiru, ali sam bio blizak Magbetu. 

Razlog tome je što sam kao tinejdžer gledao film 'Magbet' Romana Polanskog i mislim da je fer da kažem da je Hari Hule, moj detektiv u serijalu, pomalo sličan Magbetu. Ne bih rekao da je baziran na tom liku ali je Magbet svakako bio inspiracija. Znao sam da za čitaoce neće biti interesantno da opet čitaju nešto što su čitali, jer Magbeta već znaju, tako da sam odmah izacio sve lepe lirske opise i rečenice iz svog 'Magbeta' i koristio svoje reči i svoju maštu.

Kao pisac imate privilegiju da spavate koliko hoćete i da svoju malu ideju gledate kako raste i postaje priča. To se dosta kosi sa time kada vam neko kaže šta da radite", rekao je Nesbe i dodao da je onda shvatio da može da bira koje će Šekspirovo delo da radi i da je želeo da to bude "Magbet" i nastavio: "U pisanju nisam koristio nijednu reč iz originala, već sam samo gledao skelet, strukturu priče, dodao svoju maštu i napisao svoju priču, zanemarivši poetičnost. 

Moj 'Magbet' je duži, jer sam dodao neke stvari, ali ništa nisam ubacio što nije postojalo u Šekspirovom komadu. To je ljubavna priča u stilu Boni i Klajd. Iako ga krste najkrvoločnijim Šeksirovim delom, ono je tek četvrto po broju leševa. Kažu, ako kreneš u pakao pratiće te Lejdi Magbet."

Za svoje romane kaže da su svojevrsna kritika društva u kome živimo, pri čemu ne pokušava da zavede čitaoca dajući mu ono što ovaj želi da pročita, već upravo dajući mu ono što ni sam čitalac nije svestan da želi da pročita:

“Pisanu priču čine reči, a toliko toga se može reći rečima. Tako da kao pisac moram da verujem u inteligenciju svojih čitalaca i u njihovu maštu. U suštini, pisac piše 10 posto priče, a čitalac dodaje onih 90 posto da bi to bila celina. 

Pokušavam da se ne vezujem za svoje čitaoce. Sa njima ne razgovaram o svojim romanima i ne osećam lojalnost prema čitaocima, jer to nije moj posao. Ne pišem knjige da bih zaradio novac već ih pišem jer sam egocentrik i jer volim da pišem. Sebičan sam i pišem o onom što mene zanima. Jer čitaocima treba pružiti ono što nisu ni znali da žele.”

Ju Nesbe je rođen 29. marta 1960. godine. Živi u Oslu. Oslo iz njegovih romana je mračniji, nalik na skandinavsku verziju  Gotam Sitija. Pored romana, Nesbe piše i tekstove za pesme rok benda “Di dere” u kome peva i svira gitaru od 1992. godine a koji je u Norveškoj veoma popularan. Da muzika i pisanje nisu jedini Nesbeovi talenti dokazuje i to što je u mladosti bio uspešan fudbaler rodnog Moldea, da je diplomirao ekonomiju, a imao je i uspešnu karijeru brokera i novinara.

Sa 17 godina obreo se na beogradskoj železničkoj stanici. 

"Ništa se od tada nije promenila", konstatuje i dodaje: "Čuo sam da u Srbiji više knjižara se otvara nego zatvara. Književnost će preživeti ako ponudi ono što niko drugi ne može. Sve se više filmova snima po knjigama. Pisanja tekstova pesama i knjiga po njemu je istovatan proces samo treba imati poverenja u sebe."

Izdavačka kuća „Laguna” je do sada za tržište Srbije objavila 16 romana Jua Nesbea, 11 iz serijala o Hariju Huleu, dok je u 2019. planiran još jedan roman iz ovog serijala. Za sada njegova dela imaju dve ekranizacije, za roman „Sneško“ i „Lovci na glave“. Romani Jua Nesbea prodati su u više od 40.000.000 primeraka širom sveta.

O tome kaže:  "Film i roman "Sneško" ne liče jedan na drugog. Više volim da  bude i 10 loših filmova i jedno remek delo, nego 11 prosečnih."

Priznaje da ga nije ni gledao. Nije imao vremena. A o sadašnjosti kaže sledeće:

"Ljudska slabost je što ne živimo u kontaktu s prirodom. Junaci 60-tih su došavši do novca kupovali luksuzne vile i vozikali se u limunzinama. Norveška je još 70-tih bila jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja."

Svetska premijera romana „Magbet“ Jua Nesbea bila je 5. aprila kada se on pojavio i u prodaji i širom Srbije: u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Nesbeove knjige prevedene su na više od 50 svetskih jezika, a među najpoznatijima je serijal krimi-romana o problematičnom a neodoljivom detektivu Hariju Huleu, opisanom u naslovima “Slepi miš”, Bubašvabe”, “Policija”, “Crvendać”, “Sneško”.