U novootvorenoj Kombank dvorani dodelom nagrada i projekcijom filma
“Okupirani bioskop” svečano je zatvoren XI
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.
Najbolji film Srpskog takmičarskog programa: 4 godine u 10 minuta
Mladena Kovačevića
Najbolji filmovi u Međunarodnoj selekciji: Meteori
XI Beldocs festival trajao je od
7-14. maja u u sledećim dvoranama: Sava
centar, Dom omladine Beograda, Dvorana kulturnog centra Beograda, Kombank
dvorani, Jugoslovenska kinoteka, Muzej jugoslovenske kinoteke, Muzej savremene
umetnosti Beograda, bioskop Fontana, Centar za kulturu ”Vlada Divljan”,
Cineplexx Ušće i Art bioskop Kolarac. Tokom ovih osam festivalskih dana, na Beldocsu je prikazano 98 filmova, podeljenih u 14 programskih celina u 11 bioskopskih dvorana. Među skoro 130 gostiju Beldocsa, Beogradom su
prošetali Ejbel Ferara, kultni
američki reditelj, Rut Bekerman,
ovogodišnja pobednica Berlinala, Ulrih
Zajdl, jedan od najznačanijih reditelja današnjice i mnogi drugi.
A publika je imala priliku da pristutvuje njihovim masterčasovima, razgovora sa autorima i pogleda premijerno filmove koje su selektori Marko Grba i Igor Stanojević izabrali.
A publika je imala priliku da pristutvuje njihovim masterčasovima, razgovora sa autorima i pogleda premijerno filmove koje su selektori Marko Grba i Igor Stanojević izabrali.
Žiri Srpskog takmičarskog
programa u sastavu: Stefan Malešević,
reditelj, Agnes Wildenstein, urednik
DocLisboa i Nenad Puhovski, osnivač
ZagrebDox-a, doneo je odluku o najboljem filmu, naboljoj kameri i najboljoj
montaži. Nagrade je obezbedio Filmski centar Srbije.
Za NAJBOLJI FILM U OKVIRU SRPSKOG TAKMIČARSKOG PROGRAMA proglašen je filma “4 godine u 10 minuta” Mladena Kovačevića uz obrazloženje žirija:
“Za lepotu i jednostavnost kinematografskog pokreta u predstavljenim
kadrovima ispunjenim poštovanjem prema veličanstvenoj prirodi koju prikazuje.
Za dirljivu i poetičnu priču koju nam prikazuje, od proslave ljudske
istrajnosti do zapanjujućih rezultata u postizanju krajnjeg cilja. Nagrada za
najbolji film dodeljuje se Mladenu Kovačeviću za film ‘4 godine u 10 minuta’.”
Za NAJBOLJU KAMERU U OKVIRU SRPSKOG TAKMIČARSKOG PROGRAMA
nagradu je dobio Kosta Glušica za film “
Poslednja avantura Kaktus Bate” uz obrazloženje žirija:
“Za preciznu istragu intrigantne priče i živopisan pristup animaciji.
Nagrada za najbolju kameru dodeljuje se Kosti Glušici za film ‘Poslednja
avantura Kaktus Bate‘."
Za NAJBOLJU MONTAŽU U OKVIRU SRPSKOG TAKMIČARSKOG
PROGRAMA nagrađeni su Thomas Ernst, Ana Lagator I Nataša Pantić za film “Kada dođu svinje” uz obrazloženje žirija:
PROGRAMA nagrađeni su Thomas Ernst, Ana Lagator I Nataša Pantić za film “Kada dođu svinje” uz obrazloženje žirija:
“Za nežni portret
žene koja se na snažan i veseo način nosi istorijom svoje zemlje i koju prenosi
na svoje unuke na šaljiv način. Nagrada za najbolju montažu u filmu "Kada
dođu svinje" dodeljuje se Thomas Ernst, Ana Lagator I Nataša Pantić”.
Žiri Međunarodnog takmičarskog programa u sastavu: Jasmin Bašić, Ženevska filmska
komisija, Nikolas Feodorov, selektor
festivala FIDMarselle i Čarna Manojlović,
Akademija umetnosti Beograd.
Za NAJBOLJI FILM U OKVIRU MEĐUNARODNOG TAKMIČARSKOG PROGRAMA
proglašeni su filmovi METEORI, reditelj
Gürcan Keltek*, dok je film Boli
Bana, reditelj Simon Gillard **dobio
posebno priznjanje žirija, uz obrazloženja:
(*)“Za poetično crno-belo vizuelno putovanje o ratnom stanju unutar
grada, unutar uma i prirode. Mudro i istrajno uokvirujući drevne simbole, kombinujući
ih sa političkim izjavama, autor oblikuje ritmički koherentne, precizne i
otvorene prostore, preplićući mikro i makro kosmos. ‘Meteori’ uspevaju da
stvore pažljiv i relevantan pristup nekim od najsurovovijih osnova sveta u
kojem živimo.“
(**) „Za jednostavnost i poštovanje autorovog pristupa prema životu
koji opisuje. Impresivni vizuelni aspekti filma omogućavaju gledaocu da
razmišlja o vezama i razlikama između "njihovih" i "naših"
vrednosti, vremena i razumevanja sveta.”
Žiri u sastavu trojice beogradskih srednjoškolaca: Drago Milovanović, Relja Popović i Nemanja
Joković doneo je odluku o najboljem dokumentarnom filmu u okviru selekcije
Beldocs Teen.
Nagradu za najbolji dokumentarni film u okviru selekcije
Beldocs Teen dobio je film “Outaga
Girls” u režiji Theresa Traoré
Dahlberg uz obrazloženje:
"Ouaga Girls" izvanredno uspeva u svom cilju da prikazivanjem
svakodnevnice približi gledaocima celokupnu socijalnu i političku situaciju u
Burkini Faso. Kroz njihove lične poteškoće film slika autentični portret
društva u jednoj od najsiromašnijih država u svetu. Pažljivo odabrani kadrovi,
muzika kao i skladne boje stvaraju upečatljivu atmosferu, a izuzetan tok filma
ostvaren je veštim odabirom scena. Prikazivanjem njihovog napora da bez obzira
na nepogodan položaj i neuobičajeno zanimanje ne gube nadu, film šalje
bezvremenu poruku zajedništva.”
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs dodeljuje posebnu nagradu direktora festivala
filmu “Okupirani bioskop”, rediteljke Senke Domanović za vanredno uspešan sinematografski narativni izraz u potrazi za uređenim
društvom i napretkom srpske kinematografije.
Ovogodišnji Beldocs festival su podržali: Evropska unija
kroz program Kreativana Evropa MEDIA, Ministarstvo kulture i informisanja
Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Sekretarijat za kulturu grada
Beograda, ambasade Švajcarske, Holandije, Brazila, Izraela, Portugala,
Austrijski kulturni forum, Gete Institut Beograd, Italijanski kulturni centar,
MEDIA desk Srbija i Al Jazeera Balkan.
Filmski centar Srbije obezbedio je nagrade za najbolje
filmove na predstojećem Beldocs festivalu, kao i podršku u iznosu od 2.000 € za
podršku pobedniku konkursa Beldocs in Progress, za domaći film u fazi razvoja.
OKUPIRANI BIOSKOP
Dokumentarni film “Okupirani bioskop”
scenaristkinje i rediteljke Senke Domanović, beleži zbivanja vezana za
preuzimanje divlje privatizovanog
bioskopa “Zvezda” u Beogradu (okupacija). Prikazan je u okviru Srpskog takmičarskog
programa.
“Okupirani
bioskop”
prati mlade aktiviste i događaje oko zauzimanja jednog od 14 ugašenih bioskopa
iz lanca privatizovanog preduzeća “Beograd film”.
Različite društvene grupe ujedinile su se
krajem 2015. godine u nameri da skrenu pažnju na kriminalnu privatizaciju
beogradskih bioskopa, katastrofalno stanje u društvu i kulturi, a iako su svi
imali istu nameru - da menjaju stvarnost u kojoj žive, ideje o tome kako bi ta
stvarnost trebalo da izgleda nisu bile iste.
Rediteljka filma je Senka
Domanović, koja je povodom premijere svog prvog dugometražnog filma izjavila:
“Okupirani bioskop je film o lopovskoj privatizaciji Beograd filma i
društvenim grupama koje su upale u bioskop Zvezda u nemeri da skrenu pažnju na
turobno stanje u kulturi i društvu. Enterijer bioskopa u raspadanju, gnevni
ljudi u njemu i njhovi međusobni odnosi reflektuju ideološku, idejnu i
egzistencijalnu krizu u kojoj živimo. U filmu je reč o jednoj krizi uopšte
-egzistencijalnoj i idejnoj, o mogućnosti i nemogućnosti da se uopšte
artikulišu politički pokreti danas, o tome dokle mogu da dobace takve akcije,
šta suštinski mogu da promene. To je jedna sociološko-antropološka studija, a
bioskop je postao agora na kojoj su se te svari preispitivale.”
U filmu se učestvuju:
Mina Đukić, Luka Bursać, Kosta Ristić, Hana Selimović, Ivan Velisavljević,
Dobrica Veselinović, Iva Čukić, Milanka Beba Janošević, Ivan Zlatić, Radomir
Lazović, Nebojša Radošević, Srđan Keča, Marko Aksentijević i drugi.
Reč je o srpsko-hrvatskoj koprodukciji,
koju su podržali Filmski centar Srbije (FCS) i Hrvatski audioviuzalni centar
(HAVC). Producenti su This and That Films i Nukleus Films, odnosno Snežana
Penev i Siniša Jurić.
Direktor fotografije “Okupiranog bioskopa” je Siniša Dugonjić,
montažerka Mina Nenadović, a autor muzike Hrvoje Nikšić.
GOVOR DIREKTORA BELDOCSA MLADENA VUŠUROVIĆA NA SVEČANOM ZATVARANJU XI BELDOCSA
Danas želim da budem optimista da je budućnost Beldocsa pred nama, ushićeni odličnim ovogodišnjim izdanjem, za koje su se mnogi naši poklonici izjasnili da je najbolje do sada.
Sedam
uzbudljivih dana dokumentarnog praznika i ovo veče pred nama, dani traganja za
istinom i bliskošću, obeleženi su deljenem vizije i filmske naracije, slikama
naših bića i nedokučive stvarnosti.
Imam pregršt
dobrih vesti, ali smo svesni i izazova koji su pred nama.
Dobra vest
su jako zadovoljni gosti, 130 njih iz inostranstva ove godine, što uostalom
nije novina za nas, ali jeste potvrda kvaliteta i umeća festivalskog tima,
daleko je od jednostavnosti bilo hendlovati Ejbela Ferraru, ili Urliha Zajdla,
iako su se obadvojica pokazali kao vanredno uljudni i prijatni gosti.
Zatim, ni za
jedno prethodno izdanje Beldocsa nisam tako malo radio, ovogodišnje je obeleženo konačnim
delegiranjem obaveza i odgovornosti na festivalske timove, ovo je jako dobra vest, za mene posebno, bilo
mi je neobično i skoro nestvarno da sam u 5 sati popodne odlazio kući s posla i
bio opušten.
Onda, aktivnosti za filmske profesionalce smo dalje razvili, uobličili, postavili glavnog i odgovornog za Beldocs industri, imali veoma zanimljive masterčasove, panel diskusije na temu daljih izazova u dokumentarnoj filmskoj industriji, u najboljem interesu za sve učesnike.
30 studenata
iz Kopenhagena koji su se nas pronašli, prijavili se i kupili akreditacije plus
platili državi Srbiji pdv da bi pratili festival, zatim studenti s Zagreba,
koji su došli s istom namerom, naznaka je naše izvesne budućnosti.
No, dva su ozbiljna izazova pred nama, prvi će biti prisutan stalno, naš odnos s publikom, nama je poznato da je naša publika visoko profilisana, ako hoćete i kulturna klasa, u traganju za temama i vizijama, ali ako s filma kome je večeras dodeljen gradn pri festivala izađe petnaestak ljudi da ne sačeka kraj, moramo se zamisliti, unaprediti odnos s našom publikom, da li da mi edukujemo publiku ili publika da oblikuje festival, to je najvažniji izazov bez trajnog razrešenja, uzajamno traganje i nadopunjavanje .
Drugi izazov
je Uredba MK Srbije iz 2016. godine, po kojoj je odluka o sufinansiranje
svedena na milost i nemilost nazovi stručne i nazovi autonomne komisije,
svedena na nivo elementarne nepogode, tretirana kao pomoć, bez postavljenih
ciljeva, zacrtanih strategija, i sredstava za ostvarenje istih. Uredba ima puno
nedostataka, ne podstiče pregalaštvo i rivalitet, ne stimuliše razvoj umeća i
veštine u vođenju filmskih festivala, ne nudi iste šanse za sve učesnike.
Nama nikako
nije više prihvatljiva samilost ove vrste od bilo koje autonomne komisije, nama
nije prihvatljivo okruženje koje ne stimuliše odlične rezulatate, festival
Beldoks nema niti želi da ima budućnost dokle god pomenuta Uredba ostane na
snazi.
Zbog toga
smo danas uputili inicijativu Ministarstvu kulture Republike Srbije da se ova
Uredba unapredi, izmeni, dopuni, verujem
u najboljem opštem interesu za sve, verujem da ćemo za naredno izdanje
festivala imati jasna i transparentna
pravila sufinansiranja kinematografskih manifestacija koja će nuditi
jednake šanse za sve, nadam se da će podela na moj i nečiji njihov festival
otići konačno u prošlost i zaborav.
Beldocs je bez sumnje postao javno i
kulturno dobro ovog grada i Srbije, i to me beskrajno raduje.
Нема коментара:
Постави коментар