"Kameni splav" Žozea Saramaga

„Najbolji dokaz da bog ne postoji je postojanje čoveka“                         Žoze Saramago

Trideset deveta tribina Laguninog književnog kluba  održana  u petak, 4. maja u knjižari Delfi u SKC-u. Tema je bila knjiga „Kameni splav“ Žozea Saramaga.

U razgovoru su učestvovale: Ljiljana Šop, književna kritičarka, Sanja Milić, književna kritičarka i urednica u Radio Beogradu, Ana Kuzmanović Jovanović, prevoditeljka i Dejan Mihailović, urednik izdanja.

Saramago je definitivno bio vizionar. Predvideo je odvajanje jednog dela Evroposke unije. Samo nije potrefio kojeg. A godina bejaše 1986. U ovoj političkoj alegoriji, na početku romana prisustvujemo fizičkom odvajanju Pirinejskog poluostrva od ostatka kontinenta. 

Tada Portugalija, koju je Evropa zanemarila, zajedno sa Španijom počinje da pluta prema severu Atlantika, dok Vladu nacionalnog spasa hvata panika a turisti i investitori beže sa novog, otcepljenog ostrva glavom bez obzira.

„Mada deluje apsurdno, počeli smo da verujemo kako postoji određena veza između onog što nam se dogodilo i odvajanja Španije i Portugalije od Evrope, mora da ste čuli za to, Čula sam, ali u ovim krajevima nismo ništa primetili, ako pređemo preko ovih planina i spustimo se do obale, more je uvek isto, Bilo je na televiziji, Nemam televizor, Radio javlja vesti, Vesti su reči, nikad ne znate da li su reči zaista vesti.“

Petoro stanovnika (dve žene i tri muškarca) uz dva konja i jednog psa, svako za sebe, doživljavaju redak fenomen koji je, kako veruju, povezan sa otcepljenjem: jedno pravi neizbrisivu liniju na tlu zemlje, drugo postaje ljudski seizmograf, treće otkriva beskrajnu čarapu... 

Posle niza slučajnosti, kao i odanosti jednog psa lutalice – petoro ljudi i pas se nađu zajedno na okupu i otpočinju da čergare otcepljenim delom kontinenta u potrazi za uzrocima i smislom ovog odvajanja, a autor, u svom poznatom stilu i prepoznatljivim sopstvenim pravopisom, celu priču obavija mitovima, bajkama i osećanjem tragične sudbine čovečanstva. 

Katastrofa izaziva povećanje nataliteta (kao kod nas za vreme bombarovanja). Sirotinja bi da zauzme pansione i hotele. Atlantida. Nojeva barka. Saramago samoironijom, konstrukcijom i dekompozicijom sve dovodi u pitanje. Ništa se ne uzima zdravo za gotovo, nepodrazumeva. 

Roman koji progovara o čovekovoj nesposobnosti da prihvati promene, promene koje su nepovratne. 

Dejan Mihajlović, ispred Lagune konstatuje da uz Italiju imamo najviše prevedenih i izdatuh Saramagovih dela. Dvadeset knjiga (18 u izdanju Lagune) i svaki od naslova u više izdanja. Od 2011.i "Smrti i njenih hirova" do danas i do "Kamenog splava."

Dvadeset godina od dobijanja Nobelove nagrade.  Osam godina od njegove smrti. Ostala su još dva romana da se objave i "Povest opsade grada Lisabona."

„U Saramagovom delu imamo biblijsku tematiku, mitove, racionalno kritičko promišljanje jednog ateiste i evroskeptika. Imamo roman ideja, kao sredstvo za opservaciju sveta oko nas. Antropološki angažovana studija“, konstatuje  četvrti  po redu prevodilac Saramagovih dela u nas, Ana Kuzmanović Jovanović (njen treći prevod njegovih dela).

U hrvatskom izdanju "Bilježnice" objavljeni su blogovi koje je dobitnik Nobelove nagrade za književnost Žoze Saramago napisao od septembra  2008. do februara 2009. godine. Provokativno i lirski, na stranicama na kojima se privatno bezmalo uvek isprepleta s javnim, Saramago precizno beleži događaje koji su obežili našu zbilju tokom tih šest meseci. Autor tako odaje počast voljenom gradu Lisabonu, ali priseća se i razgovora s prijateljima, kao i  omiljenih pisaca kao što su Fernando Pesoa, Žorž Amado, Karlos Fuentas i Horhe Luis Borges.

Jedini primerak rukopisa „Staklene kupole“, za svoje vreme subverzivnog romana Saramago je ponudio jednom poznatom lisabonskom izdavaču 1953. godine, ali odziv je izostao i rukopis je nestao.  Kada je dobio Nobelovu nagradu mnogi su želeli da ovo delo publikuju, ali se Saramago zainatio. Niste hteli, sada ja neću! Objavljeno je posthumno, a Laguna planira da ga objavi sredinom 2018. 

Žoze Saramago (1922–2010), portugalski pisac, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1998. godine. Pored pisanja, bavio se i novinarstvom i prevođenjem. Po njegovim knjigama snimljeni su i filmovi: „Slepilo (2008), „Embargo„ (2010), „Neprijatelj„ (2013, po romanu „Udvojeni čovek„). Za 2019. je najavljena ekranizacija njegovog romana „Jevanđelje po Isusu Hristu“.