Седамдесети рођендан Југословенско драмско
позориште обележиће радно вечерас премијером нове инсценације комада с којим је
и започело. У питању је Краљ Бејтанове
Ивана Цанкара.
Југословенско драмско позориште је
основано 1948. са циљем да окупи врхунске драмске уметнике из целе ФНРЈ, а да
по стилу и естетици буде својеврсни југословенски пандан МHАТ-у. Редитељ Бојан
Ступица је добио подршку од политичара и водећих културних радника да одабере
најзначајније уметнике из свих позоришних центара Југославије. Позоришни
концепт прописан од стране политичара само је условно поштован, док је у
практичном раду од самог почетка заговарана уметничка слобода и подржаван
естетски кредибилитет редитеља и глумаца.
Управници Југословенског драмског
позоришта увек су припадали кругу најзначајнијих и најмеродавнијих позоришника,
било да су долазили из редова критике (Велибор Глигорић, Милутин Мишић, Петар
Волк), драматурга (Јован Ћирилов) или редитеља (Мирослав Беловић, Бојан
Ступица). Управници ЈДП-а су у почетку градећи репертоар акценат стављали на
велика дела светске и домаће класике, да би током педесетих постепено на
репертоар улазила и дела савремене светске и домаће драматургије.
Редитељи ЈДП увек су се истицали новим и
инвентивним тумачењима класичних дела домаће и светске драматургије чиме су
мењали поимање театра код нас. Памтимо "Дунда Мароја" Марина Држића и
"Рибарске свађе" Карла Голдонија у поставци Бојана Ступице,
"Јегора Буличова" Максима Горког и "Ожалошћену породицу"
Бранислава Нушића у режији Мате Милошевића. "Хвалисавог војника"
Плаута и "Дунда Мароја" Марина Држића у режији Миросава Беловића,
затим "Пучину" Бранислава Нушића, "Родољупце" Јована
Стерије Поповића, "Мизантропа" у режији Дејана Мијача,
"Хамлета" у режији Стева Жигона, "Позоришне илузије" Пјера
Корнеја у режији Слободана Унковског. Сцена ЈДП била је простор на коме су се
окушали водећи редитељи целокупног југословенског простора: Бранко Гавела,
Паоло Мађели, Слободан Унковски, Харис Пашовић… као и бројни инострани
редитељи: Јежи Јароцки, Георгиј Александрович-Товстоногов, Карлос Медина,
Виталиј Дворцин…
Позориште је чак и у време великих
друштвених превирања било отворено за значајна дела савремених писаца из
региона: Добрица Ћосић - "Открића", Јован Христић - "Чисте
руке" и "Саванарола и његови пријатељи", Велимир Лукић -
"Афера недужне Анабеле", Слободан Шнајдер - "Хрватски
Фауст", Душан Ковачевић - "Балкански шпијун", Дејан Дуковски -
"Буре барута", Биљана Србљановић - "Београдска трилогија"…
Незаобилазни део историје ЈДП-а су и
велики глумци који су играли на овој сцени. На самом почетку ту су били Мира
Ступица, Марија Црнобори, Рахела Ферари, Миливоје Живановић, затим су пристигли
и Љуба Тадић, Бранко Плеша, Стево Жигон, па Војислав Брајовић, Светлана
Бојковић, Ђурђија Цветић, Цвијета Месић, Милан Гутовић, Милош Жутић, Бранислав
Лечић, Владица Милосављевић, Мирјана Карановић, Жарко Лаушевић, Горан Шушљик,
Небојша Глоговац, Милица Михајловић, Небојша Љубишић, Драган Мићановић…
Дана 17. октобра 1997. Југословенско
драмско позориште је доживело праву трагедију - у огромном пожару изгорела је
Велика сцена. Управо Позоришта је дуго времена пре тога опомињала јавност и
угледне званичнике да зграда има дотрајалу електричну инсталацију. За то време,
представе су се играле на сцени Театра "Бојан Ступица". Позориште је остало
без велике сцене, управне зграде, шминкернице, гардеробе, купатила, клуба,
адекватаног простора за фундус и библиотеку…
Обновљено Југословенско драмско
позориште отворено је 23. маја 2003, премијером представе "Родољупци"
Јована Стерије Поповића, у режији Дејана Мијача.
Но, вратимо се у само здање ЈДП-а, данас, 3 априла
тачно у подне када су додељене Годишње
награде Југословенског драмског позоришта и то:
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за режију представе Тако је (ако вам се тако чини) Луиђија Пирандела – Јагошу Марковићу,
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за улогу Госпође Фроле у представи Тако је (ако вам се тако чини) Луиђија Пирандела у режији Јагоша Марковића - Јелисавети Секи Саблић,
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за улоге Алберта, Г. Џ, Механичара, Доктора А и Тонина, у представи Ајнштајнови снови Алена Лајтмена у режији Слободана Унковског – Драгану Мићановићу,
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за улогу Наталије Петровне у представи Месец дана на селу Ивана Сергејевича Тургењева у режији Иве Милошевић – Мирјани Карановић,
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за улогу Михаила Александровича Ракитина у представи Месец дана на селу Ивана Сергејевича Тургењева у режији Иве Милошевић – Светозару Цветковићу,
- Југословенско драмско позориште додељује Награду за лепоту говора „Др Бранивој Ђорђевић“ за улоге Пепина, Јохана, Доктора А и Тонина, у представи Ајнштајнови снови Алена Лајтмена у режији Слободана Унковског – Радовану Вујовићу,
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за изузетан допринос високим стандардима пословања наше куће правници – Драгани Пантелић,
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за изузетан допринос високим стандардима пословања наше куће инспицијенту – Радету Стојиљковићу
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за изузетан допринос високим стандардима пословања наше куће шефу Службе расвете – Дејану Драганову,
- Југословенско драмско позориште додељује Годишњу награду за изузетан допринос високим стандардима пословања наше куће шефу Службе гардеробе – Јови Михајловићу,
- Захвалница Jугословенског драмског позоришта за дуги низ година сарадње и подршке додељује се - Raiffeisen банци,
- За пола века успешне сарадње, Захвалница Jугословенског драмског позоришта додељује се – Радио-телевизији Србије.
Жири у саставу Милош Кречковић,
Горан Шушљик и Никола Ракочевић донео је одлуку да се Годишња награда „Бранка и
Млађа Веселиновић“ Фондације ЈДП-а за најбоље глумачко остварење на сцени
Југословенског драмског позоришта у 2017. години додели – Јелисавети Секи Саблић – за улогу Госпође Фроле у представи Тако је
(ако вам се тако чини) Луиђија Пирандела у режији Јагоша Марковића.
На крају нам се обратио Воја Брајевић испред Председништва Удружења драмских уметника Србије које је одлучило да се овогодишња глумачка награда Добрични прстен за животно дело постхумно додели Небојши Глоговцу, прваку ЈДП-а.
Председништво
Удружења драмских уметника Србије, поред Брајевића чине Тања Мандић Ригонат,
Весна Станковић, Анета Томашевић, Јелена Кајго, Сунчица Милосављевић, Горан Јефтић,
Саша Торлаковић и Небојша Илић.
Нема коментара:
Постави коментар