Nastavlja se serijal low-noise bluz koncerata u Glavnom holu Doma omladine Beograda nastupom dvojca koji stoji iza projekta „The Untouchablues“ i rok sastava „Nesalomivi“: Aleksandar Đukić, bas & glas i Bojan Vulin,
gitara & glas. Projekat oficijelno postoji tek od maja 2017. mada
je ovaj dvojac izvodio bluz prvi put još ranih devedesetih.
U intimnoj izvođačkoj formi, sa sopstvenim čitanjem najrafiniranijih bluz autorskih opusa, ovaj Monday Blues
dvojac nastupa u okviru ciklus bluz programa u 2018. godini,kojima Dom
omladine Beograda afirmiše ponedeljak kao programski dan i centralni
hol DOB-a kao aktivni programski prostor. Njihovi heroji su
legendarni Robert Johnson, Elmore James, Big Bill Broonzy, Otis Rush, Sonny Boy Williamson...
Aleksandar Đukić kaže:
“Od svih bluz autora verovatno nam najviše znači Peter Green, čiju muziku najbolje osećamo. On je umeo da crni blues izvodi na samosvojan način i doda mu jednu emotivnu komponentu koje verovatno ni sami originalni bluz autori nisu bili svesni, a to je izvesna spiritualnost te muzike i neobična toplina, u jednom relaksiranom maniru koji je Greena odvajao od glasnih hard-bluz rokera njegovog vremena. Verovatno se zato malo ljudi usuđuje da svira Greenove kompozicije, jer nije nimalo lako, a za nas je upravo to veliko uživanje i pravi izazov! Mi inače naglasak stavljamo na jedno vrlo intimno izvođenje bluza u verzijama koje nisu puke reprodukcije poznatih standarda. Od početka smo se trudili da se prema izabranom bluz repertoaru odnosimo kao prema pesmama koje smo sami napisali. Dakle upijamo ih - poistovećujemo se sa njima, svesno ili nesvesno ih personalizujemo i tek onda one izlaze iz nas na način kako to radimo.”
Aleksandar Đukić kaže:
“Od svih bluz autora verovatno nam najviše znači Peter Green, čiju muziku najbolje osećamo. On je umeo da crni blues izvodi na samosvojan način i doda mu jednu emotivnu komponentu koje verovatno ni sami originalni bluz autori nisu bili svesni, a to je izvesna spiritualnost te muzike i neobična toplina, u jednom relaksiranom maniru koji je Greena odvajao od glasnih hard-bluz rokera njegovog vremena. Verovatno se zato malo ljudi usuđuje da svira Greenove kompozicije, jer nije nimalo lako, a za nas je upravo to veliko uživanje i pravi izazov! Mi inače naglasak stavljamo na jedno vrlo intimno izvođenje bluza u verzijama koje nisu puke reprodukcije poznatih standarda. Od početka smo se trudili da se prema izabranom bluz repertoaru odnosimo kao prema pesmama koje smo sami napisali. Dakle upijamo ih - poistovećujemo se sa njima, svesno ili nesvesno ih personalizujemo i tek onda one izlaze iz nas na način kako to radimo.”
Нема коментара:
Постави коментар