IV Pozorišno proleće u Šapcu: Neprilagođeni u klasici

Četvrto  „Pozorišno proleće“ biće održano od 8. do 16. aprila u Šabačkom narodnom pozorištu pod motom „Neprilagođeni u klasici“, najavljeno je na konferenciji za novinare u Zvezdara teatru održanoj prvog dana marta.

Naime, selektor festivala Zoran Karajić, primetio da je ogromna većina predstava koje je pogledao rađena po tekstovima starijih, značajnih pisaca.

„Bilo je i nekoliko značajnih ostvarenja nastalih po delima savremenih dramskih pisaca, ali su se klasici nametnuli kao tema ovogodišnje selekcije. Otuda i predlog da se ova selekcija naslovi sa „Neprilagođeni u klasici“. Klasici to i jesu zato što su i u svom vremenu i ispred svog vremena, ali i zato što su buntovni, neprilagođeni“, pojasnio je Karajić i nastavio:

„Od 15-18 predstava u užem izboru odlučio sam se za sedam predstave. Hteo sam i više, ali jednostavno nije bilo prostora u okviru festivalskog formanta. Za sve nije bilo mesta Ovo su predstave poznate po čuvenju:

1.  „Balkanski špijun“ (1983.) prema tekstu Duška Kovačevića, u režiji Tanje Mandić Rigonat i u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda,
2. „Petrijin venac“ (1975.) prema tekstu Dragoslava Mihailovića i u režiji Bobana Skerlića u izvođenju Ateljea 212,  
3. „Korešpodencija“ (1979.) Borislava Pekića u režiji Gorčina Stojanovića i izvođenju Zvezdara teatra,
4. „Veštice iz Salema“ (1953.) prema tekstu A. Milera i u režiji Nikite Milivojevića Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada,  
5. „Tartif“ (1664.) u režiji Igora Vuka Torbice  Somborskog narodno pozorište i Srpskog narodno pozorište iz Novog Sada,
6. „Hronika palanačkog groblja“ (1958.)po tekstu Isidore Sekulić u režiji Ivana Vukovića i izvođenju Kruševačkog narodnog pozorišta,
7. „Ujka Vanja“ (1899.) u režiji Egona Savina Jugoslovenskog dramskog pozorišta. 

Završne večeri, u čast nagrađenih biće odigrana predstava: „Limunacijа“ (1888. -1978.) prema tekstu Duška Kovačevića (obradio delo Stevana Sremca) u režiji Nebojše Bradića i u izvođenju Narodnog pozorišta iz Niša .

Ovakva selekcija u prvi plan stavlja jedan od glavnih zadataka teatra: da bude ozbiljan kritičar društva i vlasti. U prvom planu je mali čovek koji bi želeo da rešava velike, čak svetske probleme. 

Festival je jedan od svedoka da izvan Beograda postoji pozorište i da dosta dobrih predstava dolazi iz unutrašnjosti. Dušan Kovačević, predsednik Umetničkog saveta Festivala ustvrdio je da je Šabac u samom vrhu reprezentativnih predstava i da svaki grad ima, na svu sreću, svoj festival i konstatovao:

„Susret glumaca i publike u jednoj noći to je ono što je najuzbudljivije u pozorištu.“ 

Mira Banjac, članica Saveta Festivala, po njenim rečima velika putnica i velika radoznalica zahvalila se Kovačeviću na komlimentima uz primedbu:

„Mnogo si ličan, a to nije dobro, Zbog ličnih razloga nemam čime da vas počastim, ali verujem naslovima i verujem u moć pozorišta. Ima razloga sa će i ovo proleće biti pravo pozorišno proleće. Svim srcem sam uz Šabac!“

Prateći program festivala najavila je Minja Bogavac, v. d. direktorka Šabačkog narodnog pozorišta koja je istakla da je njihova glavna ideja da ova smotra zaživi i u samom gradu, a van zgrade šabačkog teatra.Ona je pored hronika festivala i tradicionalnih okruglih stolova (modelatori teatrolozi Svetislav Jovanov i Dragana Bošković, uz dežurnog kritičara Spasoja Ž. Milovanovića) najavila i uličnu izložbu (realizovan u saradni Šabačkog pozorišta i likovne grupe Kombinart) i koreografski performans otvaranja; animacije i besplatni program za decu na sceni LASTA; produkciju znanja (radionicu pozorišne kritike namenjenu studentima koju vode dramaturzi: Tijana Grumić, Dejan Prćić i reditelj Jug Đorđević)) i ceremoniju zatvaranja, koja uključuje premijernu projekciju kratkog dokumentarnog filma o festivalu. Festival će svečano otvoriti Svetislav Basara.

„Ne smemo zanemariti ni dioniski karakter pozorišta“, dodao je član Saveta Nebojša Bradić i nastavio: „Atmosfera doprinosi razvoju festivala i potvrđuje vitalonst pozorišta.“

Zvanični žiri festivala Pozorišnog proleća čine reditelj i pisac Karpo Godina iz Ljubljane, glumac Nikola Ristanovski iz Skoplja i reditelj i profesor Petar Kukov iz Sofije, dok novinarski žiri čine Teofil Pančić, Gordana Manjenčić, dopisništvo RTS Šabac i Aleksandra Ćuk, dnevni list Danas. Biće dodeljeno sedam nagrada za najbolju predstavu, reditelja, glavnu mušku i žensku ulogu, i ostalih tri po izboru žirija. Nagrade će dodeliti i pres žiri, kao i publika.