Капелица Непобедиво сунце назив је овог представљања Драгане Станаћев Пуача, којим ауторка покушава да фиксира
достигнуту тачку пута ка Слици, Смислу, Логосу. Трагање за Тајном Византије ( тако
названо и прецизно формулисано у њеном раду у новије време), фокусом који се формира готово од почетка ауторкиног
делања, прошло је кроз различите фазе и испољавало се и приказивало кроз
појединачне цртеже - исказе, представе и
посвете увезане у чврсте тематске и идејне циклусе.
Krst , Aleksandru Isaeviču S, grafit, pastel na papiru, 294x186 cm |
Сада су представљени
фрагменти циклуса Станиште црвеног ждрала (1986), American dream. Облак (1987),
Записи
из подземља (1996), Долазак херувима (2012), Шејкина
соба (2014), Rue Cabanis (2015) и Рукопис
из пакла Варлама Шаламова (2019). У тематској равни, Драгана Станаћев
полази од најличнијих искустава и односа са интелектуалним и духовним узорима и
сродницима. У делима и посвећености најширег круга духовних искатеља и претеча
- Борхеса, Параџанова, Достојевског, Киша, Тарковског, Рубљова, Флоренског,
Матије Вуковића, Шаламова... она тражи зрно посвећености, истрајности, а јасним посветама без таштине ( било са стране
поштованог, или штоватеља) трасира свој
даљи пут и реферира на извор и узор.
У таквом приступу прецизно се одређује као припадник хришћанског иконографског и иконолошког обрасца. Прецизније као следбеника византијског обрасца одређује је приступ разматрању подвижништва и мучеништва при коме се допринос приказује без конкретизације тортуре и испаштања – кроз симболичке асоцијације мучеништва и следујуће славу и награду у наговештају.
У таквом приступу прецизно се одређује као припадник хришћанског иконографског и иконолошког обрасца. Прецизније као следбеника византијског обрасца одређује је приступ разматрању подвижништва и мучеништва при коме се допринос приказује без конкретизације тортуре и испаштања – кроз симболичке асоцијације мучеништва и следујуће славу и награду у наговештају.
Крст Нигјар, Сергеју Х. П, графит, акрилик, злато на папиру, 350x300 цм |
Наративи Драганиних циклуса
временом нарастају, а ради кохерентности мора да се уведе одређена врста
драматургије. Раније лично дубоко искуство живог/живљеног театра ( Театар Лево
осамдесетих ХХ века) помаже садашњој сликарки да драмски увеже проживљене
фрагменте у прегледан низ без губљења особених својстава (differentia
specifica) и искрености. У процесу сабирања искустава при изради доктората,
уметница разматрајући склоп свог опуса долази до архитектуре као могућности за
конструисање и систематизовање интелектуално емоционалне целине. Дисертацијом Архитектура
као симболичка форма. Семиотика куле ( 2013) сликарка је прецизно формулисала однос са архитектуром
и њену улогу у свом делу, чиме отвара поље
даљег трагања у оквиру реалног, околног – датог и створеног, личног простора
слике.
Изузетно погодан и знаковито обликован простор Изложбеног павиљона Галерије савремене уметности у Нишу у
коме и према коме је настао и развијао се пројекат Кристални дворац за Фјодора
Михајловича (2015) отворио је два канала комуникације унутар Драганиног рада –
архитектонско иконографску организацију склопа – условљену и асоцијативним
простором павиљона који подсећа на ране базилике, и, могућност успостављања
нових ликовних и садржајних склопова радова различитог времена настанка и
тренутних преокупација. У целини
искустава пројеката Долазак херувима, Шејкина соба , Rue Cabanis и Кристални
дворац за Фјодора Михајловича,
период 2012 -2015 у опусу Драгане
Станаћев Пуача треба посматрати као тачку у којој се захваљујући
компактности простора, нарастању различитих
наратива и броју сликовних података појавила додатна потреба за испитивањем
склопова и њихових значења.
Крст 1999, Тврђава, графит, акрилик, злато на папиру, 300x240 цм |
Директно дубоко искуство са музиком – не само као
пасионираног слушаоца, већ и одличног посвећеног извођача перфектног слуха,
вибрантне емоције и знаковитог гласа, уз чврсте критеријуме квалитета, појавило
се као могући пут даљег трагања за формом, хармонијама и оркестрацијом. Тако се
после склапања Бахове Сарабанде у изведби зрелог Мише
Мајског са Доласком Херувима у истом простору Галерије ФЛУ, уз Бахове оркестарске свите оркестрира пун
хармонијски склоп пројекта Капелица Непобедиво сунце.
Створени
резултат се може оценити и потпуно одредити једном реченицом: Уметница у пуној
зрелој снази рекапитулира и сумира не само део свог опуса настао у последње 33
(!) године, већ кроз и уз њега садржај, искуства, домете и дубине целокупног
свог бивствовања и уметничког делања –
за Уметника Разлог, Начин и Резултат Постојања (raison/la modalité/résultat
d'être).
Дејан Радовановић
Крст Kротитеља змија, Варламу Т. Ш, графит, акрилик на папиру 280x240 цм |
Драгане Станаћев Пуача је рођена у Београду 1957. године.
Дипломирала
сликарство на Факултету ликовних уметности 1982, а магистрирала 1986.
Године 1987. на
предлог Музеја савремене уметности, учествује у раду XXII Internationale
Malerwochen, Graz, а 1988. на предлог Уметничког савета УЛУС-а, користи атеље у
Cite Internationale des arts, Paris.
Од 1997. ради на
ФЛУ, а од 2014. у звању ванредног професора на предмету Цртање и Сликање, за
прве две године и на докторским студијама. Од 2018. води наставу и на мастер
студијама. Докторирала 2013. на ФЛУ, са темом ''Архитектура као симболичка
форма. Семиотика куле''.
Излагала на 17
самосталних изложби и на више од 100 колективних изложби, салона, бијенала,
годишњих изложби УЛУС-а, аукцијских и добротворних изложби у земљи и
иностранству.
Крст Голгота, у мом срцу, графит сребро на папиру, 420x300 цм |
Од 2013. до
2016. учествује у раду четири Међународне конференције о архитектури
International Conference and Exhibition On Architecture, и излаже у Галерији
науке и технике САНУ у Београду.
Дела јој се
налазе у колекцијама Neue Galerie, Graz и Музеја Zepter, Београд.
Добитник
неколико награда: Октобарска награда града Београда 1986. као постдипломац;
Награда УЛУС-а за цртеж 1992; и Златна игла, на Пролећној изложби УЛУС-а 2014.
Крст Џејкобијева лествица ужаса, за три косовске књегињице, графит, сребро на папиру, 280x300 |
Бави се цртежом.
Радови настају у циклусима. Називи циклуса: 1986 Станиште црвеног ждрала, 1987
American dream. Облак, 1988 Моји слатки кавези, 1995 Златни павиљон, 1996 Записи из подземља, 1996 Кула
опасана огледалима и сенкама, 2000 Катакомба, 2003 Из пустодолске бележнице,
2007 Град. Ка поднебесју, 2009 О анђелу чувару. Стаклени перивој, 2012 Долазак
херувима, 2014 Шејкина соба, 2015 Rue Cabanis, 2019 Рукопис из пакла Варлама
Шаламова.
Нема коментара:
Постави коментар