XX Festival nitratnog filma – “Novi Guliver”

Prvi svetski dugometražni zvučni film koji kombinuje žive glumce i lutkarsku animaciju “Novi Guliver” (1935) biće prikazan na XX Festivalu nitratnog filma, 15. juna u Muzeju kinoteke.

Ovaj briljantan, svež i beskrajno maštovit film “za decu od sedam do sedamdeset sedam godina” ništa nije izgubio od svoje genijalnosti ni više od osam decenija posle nastanka. 

Reditelj Aleksandar Ptuško, čarobnjak sovjetskih bajki, čudotvorac filmskih trikova i animacije lutaka, stvorio je “Novog Gulivera” kao slobodnu adaptaciju satiričnog književnog klasika Džonatana Svifta.

Za uklapanje živih glumaca i lutkarske animacije Ptuško je primenio čudesan i inovativan tehnički postupak u kome je trebalo stop kadar animacijom pokrenuti hiljadu pet stotina lutaka. Pritom je svaka izgledala drukčije i imala poseban izraz lica, jer je originalna maska naglašavala njihov individualni karakter.

S druge strane, pripovedački i scenaristički, Ptuško je stvorio duhovit i vrcav propagandni film koji prenosi pravila i metode borbe ruske revolucije na ponižene radnike i radni narod Liliputa. A ta propaganda kod njega, za razliku od manje inteligentnih autora tog razdoblja, nikada nije ogoljena, već data s diskrecijom i šarmom svojstvenim samo najvećima.

Priča počinje kada dečak Petja na letovanju u pionirskom odmaralištu dobije na poklon knjigu „Guliverova putovanja”. Avanture čoveka-džina u zemlji Liliputanaca ostave snažan utisak na njega. Petja zadrema na plaži i usni kako je on odvažni morepolovac Guliver koga, posle brodoloma, more izbacuje na obalu kraljevine Liliput, gde ga zarobljavaju maleni stanovnici te zemlje. Parlament Liliputa odluči da poštedi Petji život i da ga čak prizna za visokog gosta jer „čovek-planina može biti upotrebljen za vojne ciljeve”. Petja želi da sazna kako živi narod Liliputa, što izaziva paniku na dvoru. Jasno je da radničku klasu ugnjetavaju, jer ona živi u podzemlju praveći oružje. Zbog toga Petja pomaže proletarijatu Liliputa da podigne ustanak.

„Donekle menjajući zaplet poznatog Sviftovog romana, Ptuško daje filmu oblik političkog pamfleta protiv buržoaskog društva, uz mnogo duhovitih alegorija i suptilnih analiza”, navodi se u sovjetskoj filmskoj publikaciji “Kino i vremja” iz 1963. godine.