понедељак, 02. април 2018.

Henri Miler u Laguninom književnom klubu

 četvrtak, 5. april u 18 sati, Delfi SKC

Trideset osmo okupljanje Laguninog književnog kluba biće na neki način iznimka. Neće biti održano uobičajno prvog petka u mesecu jer pada u vreme Uskršnjih praznika. Stoga je okupljanje pomereno dan ranije , u četvrtak 5. aprila, od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u.


"Ima ljudi koji ne mogu da se odupru želji da uđu u kavez sa divljim zverima i budu rastrgnuti."

Razgovar je posvećen knjizi „Rakova obratnica“ Henrija Milera, jednog od najznačajnijih američkih pisaca dvadesetog veka. U razgovoru će učestvovati Drinka Gojković, književna prevoditeljka, Zoran Janković, književni kritičar, Nenad Racković, multimedijalni umetnik, i Janja Stjepanović, urednica u Laguni.

„Rakova obratnica“ je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. 

Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koji je knjigu definisao kao vredno književno delo.

Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. 

To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.

Henri Valentajn Miler (Njujork, 1891 – Pacifik Palisejds, 1980), jedan od najznačajnijih američkih pisaca dvadesetog veka, proveo je detinjstvo i ranu mladost u Bruklinu. Shvativši da ga akademski život ne privlači, radi kao taksista i bibliotekar kako bi se prehranio. Veliki ženskaroš i idealista, 1917. godine ženi se prvom od pet žena koliko je imao, Beatrisom Silvas Vikens. Nalazi posao u telegrafskoj službi Vestern J, a napušta ga posle četiri godine, kada sa svojom drugom ženom Džun Edit Smit Mensfild 1928. godine odlazi na proputovanje kroz Evropu. Bračne razmirice postale su nepremostive, pa je Miler 1930. godine ostavio ženu i otišao u Pariz. Deceniju pre Drugog svetskog rata proveo je uglavnom boemski u „gradu svetlosti“, gde je radio kao novinar i napisao više od 36 knjiga. Tu je objavio i svoje najpoznatije knjige. Prva – Rakova obratnica – govori o njegovim doživljajima u Parizu, a objavljena je 1934. godine. Uslediće romani: Crno proleće (1936), Jarčeva obratnica (1939), kao i trilogija Ružičasto raspeće (Seksus, 1949; Pleksus, 1952; Neksus, 1959). Posle 1939. godine, napustio je Pariz i preselio se u Grčku gde je boravio šest meseci. Vrativši se u Ameriku, počeo je da piše o svojim putovanjima. Njegovi čuveni putopisi su Kolos iz Marusija (1941) i Mirni dani u Klišiju (1956).

Roman „Rakova obratnica“ je na popustu od 30% do 6. aprila u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
 

Нема коментара:

Постави коментар