Knjiga izabranih pesama irskog nobelovca Šejmusa Hinija Živi lanac znanog sveta objavljena je u izdanju Arhipelaga u ediciji Izbor u prevodu Stefana Pajovića. Živi
lanac znanog sveta predstavlja
izbor iz poznih Hinijevih pesama, nastale u prvoj deceniji dvehiljaditih i
objavljene u tri pesnikove knjige za koje kritike smatra da su vrhunac njegovog
pesničkog umeća. Reč je o Hinijevim knjigama Električno svetlo (2001), Okružna
i kružna (2006) i Živi lanac
(2010).
"Naslov
Živi lanac znanog sveta proističe iz
naslova Hinijeve poslednje knjige poezije koja ispituje trenutno stanje
čovekoljublja, ali i pesme „Znani svet“ iz knjige Električno svetlo. U toj je pesmi Hini opisao boravak na Struškim
večerima poezije 1978. godine, pružajući svojevrsnu genezu nasilja koje će se
odigrati tokom devedesetih godina 20. veka, u godinama kada je slučajno ili ne,
objavljen prvi prevod njegove poezije na srpski", kaže prevodilac Stefan Pajović koji je i priredio
ovaj izbor.
U
pesmi u kojoj Hini govori o svom putovanju u Strugu na Struške večeri poezije
pominje se i Beograd u kome pesnik pronalazi „svoj zapad na istoku“.
U
Hinijevoj poeziji osvaja promišljenost kojojm se ispunjavaju svakodnevni
prizori i događaji, kao i pesnikova sposobnost da isksutvo svakodnevice poveže
sa dubokom istorijom ili sa najvažnijim izrazima irske i ukupne evropske
kulture.
"Geološki slojevi zemlje postaju u Hinijevoj poeziji saživljeni sa
geološkim slojevima kulture i istorije. Samo u tom amalgamu nastaje pesma kao
jedinstvo različitih elemenata, vidljivih i posredovanih, istorijskih i
savremenih, doživljenih u iskustvu i proživljenih u kulturnom preispitivanju i
istorijskoj svesti. To jedinstvo postaje stvarni i simbolički izraz Hinijeve
pesme. Pozne pesme Šejmusa Hinija češće nego ranije uzimaju na sebe oblik
putovanja. To su putovanja u vremenu i prostoru, i jedna i druga vođena
kulturno-istorijskim razlozima. Kultura oživljava pred pesnikom jednako kao što
je istorija trajno prisutna u svesti njegovog lirskog subjekta. Hinijeva
poezija odvodi čitaoca na putovanja na izabrana mesta kulture i istorijskog
trajanja. Na jednoj strani, to je Grčka kao osnova evropske civilizacije. Na
drugoj strani, to je Tolund kao jedna od najstarijih naseobina na evropskom
tlu. Tako poezija postaje živi lanac pamćenja proisteklog iz stvarnosti,
pamćenja proisteklog iz kulture i onog trećeg pamćenja proisteklog iz susreta
promišljenog iskustva i duboko proživljene kulture", naglašava Gojko Božović u
pogovoru izabranim pesmama Šejmusa Hinija Živi lanac znanog sveta.
Šejmus Hini (1939–2013) najveći je irski pesnik posle Jejtsa. Hini je poznat i
kao esejista, dramski pisac, prevodilac i profesor engleske književnosti. Hini je rođen u
Severnoj Irskoj, ali je veći deo života je proveo u Dablinu, gde je i umro.
Objavio je dvanaest knjiga pesama, kao i dve drame nastale po ugledu na Sofokla. Hini je prepevao
staroengleski ep Beovulf i irsku
legendu o kralju Sviniju. Hinijevi eseji o književnosti, pre svega, o poeziji, preispituju
moderna iskustva literature, njene klasične izvore i moderne izazove, ali i
uspostavljaju poetičke osnove Hinijevog pesništva.
Nobelovu nagradu za
književnost Šejmus Hini je dobio 1995. godine.
Нема коментара:
Постави коментар