NATAN MUDRI U JDP-u

Gorčin Stojanović, vidno prehlađen, delovao je poprilično optimistički povodom nove premijere koja je pred nama u JDP-u. Misija ovog teatra, primetio je on, je da prvo otkrije visoka, ključna dela evropskih klasika. A ono je, nastavio je, svakako jedno od kapitalnih dela u nemačkom govornom prostoru koje se godinšnje odigra bar sto puta.   

Ako ga sećanje ne vara seća je jednog politički korektnog izvođenja ovog komada u Sarajevu, za Ljubljanu ne može da se zakune.  I to bi bilo sve-dosad... A za ovo delo kaže da je nepravedno zapostavljeno, da je dnevno aktuelno  u vremenu i prostoru gde se stvari lenjo ili nikako ne menjaju. A naše je, deluje, baš tako. 

Kaže, dalje, poklopile su su repertoarske želje i planovi i dobijamo komad sa podosta duhovitosti koji latentno upozoravaju,  teatar kakav nam baš treba, koji ništa ne provetrava osim samog sebe. Komad zahteva puno mimikrije, ljudi su obloženi višeslojnim ljušturama, ne nužno lošim, pa su u situaciji da moraju da žongliraju. 

Za plakat je zaslužan Mirko Ilić (s kojim JDP sarađuje već drugu godinu zaredom).  Zajednički imenitelj, koncept ovogodišnjih plakata je profil. Gorčin sa dozom humora primećuje:

„Ima spremne plajate i za predstave koje ne znamo sasvim sigurno ni da li ćemo ih igrati...“

Rediteljka Jovana Tomić  se trudila da iz ugla komedije obradi versku ali i svaku drugu netrpeljivost na malom prostoru, gde su skoncetrisane različitosti svih vrsta.  Da humor koji daje takva okolnost deluje ciničan i na momente otrovan, u deduktivnoj postavci, usmeren u pravcu pitanja identiteta u turbulentnom istorijskom trenutku i mestu. Da bi se sve još više usložilo uz impozantan narativ, proistekao iz čitanja ovog dela, pridružen je i ekspresivan scenski pokret (savremeni ples i još ponešto). U okviru intervjua za program predstave ona je izjavila:

„ Lesing je napisao politički komad, koji zbog svoje teme ostavlja utisak da je mogao biti napisan  i danas. U originalu didaktičan komad, gde, zalažući se za mir i toleranciju, Lesing iz različitih uglova tretira versku netrpeljivost, migracije, ratove; u odnosu na današnji politički trenutak, jasno je zašto je komad danas popularan i često izvođen širom Evrope. Mene je, pored svega navedenog, ovom delu privukla i poetičnost jezika, sočni likovi, humor – jer je moje lično osećanje današnjice blisko apsurdu, tako da u tragičnim (društveno-političkim) okolnostima, humor i cinizam stoje ruku pod ruku i gađaju u metu. Radikalnom adaptacijom didaktika je potisnuta zarad otvaranja pitanja šta danas znači epitet mudri, i šta se dogodi kada nas ostale odrednice našeg identiteta – društvene uloge, političke pozicije, religija ili porodica – iznevere, ili kada mi izneverimo njih.“

Dramaturg je Dimitrije Kokanov  svedoči o uzbudljivoj adaptaciji dramskog teksta izmeštanjem fokusa i „maltretiranjem“ izvođača i u fizičkom  a ne samo u mentalnom smislu. 

Bojan Dimitrijević je ovde glavni lik, Natan, koji je tekst čitao puna dva dana, „probijajući se kroz njega sa mukom i naporom.“  Uteha mu je bila to što je sa rediteljkom govorio istim pozorišnim jezikom.

Srđan Timarov potvrđuje složenost teksta i priznaje da je njemu trebalo pet dana za njegovo iščitavanje, ali da će plod biti „pravi praznik.“ Za rediteljku kaže da je, uprkos godinama, već virtuoz posla. 

Njegova koleginica, Dubravka Kovjanić kaže da je čitav rad na komadu bio inspirativan ali i zahtevan. 

Miodrag Dragičević smatra da je ovaj komad značajan za njegov dalji glumački razvoj, slaže se da je u početku bio veliki skeptik, ali i da se u samom radu desila „neka magija.“  

Milica Gojković kaže da voli kada joj serviraju ovako ozbiljnu glumačku poslasticu, u kojoj opipava okvire sopstvene slobode i gde se „igramo žanrovima.“

Joakim Tasić kruniše glumačke ispovesti. On je mladi, ali avaj zarobljeni templar, nalik na Saladinovog brata, a kaže da mu je pričinjavalo izuzetno zadovoljstvo da bude uronjen u „svet sklonjen od svakodnevih konvencija.“

Jasmina Holbus je poziv za saradnju dobila od dramaturga, a koncentrisala se na „oštre uglove, skučan prostor pun tenzija, gde se spajaju linije ljudi, gde granice postaju tvrđave“, gde je perspektiva promenjiva kategorija, te će i gledaoci menjati ugao gledanja. 

Za muziku je iz Berlina bila zadužena Miša Cvijović kojoj je ovo treći projekat sa Jovanom i Dinitrijem. Dnevno je komunicirala sa Jovanom,  usredsredila se na ono što ujedinjuje religije, da ih spoji kako kroz horove, tako i kroz „ritmiku na kojoj će glumci leteti.“

U predstavi nastupaju: Bojan Dimitrijević, Srđan Timarov, Dubravka Kovjanić, Milica Gojković, Miodrag Dragičević i Joakim Tasić.

Dramaturg je Dimitrije Kokanov, koreograf Maja Kalafatić, kostimograf Selena Orb, scenogaf Jasmina Holbus a kompozitor Miša Cvijović.

Premijera u subotu, 9. marta 2019. u 20:30 časova na Sceni Studio JDP. Reprize predstave su 14. i 30. marta.

GOTHOLD EFRAIM LESING (1729–1781) je bio nemački filozof, polemičar, dramski pisac, kritičar. Slobodumni čovek, čije su delo i delovanje postali izazov za mislioce i stvaraoce, kako njegovog tako i budućih vremena. Lesing je pravi predstavnik doba prosvećenosti, svedok rađanja građanske klase u nemačkim zemljama i predvodnik njihove kulture. 

Rođen je 22. januara 1729. u Kamencu, u Gornjoj Lužici. U gradu Majsenu pohađao je kneževsku školu, u kojoj je stekao dobro klasično obrazovanje, poznavanje grčke i rimske književnosti. Studirao je u Lajpcigu, gde se upoznao s glumicom Karolinom Nojber. Njena trupa izvešće Lesingov prvi komad, a potom i njegove prevode francuskih komada.

Lesing je živeo skromno, ali je uspevao da se izdržava pisanjem. Štaviše, bio je prvi pisac u modernoj istoriji Nemačke koji nije imao sigurno uhlebljenje kod nekog mecene niti redovna primanja. Ova činjenica je bitan razlog što su njegove drame okrenute ka srednjoj klasi. Lesing je bio predvodnik građanske kulture, a nova građanska klasa je mogla ekonomski da podržava književno stvaralaštvo. 

Lesingov doprinos ogleda se u estetičkim teorijskim delima koja se danas ubrajaju u klasična dela istorije umetnosti: Laokoon, o granicama između slikarstva i poezije (1766) i teatrologije – Hamburška dramaturgija (1769). Ova polemička dela reprezentativni su primeri razmišljanja u doba prosvećenosti.

Lesingove glavne drame: Mis Sara Sampson (1755), Mina fon Barnhelm ili Vojnikova sreća (1767), Emilija Galoti (1772). Poslednji komad, Natan Mudri, napisao je 1779.

JOVANA TOMIĆ je osnovne diplomske i master studije završila je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku pozorišne i radio režije, u klasi profesorke Alise Stojanović. Režirala je predstave Gospodin Biderman i piromani (Atelјe 212), Kabare Nušić (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar), Lolita (Madlenianum), Bosonogi u parku (Narodno pozorište Subotica), If twice rotates the weather vane / Waiting for future (Paolo Grasi), Izlaženje (Teatarmaher), Urnebesna tama (Atelјe 212), Svaki put kao da je prvi (Kruševačko pozorište), Lisistrata (Narodno pozorište Subotica). 

Dobitnica je prve nagrade Radio Beograda 2 na konkursu „Neda Depolo“ za radio-dramu.

Prvi put režira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

NATAN MUDRI

 Gotthold Ephraim Lessing

Nathan der Weise

Prevela Aleksandra Bajazetov

Režija                                   Jovana Tomić

Dramaturgija     Dimitrije Kokanov

Scenografija                      Jasmina Holbus

Kostimografija  Selena Orb

Muzika                 Miša Cvijović

Koreografija                      Maja Kalafatić

Scenski govor    Ljiljana Mrkić Popović
              

IGRAJU:

Natan                                                  BOJAN DIMITRIJEVIĆ

Sultan Saladin                   SRĐAN TIMAROV

Daja, Sita 4                                         DUBRAVKA KOVJANIĆ

Reha, Sita 1                                       MILICA GOJKOVIĆ

Đakon, Sita 3                     MIODRAG DRAGIČEVIĆ

Mladi Templar, Sita 2     JOAKIM TASIĆ

               

Organizator                       Vladimir Perišić

Inspicijent                          Ksenija Ćirica

               

Majstor svetla  Ivan Lazović

Realizator zvuka              Selena Bogdanović
Fotografije iz predstave: Nenad Popović