Provokacije koje pogađaju metu
Ejbel Ferara, poznati američki reditelj igranih filmovima, biće
počasni gost 11. BelDocs festivala sa svojim dokumentarnim filmom Trg Vitorio. Ejbel
Ferara – ime od kojeg se uvek očekuju provokacije – zapravo je potpisao
i značajan broj dokumentarnih filmova. U njima, mahom, Ferara se vraća
na mesta odakle je potekao on ili njegova familija ili se bavi onim što
ga se lično tiče. Ako je u dokumentarnom filmu Ulica Malberi iz 2010. godine uspeo da rekonstruiše mesto odakle je započeo svoju filmsku karijeru 1975, a dokumentarcem Chelsea on the Rocks da oživi i čuveni hotel Čelzi u srcu Njujorka, Ferara sada donosi dokumentarac Trg Vitorio (Piazza Vittorio),
kojim slavi čuvenu rimsku “pjacu”. To je jedan od čak dva dokumentarca
koje potpisuje u prošlogodišnjoj produkciji. Drugi film Uživo iz Francuske posvećen je oslikavanju živih izvođenja muzike, koju je koristio za svoje igrane filmove, kojih nije bilo tako mnogo.
Film Trg Vitorio je hronika najživljeg trga u Rimu, na kome se
sve multikulturne različitosti ovog grada osećaju u potpunosti. Trg je
jedan konstantno živahni multietnički centar u kome žive i Rimljani i
Azijati, i Afrikanci i Indijanci. Prolazeći trgom, Ferara se upušta u
razgovore sa njima o njihovom poreklu, razlogu dolaska, želji za
ostankom. I opstankom u surovom savremenom svetu. Jer upravo zbog svoje
vrlo slikovite strukture, Trg Vitorio je postao i stecište mnogih
umetnika, kao i samog Ferare, koji zato upravo strukturom dokumentarnog
filma uspeva da prodre do srži i da uđe u unutrašnjost njegove
jedinstvene dimenzije. Jer Trg čine ljudi i njihove priče. A svojim
pristupom, Ferara im otvara vrata da mu se uveliko povere. Raznolikost
sadržaja nije skoro bila u toj meri zastupljena, kao u filmu Trg Vitorio.
U tom smislu, Ferara otkriva zbog čega je upravo Trg Vitorio postao
tako inspirativna muza sjajnih filmadžija, među kojima je bio i Pazolini
kome je posvetio prethodni film, sa Vilemom Defoom čija je pojava i u Trgu Vitorio naočita.
Kao što je i akcentovao različitosti u dokumentarcu, tako je i svoju
karijeru gradio na žanrovski I tematski krajnje različitim ostvarenjima.
Rođen u Bronksu, Ferara je počeo snimajući filmove sa Super 8 kamerom,
pre nego što se naširoko pročulo za njega zahvaljujući filmovima Driller Killer i Ms. 45.
Ova dva ostvarenja ispunjena žestinom I nasiljem, kao I osobenom
stilizacijom, postavila su visoko lestvicu očekivanja od njegovih
potonjih radova. Ferara ih nije razočarao. Koliko god da su studiji
želeli da ga prisvoje, on je ostao dosledan svom avangardnom pristupu
filmu, te je tako potpisao neka od kultnih ostvarenja, poput Zlog poručnika iz
1992. godine, ostvarenja koje je vrlo brzo steklo status kultnog. Rađen
u gotovo dokumentarističkom maniru, taj film je upravo I naglasio
Ferarinu težnju ka jeftinim a provokativnim delima.
Njegova obrada fantastičnih Kradljivaca tela, te vampirska poslastica Zavisnost, triler Zmijske oči sa Madonom, crnohumorna Sahrana, religijska ekstravagancija Marija i brza komedija Priče o gogo igračicama, obogatile su na različite načine njegovu karijeru sve do novog doba kad potpisuje apokaliptični 4:44 Poslednji dan na zemlji i biografski Pazolini,
o njegovom očito omiljenom autoru i inspiraciji. Karijeru između
popunio je video spotovima, po kojom serijom i, naravno, dokumentarcima.
Koliko god je svaki od filmova bio različito primljen i kod publike i
kod kritike, Ferara je bez sumnje ostao dosledan svom specifičnom stilu i
nezavisnoj produkciji, što mu je i obezbedilo status kultnog autora.
Trg Vitorio je sledeći film u nizu kojim on svoj status opravdava.
Нема коментара:
Постави коментар