РАЗНОВРСАН ПРОГРАМ У ДЕЦЕМБРУ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

Уторак, 4. децембар  

18:00   Представљање другог издања књиге Злате Вуксановић Мацура Галерија Артгет Живот на ивици Становање сиротиње у Београду 1919-1941. Издавач: Орион Арт, Београд 2018

Учествују: проф др Сретен Вујовић, проф  др Ненад Макуљевић, проф Бранислав Митровић и ауторка

Прво издање књиге Живот на ивици одавно је распродато и овенчано бројним признањима. Тема коју обрађује занимљива је  за научну и стручну заједницу, а свакако би могла бити и значајна литература за све доносиоце одлука које се тичу развоја града, стамбене кризе која и данас највише угрожава управо сиромашно становништво. Књига је намењена и свим  заљубљеницима у Београд и његове мале и велике приче… Занимљиво је и поменути да су инспирацују за свој рад у овој књизи нашли и аутори гледане серије „Сенке над Балканом“, чији се велики део радње одвија управо у за ту прилику реконструисаној сиротињској Јатаган мали.

Монографија Живот на ивици представља комплексну, мултидисциплинарну, компаративну и системску студију изузетно актуелне, али до сада у великој мери запостављене истраживачке области. Проучавајући феномен становања нижих друштвених слојева, ауторка је сабрала сву до сада познату грађу о становању сиротиње и допунила је резултатима обимног архивског, теоријског и теренског истраживања засновног на проучавању и тумачењу оригиналних извора.


Среда, 5. децембар у 18 сати

Галерија Подроом – разговор са уметником Бојаном Фајфрићем

 
Свебор Миџић разговараће са Бојаном Фајфрићем о њговим радовима који се приказују на изложби у галерији Подроом, о филму Узрок смрти за који је Фајфрић добио награду Културног центра Београда на 56. Октобарском салону и о другим спонтаним и апокалиптичним темама које прожимају Фајфрићеве покретне слике

Повод за разговор је самостална изложба Бојана Фајфрића у галерији Подроом на којој се приказују три видео рада: Ушће, Тета ритам и Незавршени посао, који сваки на свој начин говоре о тоталном личном и политичком поразу.

…Политичко је отето и у непријатељевим је рукама. Ту је доспело нашим недостатком будности који започиње као комична несмотреност али која се кажњава смрћу у далекој туђини. Једино што нам остаје на крају, пре таквог краја, јесте продукција слика, уметност којом сведочимо о ономе што нам се десило, па макар то чинили и самртним грчевима. (извод из текста Свебора Миџића Теорија слике Бојана Фајфрића).

Изложба траје до 6. децембра.

Бојан Фајфрић је рођен 1976. године у Београду, СФРЈ. Свој уметнички развој отпочео је 1995. године када ја напустио Југославију како би студирао ликовну уметност у Холандији. Дипломирао је на Краљевској академији у Хагу и био је у резиденцијалном програму Рајкс академије у Амстердаму. Излагао је у Балтичком центру за савремену уметност, Gejtshed; Центру за савремену уметност Palais de Tokyo, Париз; Де Апел, Амстердам; Kunstlerhaus KM, Грац; НГБК, Берлин; МСУ, Београд итд. Његови радови су приказивани на следећим фестивалима: Међународни филмски фестивал у Ротердаму; Међународни фестивал кратког метра у Оберхаузену; Међународни филмски фестивал у Бечу; Доц Лајпциг; Темпо фестивал документарног филма – Модерна Мусет, Стокхолм; Centar Pompidu – Rencontrée International Pariz/ Берлин/Мадрид; Импакт Фестивал, Утрехт; Studgarter Filmvinter; Право Људски, Филм Фестивал, Сарајево итд.
Бојан Фајфриц́ живи и ради у Амстердаму.

Свебор Миџић (1974) је писац и теоретичар..

Награда Културног центра Београда на Октобарском салону, која је први пут додељена 2007. године, подразумева одржавање самосталне изложбе у једном од галеријских простора Културног центра Београда. Жири Награде која је на 56. Октобарском салону додељена Бојану Фајфрићу за рад Узрок смрти (56. Октобарски салон, 23.09 – 06.11.2016., Љубавни занос, кустос: Дејвид Елиот), радио је у саставу Гордана Добрић, кустоскиња Ликовне галерије КЦБ-а, Зорана Ђаковић Миннити, координаторка међународне сарадње и програма галерије Подроом и Нела Тонковић, директорка Савремене галерије Суботица (2010-2018).

среда, 5. децембар 2018. у 19:00

Галерија Артгет

Представљање књиге

Саша ПАНЧИЋ, Радови 2002-2017
издање New Moment, Београд, 2018
У разговору учествују: др Слободан Мијушковић, др Ирина Суботић и аутор.
Модератор: Гордана Добрић, историчар уметности
Разговор уз пројекцију визуелног материјала

Књига Саша Панчић, Радови 2002-2017 поред тога што приказује потпуни увид у стваралаштво уметника у наведеном периоду истовремено представља и уметничку књигу реализовану у коаутоству са Бредом Бизјак, која се потписује као уредник, и Агенције New Moment из Београда као издавачем.
Садржај књиге чини пет наративних сегмената у оквиру којих централно место припада интервјуу.

О уметности и … који је историчар уметности др Слободан Мијушковић водио са својим дугогодишњим пријатељем позиционирајући у дијалошкој размени искустава из теорије и праксе савремене визуелне уметности  рад Саше Панчића у сфере савремене визуелне уметности на домаћем терену, а потом следе и  четири личне рецепције уметника на схватање ликовних елемената у његовом делу по питању поимања  ликовне форме у простору, површине форме, материјала у којима ради и техничким реализацијама, значаја светлости итд.. Разматрање сопственог опуса повезано је са  пет одвојених визуелних целина у књизи  у којима су представњени радови у различитим медијима у којима се аутор исказује – од геометријских цртежа гестуално рађеним бојом, просторним облицима и асамблажима, сликарства акрилним бојама на дрвету, oбјектима и инсталацијама закривљених форми реализованих у челику и гуми галеријских формата и великих форамата скулптура инсталираних у јавном простору.

Сви текстови имају преводе на енглески а ово необично издање прати и сва потребна научна апаратура од биографије уметника, радова у колекцијама,филмографије, па  до прецизно урађене библиографије у коју су укључене све  критичке рецензије о раду уметника публиковане у каталозима, часописаима и на интернету, ауторски текстови уметника, и, најпосле,  интервјуи дати штампаним медијима, на телевизији и радију.

Књига уређена  и дизајнирана са великом пажњом и посвећеношћу тандема Бреда Бизјак и Саша Панчић, реализована је уз пријатељску подршку  колекционара Зорана Ивковића.