Sinoć je u Sava centru svečano
zatvoren 47. FEST, a održana je i ceremonija dodele FEST-ovih nagrada.
Voditelji ceremonije bili su glumci Jelena
Gavrilović i Zoran Pajić, a na
samom početku bio je prikazan kratki film studenata FDU o proteklih deset festivalskih
dana. Nakon dodele nagrada, publika je imala prilike da pogleda novi film Paola Sorentina, Oni.
U Kombank dvorani u poslednjem terminu od 22h prikazan je iranski
film iz Glavnog takmičaskog progama „Mračna soba“. Pre projekcije
publici se obratio redtelj filma i nagovestio moguću saradnju sa Emirom
Kusturicom.
Ove godine filmovi su se takmičili u dva programa - Glavni takmičarski program prikazao je 14 ostvarenja, a nacionalni program pod nazivom Srpski film (Srbija i prijatelji), 13 ostvarenja.
Žiri Glavnog takmičarskog programa radio je u sastavu Goran Bogdan, Nada Šargin, Joana Uričaru,
Bojan Vuletić i Sanja Vejnović.
Njihova odluka je da
Beogradski pobednik za najbolji film pripadne ostvarenju Divljina (Wildlife).
„Raspad porodice kao akutelna i univerzalna tema predstavlja
najveću traumu u životu bilo kog deteta.
Suptilnim filmskim jezikom i minimalističkim stilom, ovaj film nas uvodii u
autentičan, iskren i emotivan svet mladog tinejžera, koji neplanirano sazreva
pre vremena, pokušavajući da se nosi sa promenama koje njegovi roditelji
preživljavaju. Izuzetna glumačka igra, vizuelna svedenost koja očarava i snažni
emotivni saspens, razlozi su da nagrada Beogradski pobednik za najbolji film
pripadne filmu WILDLIFE, reditelja Pola Dejnoa.”
Nagrada žirija otišla je filmu Crni anđeo (El Angel) Luisa Ortege.
„Sugestivnom stilizacijom, a pre svega fascinantnom glumačkom
zavodljivošću oba aktera, autori ovog ostvarenja uverili su nas, svim čulima -
i slikom i zvukom i srcem, da u svemu prelepom ima nečeg demonskog.“
„Sa izuzetnom veštinom za režiranje neprofesionalnih glumaca i
uverljivim dokumentarističkim pristupom, rediteljka nas je uvukla u autentičnu
i snažnu priču o aktuelnim temama izbeglica, trgovine ljudima, roditeljske
ljubavi, te napravila izuzetno emotivno filmsko ostvarenje koje nikoga ne
ostavlja ravnodušnim.“
„U vremenu kada
izgleda da nema nade, pojavljuje se mesto van svakog sistema koje prkosi svim
zakonima i pravilima. U želji da sačuvaju tu svoju utopijsku nezavisnost junaci ove originalne priče uspevaju da
promene i sebe, ali i svet oko sebe, budeći toliko potrebnu nadu na kraju. Zbog
originalne, duhovite i emotivno ispiričane priče nagrada za najbolji scenario
pripala je Ivanu Salaju.“
Najbolju žensku ulogu ostvarila je Grasijela Borhes u filmu Spokoj Pabla Trapera (Graciela Borges - La Quietud).
„Za fantastično prikazivanje snažne žene s tajnama i strastima,
zarobljenim između intriga njene porodice i oluje prošlosti, za izgradnju
fascinantnog karaktera koji daje neophodno težište naizgled lakom filmu,
nagradu za najbolju žensku ulogu dobija Grasijela Borhes.“
Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Matej Zemljič za film Posledice
(Consequences) Darka Štantea.
„Za intenzivan nastup koji pronalazi ravnotežu između nasilja i ranjivosti, što čini da osećamo neizvesnost zbog toga šta će lik sledeće uraditi, za prikaz unutrašnjeg sveta emocija sa izuzetnom suptilnošću, nagradu za najbolju mušku ulogu dobija Matej Zemljič za ulogu Andreja u filmu „Posledice““
Za najbolji debi nagrađen je Zain Al Rafea iz filma Kapernaum,
„...za neverovatnu izvedbu koja prikazuje kompletan raspon emocija, sa
izrazitom dubinom i zrelošću bez obzira na njegove godine, za glumačku
prisutnost i iskrenost koja uspeva da dotakne naša srca.“
O najboljim filmovima u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji),
odlučivao je petočlani žiri koji su činili Jao
Vang, Lazar Bodroža, Milan Marić, Danijel Rafaelić, Albert Videršpil.
Beogradski pobednik za najbolji film u ovoj selekciji otišao je filmu Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali, reditelja Gorana Radovanovića.
„Slučaj Makavejev je odlična rekonstrukcija prekretnice novog
jugoslovenskog talasa i važan trenutak filmske istorije. Ponovnim povezivanjem
sadašnjosti i prošlosti možemo bolje da razumemo film i politiku Srbije i
sveta, kao i vreme i sećanje. Žiri se divi i ceni hrabrost reditelja i njegovu
jedinstvenu viziju rekonstrukcije od pronađenih snimaka u tako osetljivoj
strukturi. Gospodine Gorane Radovanoviću, pozdravljamo vas.
Nagrada žirija dodeljena je Ivanu Markoviću, direktoru fotografije filma Bio sam kod kuće, ali.
„U filmu Angele Šanelec gledalac učestvuje u slagalici koju mora
rešiti. Intenzivna kamera Ivana Markovića uspeva da napravi topografiju od
delova slagalice. To je topografija života protagonista, njihovog okruženja i
Berlina. Žiri osim što je impresioniran radom Ivana Markovića, kroz ovu
nagradu takođe želi da oda priznanje veštinama srpskih direktora fotografije.
Veoma cenimo izbor Angele Šanelec za mladog srpskog direktora fotografije i
nadamo se da će se ova vrsta kreativne saradnje sa srpskim umetnicima dodatno
razvijati u narednim godinama.”
Najbolji reditelj, po mišljenju žirija, bio je Bobo Jelčić.
„U filmu Sam samcat ugroženi protagonista nikada nije sam. Bez obzira
na to, film uspeva da pokaže koliko se Marko oseća usamljeno bez svoje ćerke.
U jasno definisanim poglavljima reditelj Bobo Jelčić stvara kolaž Markovog
sveta. Kroz taj kolaž dobijamo uvid u mnoge slojeve hrvatskog društva. Mora se
pomenuti i spektakularan rad Bobe Jelčića sa glumcima; čak i u najmanjim
ulogama, reditelj sjajno vodi glumce. Žiri se unapred raduje budućem radu Bobe
Jelčića.”
„Zbog svog briljantnog načina pridruživanja traumatskoj i apsurdnoj
istorijskoj pozadini zajedno sa borbom žene koja je odbila da ostane
nevidljiva, i svojim impresivnim prikazom emocija i iskustva samohrane
majke koja se suočava sa nasiljem i pritiskom svoje jake volje.”
„Snežana Bogdanović u ulozi Ane donosi nešto novo u glumačkoj igri, na
nivou savremenog evropskog filma. U jednom krajnje svedenom, nepretencioznom,
ali vrlo vidnom glumačkom postupku, Snežana nas gotovo hipnotički uvlači u
ličnu dramu osobe koja je podredila svoj život borbi za istinu. Snežana je
snagom svog habitusa i izraza svoju ulogu digla na nivo simbola borbe čoveka i
sistema koji je globalno razumljiv i aktuelniji nego ikad”.
Za najboljeg glumca proglašen je Tihomir Stanić za ulogu u filmu Delirijum Tremens.
„Tihomir Stanić u ulozi Dagija nas podseća na zlatno doba jugoslovenskog filma kada su glumci imali prostor da pokažu raskošnost svog talenta konstantno balansirajući između emotivnog i ironičnog, dramskog i komičnog, uverljivosti i komentara. Snagom svog izraza, Tihomir nas vešto uvodi u omiljeni žanr svog reditelja - urnebesnu tragediju. Svojom raskošnom i nesputanom glumačkom igrom, Stanić dokazuje duboko razumevanje prema glumačkom zanosu, i bez zadrške ulazi u hrabro problematizovanje profesije, pokazujući svu bedu i sjaj iste.”
Najbolji debi u ovoj selekciji ostvarila je Barbara Vekarić, rediteljka filma Aleksi.
„Barbara Vekarić je svojim debitantskim delom sjajno spojila estetiku
Dalmacije, glumačku tradiciju južnoslovenskih zemalja i savremene preokupacije
mlade žene, okovane tradicijom od koje ne može, ali i ne želi pobeći. Suverenom
debitantskom rediteljskom rukom obuhvatila je prostor koji je inspiriše i koji će
joj u budućnosti sasvim sigurno oplemeniti buduća dela.”
Žiri koji je radio u sastavu Nevena Matović, Miloš Pavlović i Jurica Pavičić, nagradu „Nebojša Đukelić“ dodelio je
filmu Šavovi,
„...koji se bavi aktuelnom temom koja još nije našla društveno razjašnjenje,
ali se njome ne bavi senzacionalistički, već u njoj traži ličnu ljudsku dramu,
gradeći napetost i sumnju na način vrsnog žanrovskog filma.” Žiri je odlučio da
specijalno priznanje žirija dodeli filmu Sam samcat, „koji dramu o borbi za
roditeljstvo stavlja u kontekst opresivne tradicionalne porodice i
nefunkcionalne države. Reditelj je pri tom našao način da smelim filmskim
jezikom prikaže junakovo stanje i još jednom je pokazao da kao reditelj izvlači
maksimum od glumaca.”
Žiri za dodelu „Politikine“
nagrade „Milutin Čolić“ za najbolji film u takmičarskom programu Srpski
film (Srbija i prijatelji), radio je u sastavu Goran Radaković, Dubravka Lakić, Kosta Ristić. Nagradu su dodelili
filmu Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali.
„Za film koji oživljava vremena
za koja smo mislili da su prošlost, ali nas stalno podsećaju na nedovršene
zadatke.“
Najtraženiji film ove godine bio je film Miljenica Jorgosa Lantimosa, koji je dobio priznanje Nagrada publike - Most wanted Gorki list movie award.
"Pošto se prava vrednost filma ogleda u
preobražaju koji doživljava u čoveku, reakcija gledalaca je oduvek bila jedini
pravi i najobjektivniji kriterijum. Tako je bilo i ove godine. Draga publiko,
vi ste odlučili, a Gorkom listu je pripala čast da prema vašem mišljenju uruči
nagradu filmu koji je bio najtraženiji i najgledaniji na ovom FEST-u. Jer
jedine prave filmove prave samo jedini pravi," izjavila je
predstavnica Gorkog lista uručujući nagradu.
Žiri FEDEORA dodelio je priznanje filmu Kapernaum
„za maestralnu režiju i moćan i dirljiv prikaz onih na ekstremnim
marginama društva.“
Žiri FIPRESCI
dodelio je priznanje filmovima Kapernaum i Šavovi.
Merlinka nagrada
za najbolji Queer film otišla je
filmu Divlji.
Okončano je ovogodišnje izdanje industrijskog programa FEST FORWARD i žiriji su obelodalnili svoj
izbor najboljih u obe kategorije – međunarodnoj i nacionalnoj.
Žiri, koji su činili Lauara Briand, Satu Elo i Alexia Muinos Riz, u
međunarodnom odeljku programa, u segmentu Women in Film (Žene na filmu)
kao najbolje predstavljen projekat proglasio je projekat filma Aurora’s
Sunrise, koji će režirati Inna
Sahakyan i koji producira Bars Media
Documentary Film Studio.
U obrazloženju je istaknuto je da žiri odaje priznanje
bogatstvu i potencijalu ovom prilikom svih predstavljenih projekata. Što se
pobedničkog projekta tiče, žiri ga je izdvojio jer se rediteljka se ovde bavi
najbolnijim od svih tema, genocidom, ali ipak iznalazi način da filmom predoči
preživelu, holivudsku zvezdu i ženu koja je odbila da bude svedena na žrtvu ili
objekat. Pohvalno je i to što, baveći se tako delikatnom temom, ona je
transformiše u film sa snažnom poetskom vizijom i raznovrsnim sinematskim
jezikom.
A žiri, koji su činili
Ahmet Boyacioglu, Roshanak
Behesht Nedjad i Dana Budisavljević, je kao najbolje predstavljen u ponudi
nacionalne selekcije, odabrao projekat filma Kelti, u režiji Milice Tomović i u produkciji kuće EED Productions. Osim toga, specijalno
priznanje je poneo projekat koji se bavi stvarnošću koja u mnogim zemljama nije
dovoljno zastupljena, a to je projekat filma Kristina, u režiji Nikole Spasića i u produkciji kuće REZON.
Kada je reč o pobedničkom projektu, ovaj žiri je naglasio da
želi da podrži priču iz ženske perspektive o disfunkcionalnoj savremenoj
porodici. To je, naveo je takođe žiri, ludački projekat ludih producenata i
rediteljke, pošto počinju snimanje i pre nego što su zatvorili finansijsku
strukturu projekta. Žiri, stoga, sve najbolje želi projektu filma Kelti.
Nagrade su i iznosu od po 4 hiljade evra, sponzor nagrade u
Nacionalnoj selekcijije Filmski centar Srbije (FCS), dok nagradu u međunarodnoj
konkurenciji zajedno sponzorišu FCS
i mreža EWA (Evropska mreža žena u audiovizuelnom sektoru – European’s
Women Audiovisual Network).
Kulturnikov tim je uspeo da odgleda neku 1/4 od 125 filmova sa ponuđene globalne trpeze.
Od svih odabrao je par, te vam ih toplo preporučuje:
Kulturnikov tim je uspeo da odgleda neku 1/4 od 125 filmova sa ponuđene globalne trpeze.
Od svih odabrao je par, te vam ih toplo preporučuje:
- Fabrika, Rusija..
- Hladni rat, Poljska, ...
- Kapernaum, Liban,...
- Izbrisana, Slovenija, ...
- Pitanja pola, SAD
- Veliki magični cirkus, Brazil
- Dvostruki životi, Francuska.
Raduje sve veča saradnja u regionu i to što apsolutno niko više nema monopol nad stvaranjem dobrog filma. Većina je angažovana, promišlja o svetu u kojem živimo, životima koje vodimo i dilemama koje nas zaokupljaju. Na više ili manje uspešan način.
Čestitamo organizatorima na organizaciji i trudu, a osoblju bioskopa na izuzetnoj ljubaznosti.
Нема коментара:
Постави коментар