FILMOVI GRANICE U OKVIRU 45. FEST-a
45. FEST još jednom predstavlja uzbudljiv odabir filmova
u okviru programa Granice, koji je pre nekoliko godina
nastao pod vođstvom selektora i reditelja, Mladena Đorđevića. Ova sveža, hrabra i
nesvakidašnja programska celina već ima svoju vernu publiku, a njen značaj pod
okriljem velikog festivala duge tradicije, kakav je FEST, ukazuje na njegovo
pažljivo osluškivanje najrazličitije bioskopske publike.
U programu Granice ove godine
nas očekuje nekoliko novih filmova velikih reditelja, koje sa nestrpljenjem
iščekujemo. Jedan od njih je svakako dokumentarni film “Safari” kontroverznog austrijanca Ulriha Zajdla, koji se u svom
ostvarenju bavi dobrostojećim belim turistima koji idu idu u Afriku, kako bi
sebi priuštili lov iz zabave. Kroz uznemirujuće sekvence i sirove intervjue,
ovaj reditelj još jednom dokazuje svoju neverovatnu sposobnost razotrkivanja
mračne, pa i duhovite, ljudske prirode. Govoreći o velikanima, ne smemo
zaboraviti južnokojeskog reditelja Čan-Vuk Parka, koji se filmom “Sluškinja” vraća u svoju rodnu zemlju i
tamo snima jedan od najambicioznih projekata do sada. Inspirisan krimi romanom
“Džeparoš” Sare Voters, “Sluškinja” je psihološko-erotski triler, smešten u
nemirne tridesete godine u Koreji, provedene pod japanskom okupacijom.
Interesantno
je da se u okviru programa nalaze dva filma čiju režiju potpisuju rediteljski
dvojci. Autori Dan Kvan i Daniel
Šajvert, koji su popularnost stekli režirajući muzičke spotove, nakon
nekoliko kratkometražnih filmova na kojima su sarađivali, snimaju “Čovek švajcarski nož”, svoje
debitantsko dugometražno ostvarenje, po humoru blisko njihovim ranijim radovima.
Ovaj duhovit, mračan i autentičan pristup filmskoj priči nesumnjivo je dovoljno
jasan nakon čitanja kratkog opisa: “prijateljstvo” između leša i beznadežnog
čoveka ostvaruje se na pustom ostrvu. Još jedan film iza kojeg stoje dva
rediteljska imena je “Roko”,
dokumentarac koji se bavi jednim od najvećih ličnosti svetske porno industrije,
živoj legendi Roku Sifrediju. Tijeri
Demezijer i Alban Terle se,
takođe nakon saradnje na reklamnim i muzičkim spotovima, upuštaju u
režiranje dokumentaraca za glavne TV kanale u, kao i u rad na filmovima o
nepoznatim temama. Roko je njihov treći dugi film, o
čoveku koji je za 30 godina obavljanja svoje kontroverzne profesije neobuzdano
istraživao svaku fantaziju ljudske duše. Došlo je, međutim, vreme da ova
ikonička figura seksa okači rukavice o kiln, a za poslednje pojavljivanje na
velikom platnu, Roko je izabrao upravo ovaj
dokumentarac.
Treći
dokumentarni film u selekciji Granice
potpisuje Federika di Đakomo, a u
pitanju je film “Oslobodi nas” koji
je
osvojio nagradu za najbolji film u konkurenciji Horizonti na Venecijanskom
festivalu 2016. godine. Ova
italijanska rediteljka i scenaristkinja se u svom trećem po redu ostvarenju bavi
savremenim doživljajem religije, putem priče o praksi egzorcizma i pitanjima
svakodnevnog života ljudi. Preplitanja između drevnih tradicija i modernih
navika, između svetog i svetovnog, susreću se u ovom impresivnom dokumentarcu,
pokazujući se istovremeno kao uznemiravajući i zabavni.
Tu
je i debitantsko, višestruko nagrađivano ostvarenje mlade poljakinje Agnješke Smočinske, film “Zavođenje” koji govori o izgladnelim
sestrama sirenama, u potrazi za ljudskim srcima. Ovo poetično,
opčinjavajuće i ekstravagantno ispitivanje ženstvenosti odvija se u treperavoj,
magičnoj, pa i nastranoj atmosferi. Sa svojim prvim dugometražnim filmom “U senkama” se i scenarista i reditelj
Babak Anvari, poreklom iz Velike
Britanije, našao u selekciji Granice,
a radi se o napetoj i strašnoj porodičnoj priči. Naime, dok majka i ćerka
pokušavaju da se nose sa užasima ratom razrušenog Teherana tokom 1980-ih,
misteriozno zlo počinje da opseda njihov dom. Poslednji rediteljski prvenac u
selekciji je film “Mi smo meso”
interdisciplanrnog meksičkog umetnika Emilijana Rohe Mintera. Film
govori starcu Marijanu, koji je opsednut idejom da transformiše svoje
prebivalište u pećinu nalik materici. On provodi samotne dane opijajući se, dok
u njegovu jazbinu ne zalutaju brat i sestra, sa kojima on ubrzo počinje da
razvija uznemirujuće
seksualne odnose, a mračni i destruktivni instinkti izbijaju na
površinu.
PREDSTAVLJAMO ŽIRI
PROGRAMA GRANICE U OKVIRU 45. FEST-a
Granice je program ustanovljen na FEST-u 2015. godine, a čiji je selektor srpski
reditelj Mladen Đorđević. Ova programska celina je takmičarskog karaktera, a u
njoj se nalaze subverzivna arthaus ostvarenja. Ovgodišnji žiri koji će
odlučivati o najboljem filmu u okviru selekcije Granice čine scenarista i reditelj Saša Radojević, koji je i
predsednik žirija, zatim Dragan Jovićević, novinar i pisac, kao i Luka Bursać,
mladi filmski reditelj.
Saša Radojević je scenarista i reditelj iz Beograda. Kao pisac, sa Milutinom Petrovićem
sarađivao je na filmovima “Zemlja istine, ljubavi i slobode” i “Jug jugoistok”,
a najnovije ostvarenje koje potpisuju zajedno je film “Petlja”, koji je
premijeru imao u okviru prošlogodišnjeg FEST-a. Radojević je bio saradnik i na
filmu “Doktor Rej i Đavoli” Dinka Tucakovića. Njegov rediteljski dugometražni
prvenac je film “Poljupci”, nakon čega su usledili televizijski film “Narcis i
Eho” i čak dva ostvarenja 2015. godine: “Žigosana” i “Porodica”.
Dragan Jovićević je pisac, novinar i filmski kritičar, a već dugo godina aktivno učestvuje
na kulturnoj sceni Srbije kao autor. Bio je jedan od pokretača Festivala
srpskog filma fantastike 2006. godine, a
krajem 2014, zajedno sa novinarom i direktorom Festivala Jovanom Ristićem,
izdao je knjigu ,,Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“. Urednik je rubrike kultura u magazinu NIN i dugogodišnji saradnik FEST-a.
Luka Bursać je filmski reditelj rođen u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih
umetnosti, a tokom studija je realizovao nekoliko uspešnih filmova, između
ostalog kratkometražni igrani film “Izgledaš do jaja kad sam odvaljen” i srednjemetraži
dokumentarac “Tri”. Bursaćev prvi dugometražni film je “Tmina”, snimljen 2014.
godine, a njegovo najnovije ostvarenje “Afterparti” imaće svetsku premijeru u
okviru programa Srpski film na ovogodišnjem FEST-u.
INTERVJU SA MLADENOM ĐORĐEVIĆEM
U nastavku donosimo intervju sa Mladenom Đorđevićem, filmskim rediteljem, selektorom programa Granice,
Thrills&Kills i Microwave na 45. FEST-u i članom Odbora FEST-a
1. U opisu programa za koje birate filmove stoji da su u pitanju
subverzivna arthouse ostvarenja. Koji
su to elementi subverzivni u savremenom arthouse
filmu, pa i u onima koje Vi birate?
Filmovi u programu Granice su, od godine do godine, na
različite načine subverzivni. Ovaj program se, shodno svom imenu, bavi
preispitivanjem granica. Možemo da kažemo da se ove godine, bar što se tiče
dela programa, radi o granici između dokumentarnog i igranog, odnosno, brisanju
iste. U programima najuglednijih svetskih festivala više nije neobično da se
rame uz rame takmiče dokumentarni i igrani filmovi, i da dokumentarni neretko pobeđuju.
U programu Granice ove godine imamo tri veoma dobra dokumentarna filma, to su:
“Safari”, kultnog austrijskog reditelja Ulriha Zajdla (po meni jednog od
najznačajnijih evropskih reditelja danasnjice), koji je i prethodne godine bio
prisutan u ovom programu sa ostvarenjem “U podrumu”. “Safari” je provokativan
portret zapadnog društva, film koji se bavi zapadnim turistima, pripadnicima
srednje klase, koji odlaze u Afriku u lov na životinje. Oni ubijanjem
doživljavaju neku vrstu emocionalnog oslobođenja; pritom, treba imati u vidu da
to nisu bogati turisti, pošto je ta vrsta putovanja postala pristupačna i
pripadnicima srednje klase.
Odličan dokumentarni film “Liberami”
se bavi sve vecim brojem slučajeva rituala isterivanja djavola koji se dešavaju
u okviru katoličke crkve u Italiji. Tu je i film “Roko”, o jednoj od najvećih zvezda svetske porno
industrije. Roko je u intervjuima pred kamerama veoma iskren, ponekad čak
toliko da dovodi svoj mit u pitanje. U ovom dokumentarcu publika će moći da
sazna dosta o njegovim počecima, odnosu sa porodicom, i surovim odnosima u
svetu šou biznisa.
2. FEST ima tradiciju provokativnih selekcija, a neke od njih
pravili su Dušan Makavejev i Miroljub Vučković. Međutim, da se ne vraćamo u
prošlost ovog velikog festivala: zašto je za FEST danas važno da isprovocira
publiku?
Mislim da je provokacija publike
danas posebno važna, pošto je konformistički, apatičan duh jači neko ikada.
Takođe mislim da ta situacija nije karakteristična samo za nas, nego i Evropu,
i Zapad uopste. Naravno, treba razdvojiti prvoloptašku, malograđansku
subverziju od one temeljne.
3. Da li vam se čini da su takozvane “provokacije” privilegija
samo ove tri selekcije u okviru festivala, ili nije baš tako? Fest se najčešće
pozicionira kao festival kojeg krasi kvalitetan, ali mainstream program.
Provokacije koje pominjete postoje i
u mainstream programu. Međutim, to su
mahom filmovi koje publika može da vidi u bioskopima, odmah ili gotovo odmah
nakon Festa. Programi o kojima pričamo
čine raritetniji filmovi koje, što se tice Srbije, uglavnom možete pogledati
samo na Festu. Dakle, to su filmovi za prave filmske sladokusce, odnosno one
najposvećenije što se tiče kulta.
4. Na koji način birate filmove za selekcije - putujete li po
drugim festivalima, ili opipavate još neistražena polja autorskog filma?
Selektovanje filmova podrazumeva
putovanje po festivalima, ali i gledanje filmova preko linkova. To je najbolji
način da se opipaju neistražena polja autorskog filma.
5. Koliko vam je važno ono što je za glavne
programe neretko presudno, da je film nagrađivan ili ima poznatog reditelja?
Smatrate li hrabrim uzimanje nekog filma koji, u inače subverzivnoj selekciji,
ni po čemu nije blizak publici?
Festivali se
dele na one ključne, koji odredjuju modu tj. osnovna kretanja u svetskom arthouse filmu (ima ih najviše deset), i prateće festivale, koji
mahom prikazuju nagrađivane i hvaljene filmove sa pomenutih mainstream festivala. Tih pratećih,
satelitskih festivala, u kojima težiste nije na otkrivanju novih naslova i
autora, u svetu ima na stotine. Ja pokusavam da, kolko je to moguće, povremeno u selekcije stavim bisere, odnosno prikažem i
one filmove koji nisu prethodno dobili pečat odobrenja od tih najvežih
festivala, ili nisu bili na pravi način vrednovani nakon tamošnjih premijera.
Takvih naslova, koji možda nisu na pravi način vrednovani, ima i u glavnom
takmičarskom programu.
6. Microvawe
je selekcija koja predstavlja domaće niskobudžetne filmove, estetska osveženja,
kako ste jednom prilikom izjavili. Međutim, po
čemu se ona značajno razlikuje od selekcija Thrills&Kills
i Granice?
Microwave selekcija je vezana pre svega za domaće filmove i posledica je
moje namere da motivišemo domaće autore da, ukoliko su prinuđeni, stvaraju
filmove mimo podrške na konkursima. Da li su, na koji način i u kolikoj meri,
to subverzivni filmovi, za ovu selekciju nije važno. U nekim primerima se vidi
da je moguće u produkcijskim uslovima štap - kanap stvoriti vredna umetnička
dela.To se dešava onda kada je estetska
koncepcija unapred pomirena sa pomenutim produkcijskim uslovima. To pomirenje
zahteva, pored talenta, iskustvo i zrelost.
Нема коментара:
Постави коментар