„Pred nama je zanimljivo scensko
istraživanje mehanizma tranzicije koji je počeo u zločinu i doneo profit
odabranim. Takav moralni relativizam nije moguće preživeti. Pojedinačno i
kolektivno ostali smo zaglibljeni između revolucije koja se nije desila i
evolucije koja neće doći. To stvara negativne emocije besa i mržnje, društvo
bez demokratije, koje kreira svet poslušnih pragmatika, ljude bez saosećanja i
poštenja. To je zastrašujući poslovni i politički deal đželata i žrtve,
potpisan i overen od nove društvene elite.“ rekao je na početku
konferencije za novinare Dino Mustafić, reditelj one
predstave.
Sarajevski reditelj Dino Mustafić
kaže da nije preveliki optimista kad je naša budućnost u pitanju, jer, kako
navodi, nakon jučerašnjeg "crnog dana" u svetu ne vidi da nas bilo
šta dobro čeka.
Ova predstava dobrim delom govori
o tome koja je cena tog odustajanja od svega, šta to znači, šta znači gubitak
integriteta, da li je moguće ostati dosledan, konsekventan i prinicpijelan u
našim životima, da li su ti kompromisi koje moramo napraviti zaista iznuđeni i
šta nakon toga, objasnio je Mustafić.
I sam reditelj se pita šta nam
jutro nakon tog kompromisa donosi, a onda kaže:
„Donosi nam mučninu, glavobolju,
mnoštvo problema. Primećuje da ponekad taj svet, koji je napušten, bez ideala,
bez nade, utopije, deluje tako besperspektivno.
„Ali važno je, preko priča koje
delimo u pozorištu i koje možemo pogledati na filmu, da vidimo da još uvek
postoje junaci koji nam mogu biti orjentiri za naše mikrosvetove, u kojima je
važno čuti ili izgovoriti neke rečenice ili reči koje su skoro išcezle iz
vokabulara, kao što su hrabrost, poštenje, doslednost“, naglasio je
Mustafić.
Dino MUSTAFIĆ je diplomirao na Akademiji scenskih umjetnosti u
Sarajevu, Odsjek za režiju, te Opštu književnost na Filozofskom fakultetu u
Sarajevu. Režirao je u mnogim pozoristima i gradovima kao što su: Pariz, Sofia,
Bratislava, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Rijeka, Trst, Split, Maribor, Nova
Gorica, Skoplje, Priština, Podgorica, Cetinje... Njegove predstave su igrane u
Americi, Africi, Aziji, Evropi i izvodjene su na raznim jezicima. Osvajale su
nagrade na mnogim domaćim i internacionalnim festivalima i gradovima kao što
su: Meksiko Siti, Kairo, Aleksandrija, Rim, Firenca, Venecija, Madrid, Bogota,
Beč, Toronto, Gvadalahara, Pariz, Nica, London, Štokholm, Istanbul, Sibiu,
Varna, Vratsa, Blagoevgrad, San Hose, Budva, Rijeka, Udine, Zagreb, Novi Sad,
Subotica, Nikšić, Beograd, Ljubljana, Skoplje, Bursa, Modena, Solun, Skien,
Tirana, Elbasan, Ulan Bator, Kišinjev itd. Predstava Helverova noc, Kamernog
teatra 55 je ušla u istoriju bosansko-hercegovačkog pozorišta kao
najnagrađivanija predstava, sa čak dvadeset i tri internacionalna priznanja.
Režirao je preko sedamdeset tekstova klasičnih i savremenih pisaca. Snimio je
više dokumentarnih filmova, kao i dugometražni igrani film Remake (svetska
premijera na Roterdam film festivalu, 2003), koji je prikazan na više od
četrdeset međunarodnih festivala. Nagrađen je na festivalima u Minhenu i San
Francisku. Od januara 2003. do decembra 2005. godine je bio umetnički direktor
drame Narodnog pozorišta Sarajevo. Predavač je na ASU (Akademija scenskih umjetnosti)
i SFA (Sarajevska filmska akademija). Nalazio se na čelu najstarijeg pozorišnog
festivala u regionu, Internacionalnog festivala MESS, od 1997. do 2016. godine
kojeg je obnovio nakon opsade Sarajeva sa svojim saradničkim timom. Osnivac je
MESS Teatra – Scena Mess i MESS Dance Company.
BITEF TEATAR i ART HUB – Udruženje za istraživanje i podsticanje
izvedbenih umjetnosti Sarajevo (Bosna i Hercegovina)
PREMIJERA: 21. januar
2017. godine
REPRIZE: 22, 24 i 25.
januar 2017. godine
Bitef teatar, Skver Mire
Trailović 1, 20.00 sati
Najavu predstave možete pogledati
OVDE.
Režija: Dino Mustafić;
scenografja: Petya Stoikova; kostimografja: Lejla Hodžić;
kompozicija: Vladimir Pejković; igraju: Boris Isaković, Mirjana Karanović,
Ermin Bravo, Snežana Bogićević i Slaven Došlo; producentkinje: Tamara
Pović i Jovana Janjić; majstor scene: Ljubomir Radivojević, majstori
tona: Miroljub Vladić / Jugoslav Hadžić, majstori rasvete: Dragan
Đurković / Igor Milenković; inspicijentkinja: Maja Jovanović, odnosi sa
javnošću: Slavica Hinić
Dizajn plakata: Marko
Berkeš
Нема коментара:
Постави коментар