KulturniK: FAF-JA, DANIJEL BLEJK

среда, 4. јануар 2017.

FAF-JA, DANIJEL BLEJK

Ovaj snažno socijalno angažovani film govori o borbi malog čoveka sa monumentalno osmišljenim sistemom. U formi nemilosrdne, gorko-slatke priče, skoro dokumentarne, o pogubnom uticaju moćne i neprikosnovene birokratije na sistem socijalne pomoći. Pred nama su sudbine stolara iz srednje klase koji je preživeo infarkt i samohrane majke koja jedva sastavlja kraj s krajem. Ima li nade za takve autcajdere? Da li je sistem tako zamršeno osmišljen samo da obeshrabri luzere?

Dakle, ne cvetaju baš svima ruže ni u toj, mitskoj zemlji evropskoj, ni na njenom najvećem (tek otcepljenom) ostrvcetu.

Danijel Blejk (59) radio je kao stolar veći deo svog života u Njukaslu i po prvi put traži pomoć od države. Putevi mu se volšebno ukrštaju sa Kejti iz Londona, samohranom majkom dvoje dece, koja od države dobija stan u 500 kilometara udaljenom Njukaslu, gde nikoga ne poznaje. Danijel i Kejti se nalaze na ničijoj zemlji, na brisanom prostoru, u raljama nemilosrdne i hladnokrvne birokratije moderne Britanije.

Film predstavlja grandiozni portret izgubljenog čoveka na zalasku života, koji zanemaruje sopstvenu patnju ne bi li pomogao jednoj marginalizovanoj, siromašnoj porodici. Koji uprkos svojoj neveseloj sudbini nije izgubio empatiju, nije izgubio čovečnost. Čoveka s veštim rukama, ali izgubljenog u ovim digitalnim vremenima.

Da li je Danijel Blejk građanin, klijentm korisnik usluga ili je ipak samo rob?

Zato je tu brižna društvena zajednica da posavetuje posrnule kako da ih CV izdvoji iz gomile i nahrani gladne po narodnim kuhinjama, a kada se ogreše o zakon strpa ih u „,maricu“. Oni očajniji kradu po supermarketima, odaju se prostituciji, oni snalažljiviji valjaju orginalne kineske patike po damping cenama.

Šta biva s onima koji se usude da tako besprekorno ustrojenom režimu usprotive, pruže nenasilni otpor?

Ken Louč (1936) je engleski filmski i televizijski reditelj. Poznat je po naturalističkom stilu i socijalno angažovanim delima, svojevrsnoj fuziji italijanskog neorealizma i francuskog novog talasa. Na Kanskom festivalu 2016. godine, sa filmom Ja, Danijel Blejk osvojio je drugu Zlatnu palmu (nakon filma Vetar koji njiše ječam nagrađenog 2006.). Pored Kanskog, osvajao je priznanja na Berlinskom i Venecijanskom festivalu, a dobitnik je i britanske nagrade BAFTA. Politički je aktivista i levičar.

Najavu filma možete pogledati OVDE.