Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића (Родољуба Чолаковића 2)
од 26. јануара до 13. марта 2017. године, сваког дана од 12 до 20 часова, изузев уторка / Отварање у четвртак, 26. јануара 2017. године у 18 часова.
Улаз је слободан.
Аутор изложбе је др Рајка Бошковић, музејски саветник МСУБ.
Сасвим посебна изражајност камена као материјала и данас је, као и кроз историју, изазов уметницима. На изложби "Ћутање камена" представљају се 33 скулптуре у камену, из Збирке скулптуре Музеја савремене уметности Београд, са идејом да се пре свега истакну могућности уметничког израза камена; прикажу најзначајнија достигнућа у модерној и савременој уметности којима је сам камен био подстицај за обликовање; као и да се укаже на биће камена, његову ванвременост, али и савременост као материјала у скулптури.
Идеја се представља кроз три целине. Прва целина под називом "Земља / камен / тло" указује на камен као могућност обликовања тла; другом "Тело / човек / двоје" истиче се суштинско својство камена – језгровитост и компактност; док се трећом целином названом "Лице / личност / лик" даје увид у могућности приказа човека на три начина, кроз личење, карактер и тип личности – у материјалу камена.
Исконска твар – камен. Згуснуће времена/простора/
Идејом "ћутања камена" указује се на битно својство камена у односу на говор бронзе, живописност дрвета, безобличност земље. Распричаношћу својих размахнутих облика, бронза нема дубоки мир спокојства који нуди камен. Сувише живописно, плаховито и пропадљиво, дрво нема ту димензију прочишћености површине и могућности свођења до саме бити идеје као камен. Глина, својом несталношћу, односно печена земља својом ломљивошћу и ја(р)ком бојом, која уноси димензију чулности и овоземаљске пропадљивости, не може у пуној мери достићи стање израза вечности које омогућава трајност, непроменљивост и постојаност камена.
Скривеним дубинама и тајновитошћу, камен проговара "речитошћу" ћутње.
Утишаност, загонетност, ванвременост. Језгровитост, целовитост, обједињеност. Камен не трпи изразите покрете који не одговарају његовој тежини, он захтева компактност, "призивајући" управо ове особине. У језгровитости камена, савремени уметник, подједнако као и уметник праисторије, (про)налази невидљиве силе; обелодањује енергију камена; открива дух камена наталожених миленијума; невидљивим силама даје видљиви облик.
Камен, као и уметност, упркос свим тенденцијама проглашавања "краја уметности", ере нових материјала и одбацивања оних традиционалних, неприкосновено опстаје и остаје (за)увек сведочанство чежње људског бића да остави траг – и у простору, и у времену.
Не само уметничко обликовање и сагледавање скулптура него и стрпљиво и посвећено посматрање камена чува људско биће од "фаталне равнодушности" савременог доба, јер камен, исконском једноставношћу али и раскошном и неочекиваном структуром, текстуром и обојеношћу, увек наново открива неоткривено.
На изложби се представљају дела неких од најзначајнијих српских вајара 20 века, као и вајара бивших југословенских република, као што су Душан Јовановић Ђукин, Сретен Стојановић, Ристо Стијовић, Војин Бакић, Олга Јанчић, Вида Јоцић, Јован Кратохвил, Ђорђије Црнчевић, Александар Зарин, Милун Видић, Момчило Крковић, Ангелина Гаталица, Радивој Суботички, Нандор Глид, Јелена Јовановић, Небојша Митрић, Коља Милуновић, Милица Рибникар, Миодраг Дамњановић, Сава Сандић, Франо Кршинић, Лојзе Долинар и Павле Павао Перић.
У оквиру изложбе биће одржан стручни скуп "О камену", 1. марта 2017. године, на коме ће стручњаци из различитих области, пре свега историје и теорије уметности, ликовне и примењених уметности, али и археологије, геологије, петрологије, геоморфологије, конзервације и етнологије, говорити о вредности камена у природи, свакодневном животу и уметности, и о његовом значају у људском постојању од каменог доба до данас. Програм скупа налази се на линку http://bit.ly/2j4Sq4C
Нема коментара:
Постави коментар